Da li ste čuli za Tomasa Staračea, čoveka koji je srce i duša Napolija?
Dok u pozadini svira lagani ritam italijanske muzike koji sa sobom kao prvu pomisao donosi paste, vino, more i espreso – donosimo priču o čoveku čiji je čitav život posvećen jednom klubu.
Pasija i ljubav, nešto je što uz autentični italijanski temperament, najbolje opisuje život pojedinca u italijanskoj pokrajini Kampaniji, tačnije, biseru Tirenskog mora – gradu Napulju!
Osim “svog jezika”, napolitanskog, kojim se svaki stanovnik Napulja ponosno diči, treći po veličini grad u Italiji, pored drevne Pompeje, njenog veličanstva – pice i ponosno uzdignutog Vezuva, sa sobom nosi još jedan biser, a mi pričamo o legendi fudbalskog kluba Napoli, velikom gospodinu, Tomasu Staračeu!
1904. godine kao “fudbalski mesija”, Ser Tomas Limpton, engleski mornar, ovom slavnom gradu “prišiva” novi biser, fudbalski klub Napoli, sa kojim otpočinje neka nova istorija.
Kako je prvenstvo Italije početkom dvadesetog veka bilo ograničeno na sever, fudbalski klubovi sa juga svoje utakmice igrali su protiv obližnjih rivala, mornara, sve do osnivanja Limpton Kupa, preteče fudbala u južnom delu Italije.
Ozbiljniji fudbal u Kampaniji počinje tridesetih, kada je nakon dobrih partija sve do pedesetih godina dvadesetog veka, Napoli uglavnom vodio bitke za opstanak u elitnom društvu.
Novi uspon tima dolazi sredinom šezdesetih, pa sve do sezone 1967/68. kada je nošen legendarnim Dinom Zofom, Omarom Sivorijem i rekorderu po broju nastupa, domaćim, Antonijom Julijanom, Napoli “zamalo” ostao iza Milana u borbi za titulu šampiona!
Ovakav “trend”, Napoli je nastavio da održava i narednih dvadeset godina, kada su uz standardne nastupe u evropskim takmičenjima, nekoliko puta bivali drugi i treći na tabeli, pa sve do osvajanja kupa Italije, po drugi put u svojoj istoriji, u sezoni 1975/76., odnosno učešća u polufinalu Kupa pobednika kupova, godinu dana kasnije.
Ova godina ostaće upamćena i po nečemu drugom, što će sve do današnjih godina ponosno krasiti kult grada, kluba i stati u red pravih legendi, ali o tome ćemo nastaviti nešto kasnije.
Tektonski poremećaj u svetu fudbala dešava se leta 1984. godine, kada je Napoli, za tada rekordnih, 6,9 miliona funti doveo Dijega Armanda Maradonu iz redova Barselone i ovim transferom najavio svoju “zlatnu eru”.
Kako je ovaj klub bio spreman da pobedi svakoga, nakon trećeg mesta u sezoni 85/86., već sledeće se dešava nešto što će ostati upisano u istoriji za sva vremena.
Napoli postaje prvak Italije, potom i osvajač kupa Italije, te u sezoni 1986/87. postaje prvi klub sa juga Italije koji je osvojio “duplu krunu”, a Dijego postaje prava fudbalska ikona!
Ponovni uspeh, Napoli doživljava 1990. godine, kada po drugi i poslednji put postaje osvajač “Skudeta”, a nakon polufinalnog duela Mundijala u Italiji, iste godine, Dijego Armando Maradona u polufinalnom duelu postiže odlučujući pogodak sa bele tačke, kojim je Argentini obezbedio prolaz u finale upravo protiv Italije, što mu Italijani nikada nisu oprostili.
Nakon doping kontrole, koja je bila “servirana” upravo zbog Maradone, Napoli ostaje bez svog “Boga” i ujedno otpočinje svoj ponor, koji se proteže sve do 2004. godine, kada je klub otišao u stečaj i ispao u Seriju C!
Od 2001. pa sve do 2007. slavni klub je uz ogromnu podršku “tavorio” u nižim rangovima, kada se konačno vraća među najbolje, tamo gde sigurno pripada!
Došlo je vreme da ponovo priču vratimo na sezonu 1976/77. kada je pored polufinala Kupa pobednika kupova, Napoli dobio i nešto mnogo vrednije što će ostati da “tinja” sve do danas!
Te davne, 1977. godine, u grad stiže Tomaso Starače, čovek koji je svakoga dana iz svog naselja, Viko Enkvense, tačno u šest ujutru dolazio u Kastel Volturno, u kome se nalazi trening kamp Napolija!
Počevši sa radom u kuhinji kluba, Tomaso je svojim širokim osmehom gradio svoju reputaciju, sve do 1986. godine, kada “zvanično” prelazi na poziciju čoveka koji se brine o dresovima fudbalera, nešto poput našeg ekonoma.
Kada biste pitali šta je tačno njegova uloga, niko sa sigurnošću ne bi mogao da vam odgovori!
Da li je on ekonom, barista, čovek zadužen za najbolju kafu, prijatelj ili nešto drugo, to je manje važno, važno je da se on smatra onim iskonskim, srcem i dušom fudbalskog kluba Napoli!
Pored statusa legende, Tomaso je neko ko uvek prvi stiže, a poslednji odlazi sa terenskog kompleksa, a kada govorimo o njegovoj istrajnosti, možemo je dočarati na potpuno drugačiji način!
Tokom prethodnih četrdeset pet godina, fudbalski klub Napoli je promenio devet predsednika, četrdeset i tri trenera, na hiljade fudbalera i članova uprave, ali ne i svog “svedoka” popularne “zlatne ere”, ali i najvećeg ponora – Tomasa Staračea!
Osim pripreme dresova, za koju je primarno zadužen, Tomaso je neko ko je uvek tu da parkira skupoceni automobil nekog od fudbalera, ali je svoju popularnost stekao sa srebrnim lončetom za espreso i šoljom u ruci, sa kojim je uvek tu da “pojuri” kafom preko fudbalskog terena!
Dubina odnosa Tomasa sa fudbalerima je sveprisutna, te iako nije jedan od glavnih zapošljenih u klubu, svakako je jedan od onih koji sa sobom uz, ogromnu harizmu i širok osmeh, nose i najveće poštovanje svih članova fudbalskog kluba!
Da je najvoljeniji, o tome će vam pričati svi fudbaleri ovoga kluba, a o tome koliko je značajan njegov odnos sa fudbalerima, sa kojima se uvek dobro našali, ostaće istorijski!
Kada je Maradona bio član Napolija, popularni “Tomi” bio je zadužen za njegove kopačke, a sa “El Dijegom” je stvorio fenomenalan odnos o kome je kasnije 2019. godine govorio u intervjuu za “Gazetu”, kada je pomenuo da je: “u Dijegovo vreme bio kao brat fudbalerima, a da ih sada gleda kao svoju decu”!
O tome koliko je “poseban” bio i “Božijoj ruci” svedočiće i činjenica da je “kobnog” Mundijala 1990. godine bio član tima Italije, odnosno, dva meseca je proveo sa reprezentacijom u kojoj je radio isto ono što i u Napoliju, ali je od Maradone bio pozvan i prisustvovao ravnopravno i u kampu selekcije Argentine!
Godine su prolazile, a “Tomi” je svojih “pet minuta slave” dobio razvojem “Tvitera” gde je svojim “ludim plesom” zadobio pažnju preko 50 hiljada pratilaca, a sve to je “eksplodiralo” kada je Dris Mertens svoje golove proslavljao istim “plesom” kao i Tomaso!
Pored izraženog prijateljstva sa Mertensom, nebrojano puta bili smo svedoci “plaženja” sa Hamšikom, rođendanskih čestitki koje je dobijao od Kavanija, poziva bivšeg trenera Điđija Simonija i svega sličnog!
Možda je upravo Mertens najbolje objasnio njegovu ulogu prilikom jednog intervjua, kada je rekao: “Tomaso Starače? On je lud! Ne pravi samo kafu, on radi sve! On je priča Napolija, bio je tu kada je osvojen Skudeto, on je stvarno dobar lik. On uđe u svlačionicu i učini te srećnim, to je stvarno ono što volim kod njega”!
Mit Napulja – srce kluba, barista, psiholog i još po nešto, dočekao je svoj novi Skudeto prošle godine, a da li će Tomaso u budućnosti možda dočekati i “ušatog” u gradu pod Vezuvom?