Evropsko prvenstvo 1992.
Neki od starijih i iskusnijih ljubitelja sporta, pamte prvenstvo Evrope iz 1992. godine po gorkom sećanju, da je zbog ratova na ovim prostorima, fudbalska reprezentacija Jugoslavije bila onemogućena da napadne tron, uprkos činjenici da je po mišljenju mnogih, imala svoju najbolju generaciju.
Po prvi put u istoriji, finalni turnir odigran je u Skandinaviji, a domaćin je bila selekcija Švedske, kojoj je ovo ujedno bila prilika za debi na najvećoj fudbalskoj priredbi koja se organizuje u Evropi. Kvalifikacionom ciklusu pristupilo je 33 nacije, a ovo je ujedno bio i prvi nastup Nemačke od ujedinjenja, u jednom od, po svemu sudeći, najzanimljivijih turnira.
Pored domaćina prvenstva, Švedske i pomenute Nemačke, na završnom turniru nastupila je i selekcija Holandije, kao branioc trofeja, baš kao i Francuska, Engleska, Škotska, čiji je ovo bio debi, dok je svoje mesto zauzela i Zajednica nezavisnih država, formirana nakon cepanja SSSR-a, dok je mesto Jugoslavije, na ovom finalnom turniru, zauzela Danska. Finalni turnir, odigran je od desetog do dvadeset šestog juna, u četiri grada, dok je format ostao nepromenjen, pri čemu su timovi ostali podeljeni u dve grupe.
Grupa 1, donela je sunovrat favorizovanih selekcija Francuske i Engleske, dok je pored domaćina turnira, Švedske, put ka polufinalu pronašla i druga skandinavska selekcija, reprezentacija Danske.
U drugoj grupi, aktuelni prvak Evrope, Holandija, ostala je na prvom mestu ispred selekcije Nemačke, dok se ni Škotska na svom debiju, a ni Zajednica nezavisnih država, nisu pokazale u najboljem svetlu.
Uprkos velikoj želji domaćina da se nađe u velikom finalu, uspeh nije bio moguć u Solni, gde je u prvom polufinalnom paru, Nemačka uspela da slavi sa 3:2 i tako se plasira u finale, prvi put od ujedinjenja.
Sutradan u Geteborgu, viđen je sjajan duel, u kome je Danska dva puta vodila protiv šampiona Evrope, Holandije, ali je meč na kraju završen 2:2.
Nakon što se ništa nije promenilo ni tokom produžetaka, pristupilo se izvođenju penala, na kojima Danska uspeva da slavi 5:4, a Marko Van Basten od heroja prošlog turnira, sada postaje tragičar.
Finalni susret, odigran je na stadionu “Ulevi” u Geteborgu, a Danska je uprkos ulozi autsajdera uspela da odličnom igrom savlada Nemačku sa 2:0 i tako osvoji prvi šampionat Evrope, iako nije bila ni planirana na njemu, dok Jugoslovenima ovim saznanjem, ostaje još veći žal.
Evropsko prvenstvo 1996.
Velikim promenama u sastavu samih nacija, ali najviše potpomognuta potpunom euforijom, UEFA je bila primorana da sa Evropskim prvenstvom 1996. godine organizuje velike promene u samom formatu i čitavoj organizaciji ovog takmičenja.
Tako je po prvi put od svog osnivanja, na Evropskom prvenstvu i njegovoj završnici nastupilo čak šesnaest selekcija, dok su kroz kvalifikacije nastupale čak 47 nacija, koje su bile podeljene u osam kvalifikacionih grupa.
Pobednici svih kvalifikacionih grupa, imali su osigurano mesto na završnom turniru, dok je od osam drugoplasiranih selekcija, šest najboljeplasiranih takođe obezbedilo direktno učešće u završnici, dok su poslednje dve nastupale u plej-ofu, čiji je pobednik, bio poslednji i petnaesti kvalifikant koji se uz domaćina nalazio na finalnom turniru.
Zenit popularnosti, Evropsko prvenstvo dostiže upravo 1996. godine, kada se pod sloganom “fudbal dolazi kući”, takmičenje održava u Engleskoj, nezvaničnoj, “kolevci fudbala”.
Format samog završnog turnira, sada je podrazumevao četiri grupe, sa po četiri tima smeštena u njima, dok su pobednici i drugoplasirani timovi nastavljali takmičenje u nokaut fazi, počevši od četvrtfinala.
Evropsko prvenstvo organizovano u Engleskoj, po mnogo čemu ostaje istorijsko, ali i po samoj dužini trajanja, gde je po novom formatu u osam gradova, takmičenje trajalo od osmog, do čak, tridesetog juna.
Pored Engleske i susedne Škotske, plasman na završni turnir obezbedile su i Danska, kao aktuelni šampion, a zatim i Nemačka, Holandija, Francuska, Španija, Italija, Portugal, Rumunija, tu su bile i Rusija i Republika Češka, koje su debitovale pod ovim nazivom, dok su prave debitante turnira, činile selekcije Turske, Švajcarske, Bugarske i Hrvatske.
Iz grupe A, bez velikih problema u nastavak takmičenja uspela je da se plasira i favorizovana domaća selekcija Engleske, uz koju je ispred Škotske i Švajcarske, mesto u četvrtfinalu uspela da obezbedi Holandija.
U grupi B, Francuska i Španija nisu dozvolili nikakvo iznenađenje Bugarskoj i Rumuniji, dok su u grupi C, prva dva mesta zauzele Nemačka i Češka, ispred selekcija Italije i Rusije.
Najveću senzaciju, gledaoci su imali prilike da isprate u grupi D, u kojoj je pored Portugala, na drugom mestu takmičenje zatvorila Hrvatska, koja je kao debitant uspela da iza sebe ostavi Tursku na poslednjem mestu, ali i Dansku, koja je na ovaj turnir došla kao šampion.
Takmičenje je nastavljeno četvrtfinalnim parovima, gde je na jednoj strani žreba, Francuska uspela da nakon penala, rezultatom 5:4 eliminiše Holandiju, dok je Engleska na drugoj strani, takođe nakon velike drame slavila protiv Španije na penalima 4:2.
Česi su minimalnim rezultatom bili bolji od Portugala, dok je Nemačka uspela da zaustavi senzaciju Hrvatske, pobedom od 2:1.
U polufinalima, ponovo su pobednici bili odlučivani nakon penala, a “lutrija” je ovoga puta donela više sreće Češkoj protiv Francuske, koja je senzacionalno slavila 6:5, nakon što posle 120 minuta fudbala nije bilo golova, dok je na drugoj strani, rana prednost Engleske veoma brzo nadoknađena, pa je nastavak velikog rivastva, svoj epilog dobio na penalima.
Nemačka je bila odlučnija, a današnji selektor Engleske, Sautgejt, ostaje tragičar ovog poraza od 6:5.
U finalnom susretu, koji je pred nešto više od 73.000 ljudi odigran na stadionu “Vembli” u Londonu, Nemačka je nakon 1:1 u regularnom delu, slavila tada “zlatnim golom” u produžecima za 2:1 i treću titulu šampiona Evrope, prvu nakon ujedinjenja.
