Devet dana trajale su neprestane borbe u kojima je ispraćeno čak šezdeset košarkaških mečeva! Završetak grupne faze, doneo je šokantne rasplete, nekima poremetio planove, a nama samo promenio tok još jednog puta ka medalji koju ćemo pokušati da zaslužimo.
Nakon pet odigranih susreta na Kipru, u Finskoj, Poljskoj i Letoniji – šesnaest timova koji su ostvarili plasman u nokaut fazu, sele se u Šaomi Arenu u Rigi, u kojoj će se odigrati svi preostali mečevi u potrazi za novim, evropskim šampionom.
Do kraja grupne faze, samo dva tima uspela su da ostanu bez poraza.
Prvi su Nemci, koji su grupu sa Litvanijom, Finskom, Švedskom, Crnom Gorom i Velikom Britanijom rešili perfektno, dokazavši da osvajanje Svetskog prvenstva nije bilo nimalo slučajno i pobedivši sve svoje protivnike u proseku sa 32,8 razlike i završivši grupu B sa koš-razlikom +164!
Drugi su, pomalo i iznenađujuće – Turci, koji ne samo da su na startu takmičenja rutinski slavili protiv domaćina turnira, Letonije, već su posle demontiranja Portugala, Češke i Estonije u odlučujućem susretu za prvo mesto u grupi A savladali našu selekciju sa 95:90.
Turci su za razliku od Nemaca bili malo manje efikasniji, te su grupu A osvojili sa +100 koš-razlikom, ostvarivši u proseku pobede od tačno 20 razlike po utakmici. Od domaćina turnira, osim Kipra koji zaista još uvek nema košarkaških kvaliteta kojima bi parirao najboljim evropskim selekcijama, u nokaut fazu takmičenja su pored Letonije, uspele da se plasiraju i selekcije Poljske i Finske – koja će biti i naš naredni protivnik.
Najveće iznenađenje, dogodilo se upravo u grupi B, u kojoj je Crna Gora u poslednjem susretu u grupi, imala sve u svojim rukama protiv Velike Britanije, da bi na kraju, prvom pobedom na Eurobasketu od 2013. godine, Britanci eliminisali i sebe i Crnogorce, a put osmine finala, po prvi put u istoriji ove zemlje, poslali Švedsku, koja će sada, senzaciju morati da traži protiv Turaka!
U preostalim grupama, C i D – kandidaturu za ozbiljne domete i napad na medalju su pored Grčke i Italije, istakle i Francuska, kao i odlične selekcije Poljske i Izraela, koje su pored Slovenije uspele da pruže neke zapažene partije u Katovicama, zbog čega sada tek stvari postaju interesantnije posle šokantnog ispadanja Španaca!
Kalkulacija više nema, ako ih je i bilo, a na nama je da u nastavku vikenda, a zatim i sledeće nedelje, nastavimo da pratimo sve mečeve Eurobasketa do onog koji će u nedelju, 14. septembra od 21 čas – odlučivati o novom šampionu Evrope.
Posle svega, komešanje je usledilo i u kvotama za osvajača Eurobasketa, pa uprkos velikoj ulozi favorita koju smo poneli na samo takmičenje, sada su nas Nemci sustigli po predikcijama, a na trećem mestu, posle fantastičnih rezultata u grupnoj fazi – iskočila je Turska, koja se ispred Grčke, visoko kotira u borbi za zlatnu medalju.
Ipak, postoji i jedno nepisano, zlokobno pravilo o tome da ekipa koja sa 5:0 završi grupnu fazu, retko dođe do samog zlata.
Tako je 2007. godine, Litvanija ostala na trećem mestu. Četiri godine kasnije, Francuska je 2011. godine bila poražena u finalu, da bi 2013. godine Srbija oborila negativan rekord, završivši tek na sedmom mestu.
Ponovo je 2015. godine Francuska stigla tek do bronzane medalje, da bi kao jedina reprezentacija koja je bez poraza napustila grupu, Slovenija 2017. godine uspela da osvoji zlato, pobedivši upravo našu selekciju u finalu.
Još jednom je ovo pravilo uzelo maha, upravo na prethodnom odigranom Eurobasketu 2022. godine, kada je posle 5:0 i furioznih nastupa u grupi, Srbija pala već u osmini finala, u kome nas je Italija nadigrala, a naši momci su tada učešće završili na devetom mestu.
Sada je pritisak na Nemačkoj i Turskoj, a mi – bavićemo se nama i pokušati da korak po korak, ispravimo sve ono loše, što je uočeno u grupnoj fazi!
Došli smo na takmičenje sa preko 70% šansi da po predikcijama podignemo trofej, došli smo u sastavu koji je na prvi pogled izgledao jezivo prejak, a onda je Bogdan doživeo povredu zbog koje će propustiti turnir, za njim i Tristan Vukčević koji nije mogao da pomogne u poslednjem susretu u grupnoj fazi, da bi se na poluvremenu utakmice protiv Turske, povredio i Aleksa Avramović, koji je trčeći napustio arenu u bolovima.
Kada sumiramo sve, jasno je da Nikoli Jokiću pod hitno mora da se priključi neko od momaka, kako bi naša misija postala sve ozbiljnija, a put ka finalu bio utkan jasnim dokazivanjem uloge favorita.
Srbija je furiozno startovala odigravši utakmicu bez greške protiv Estonije u kojoj smo slavili sa 98:64.
Usledio je Portugal i meč u kome je uz dosta nervoze, uz isključenje Petruševa, Bogdanović zadobio povredu, a u skupo plaćenoj pobedi od 80:69 – viđeni su i prvi nedostaci u igri Srbije.
Delovalo je mnogo bolje protiv domaćina turnira, Letonije, sve do novih „žutih minuta“ u kojima umalo nismo prokockali veliku prednost, da bi Nikola Jokić svojom maestralnom partijom, na kraju Srbiji sačuvao konačnih 84:80.
Zaista Češka Republika, uz svo poštovanje, nije bila merljiva na ovom turniru ali je ipak, igra naše ekipe bila dovoljno zrela za novu, rutinsku pobedu od 82:60, sve do poslednjeg i ključnog meča u grupi, protiv Turaka.
Petnaest godina trajao je niz Srbije, u kome od epskog polufinala Svetskog prvenstva 2010. godine, pa takođe epske krađe sudija – nismo znali za poraz od Tuske.
Tako je moglo ostati i minule srede, kada je dva minuta pre kraja susreta, Srbija bila ta koja je kontrolisala meč i vodila sa 88:84.
Neverovatnih 18 pogođenih trojki sa 60% ubačenih šuteva van linije 6.75, držao je Tursku sa aktivnim rezultatom gde im umalo ni to nije bilo dovoljno za pobedu.
Usledio je pad koncentracije u samoj završnici, naši momci su u poslednjim minutima dozvolili pregršt ofanzivnih skokova, da bi posle izlaska Stefana Jovića i Vanje Marinkovića sa terena, Marko Gudurić i Vasilije Micić, doneli neke od pogrešnih odluka u napadu, gde smo – kada se lomio rezultat, protivniku dozvolili da ukrade dve ključne lopte, povede sa 93:90 na 16 sekundi do kraja, a onda je i Nikola Jokić, koji zaista nije imao blistavo veče, „odapeo“ pretežak ali nacrtan šut za tri poena, koji na kraju nije bio ni blizu pogotka.
Ako je trebalo da se desi – na vreme je, pa će Srbija posle prvog poraza na turniru, umesto susreta sa Švedskom, snage odmeriti protiv Finske na drugoj strani žreba!
Dva dana odmora imala je naša selekcija, koja je u 48 sati, morala da zaleči rane, preboli poraz i smisli šta dalje, a dalje – nastavljamo od subote iz Šaomi Arene u Rigi!
Poslednji termin prvog dana eliminacionog programa, od 20:45 donosi nam prvi od četiri najbitnija susreta naše selekcije na putu ka zlatnoj medalji, do koje sve vodi protiv selekcije Finske!
Kao domaćin turnira, Finska je u Tampereu uspela da ostavi dobar utisak ali ne i da iznenadi favorite grupe, viđene u Litvaniji i Nemačkoj.
Turnir je krenuo sa velikom dramom u skandinavskom derbiju protiv Švedske, u kome je Lauri Markanen postigao 28 poena, pa predvodio tim do prve i bitne pobede od 93:90.
U narednom susretu, Markanen je eksplodirao, postao prvi čovek koji je na dva uzastopna Eurobasketa odigrao 40+ partiju, ubacivši Velikoj Britaniji u pobedi od 109:79, čak 43 poena.
Kolektivno dobru igru, Finska je prikazala protiv Crne Gore, u meču u kome je Markanen kao „prva violina“, zastao na 26 poena, a sjajno su ga ispratili i Jantunen sa 11 poena, kao i Maksuni, Enkamua i Salin koji su bili dvocifreni sa 10 poena u trećoj i poslednjoj pobedi Finske od 85:65.
Prvi pravi test, doneo je i prve prave probleme, te iako je meč protiv Litvanije okončan porazom od 81:78, moramo biti objektivni i reći da Finska nijednog trenutka, nije imala pravih šansi.
Pred prvim pravim teretom, Markanen je ostao na 19 poena, koliko ih je ubacio i Jantunen, a podrška ostalih je izostala, da bi se sve raspalo u derbiju grupe B, u kome je pred svojim navijačima, Finska rutinski i ubedljivo poražena od Nemačke, 91:61, uz samo 11 poena Laurija Markanena.
Jasno je da ma koliko impresivno izgledala Finska na startu, kada su merljivi protivnici došli na red, Tuovi nije imao adekvatnih rešenja, a njegova selekcija sa dva vezana poraza sebi bira najteži mogući put, koji vodi ravno pred noge selekciji Srbije.
Sa Fincima smo u dosadašnjoj istoriji od osamostaljenja, odigrali osam zvaničnih duela, a osim u prvom, kada nas je 2008. godine Finska šokirala pred svojom publikom u pobedi u kvalifikacijama za Eurobasket od 80:77 – ishod na narednih sedam susreta, ostao je isti, donosivši pobedu za pobedom, selekcije Srbije.
Nakon što smo te 2008. godine uzvratili u Beogradu, prvi pravi duel na velikom takmičenju, zabeležen je 2015. godine, kada je upravo u osmini finala Eurobasketa, Srbija slavila sa 94:81, ne dozvolivši tada, nikakvo iznenađenje.
Naredni okršaji viđeni su u kvalifikacijama za Eurobasket 2021. godine, u kojima smo oba puta slavili, da bi zbog odlaganja takmičenja, naredni susret protiv Finaca odigrali upravo na završnom turniru, kada smo u okviru 3. kola grupe D, slavili sa ubedljivih 100:70, a potom „naleteli“ na mahnite Italijane u nokaut fazi!
Ponovo je sudbina spojila Srbiju i Finsku u kvalifikacijama i za ovaj Eurobasket, napravivši još jednom uvertiru za ono što sledi, a naši momci su nakon 77:61 u Aleksandar Nikolić Areni u Beogradu, novi uspeh ponovili u Espu, pobedivši sa 105:95, uz 34 poena Petruševa i 21 poen Avramovića!
Očekujemo da posle dve pobede na Eurobasketu, 2015. i 2022. godine, ishod ostane isti i ovoga puta, a isto tako, očekujemo da posle „hladnog tuša“ u finalnom izdanju u grupi A, Srbija svoj fokus usmeri na teren, daleko od priča o ulozi favorita i daleko od svih problema sa povredama, sa kojima se Svetislav Pešić suočava.
Takođe, baš kao i u poslednjem meču protiv Finaca, nadamo se da će pored Nikole Jokića, upravo Petrušev, a možda i još neko od naših momaka, preuzeti inicijativu i dokazati o kakvoj se, zaista, selekciji radi!
Uz to, nadamo se da će Vukčević i Avramović biti na raspolaganju, te olakšati posao Kariju, pred kojim su pune ruke novih zadataka!
U redovima Finske, sve je već jasno kao dan – limitiravši šut za tri poena i Laurija Markanena, limitiran je čitav tim, zbog čega se nadamo da će za razliku od meča protiv Turske, sve biti daleko bolje pripremljeno, a odbrana biti na još zavidnijem nivou!
Nema mesta panici, kao ni padu očekivanja, poraz je sastavni deo sporta, a kada se desi na vreme, može doneti samo otrežnjenje!
I dalje smo favoriti, možda i veći nego do sad iako papir ne govori tako, a protiv Finaca – cilj ostaje samo jedan!
Znamo da možemo i ostaje da dokažemo i da moramo!
Srbija napada zlatnu medalju, a da li je Finska samo usputna stanica do cilja ili jedan od domaćina turnira pak može režirati dramu?
Može li Srbija preskočiti još jedan stepenik na putu ka velikom finalu?
