Stigli smo do samog kraja 23. izdanja Svetskog prvenstva.
Uživali smo u 102 susreta, pratili događaje iz SAD-a, Kanade i Meksika tokom 37 prethodnih dana, odakle sada preostaje borba za medalje!
Pre nego što sutra sačekamo ono zbog čega smo sve i pratili, 103. susret u 38. danu Mundijala, pratimo iz Majamija, odakle se od 23 časa vodi borba za bronzanu medalju.
Meč koji po mnogima ne bi trebalo ni da se održava, meč koji iziskuje više mentalne pripreme nego li i samo finale, onaj je u kome se sastaju poraženi iz polufinala, čiji su snovi propali taman pred ciljem, pa još jednom moraju na teren u borbi za 3. mesto.
Ovoga puta to su Francuska i Engleska!
Francuzi su od savršenog starta i maksimalnog učinka u grupi I, pobedama protiv Senegala, Iraka i Norveške, otvorili vrata nokaut faze, u kojoj impresivni ostaju protiv Švedske, Paragvaja i konačno Maroka.
Postigavši čak 16 golova u tih šest mečeva, a primivši svega 2, uz individualni kvalitet koji poseduje, uloga favorita “Petlova” rasla je iz meča u meč, odakle izbegavši bilo kakav vid drame, dolaze do polufinala i susreta protiv Španije.
Posle pobeda Španije na Euru 2024, a onda i u Ligi Nacija, delovalo je da četa De la Fuentea, ovoga puta neće moći da isparira daleko organizovanijoj ekipi Francuske.
Kao blagi favorit, tražeći osvetu protiv evropskog šampiona, Francuska je ušla u meč smušeno, bez ideje i bez svog, prepoznatljivog ubojitog instinkta.
Sve je krenulo po zlu, kada je Lukas Dinj oborio Jamala u svom šesnaestercu, a Ojarzabal hiruški preciznim udarcem doneo prednost u 22. minutu sa bele tačke, odakle se očekivala hitra reakcija “Petlova”.
Reakcije nije bilo ni do poluvremena, a jedino što je u nastavku meča selekcija Didijea Dešana uspela da promeni, jeste strana terena na kojoj napada.
Bez gotovo stvorene prilike, bez upućenog šuta u okvir gola Unai Simona, Francuska je nastavila da tumara, sve do prelomnog trenutka u kome Olmo šalje loptu iza leđa čitave odbrane, a nju sjajno kupi i na nju reaguje Pedro Poro, koji u 58. minutu meča donosi pobedu od 2:0.
Do kraja meča, Embape nije mogao ništa, Dembele, gotovo da nije ni postojao u napadu, baš kao ni Olize, čiji je učinak bio sveden na minimum reakcijama Ruiza i Rodrija, odakle se istorija ponovila, a Španija odnela ubedljivu pobedu.
Posle osvajanja Svetskog prvenstva 2018. godine, pa nastupa u finalu 2022. u kome je ostala poražena od Argentine, Francuska je ovoga puta naterana da se zadovolji učešćem u utakmici za treće mesto, gde će za osvajanje bronze, ponovo imati težak zadatak.
Engleska je posle pompeznog starta i pobede nad Hrvatskom od 4:2, sebi dozvolila jedini kiks, odigravši bez golova protiv Gane, da bi se u poslednjem kolu, poslednje takmičarske grupe L, izborila za pobedu protiv Paname i na taj način, sa 7 bodova, osvojila 1. mesto u grupi.
Put ih je u nokaut fazi poveo ka DR Kongu, jednom od iznenađenja koje je i ovaj meč otvorio sjajno, došavši u prednost u ranoj fazi meča.
Naterana da juri, Engleska je imala Kejna, koji sa dva pogotka donosi preokret, pobedu 2:1 i put u osminu finala.
Azteka stadion i domaći Meksiko ugostili su Engleze, koji u dva minuta, sa dva sjajna gola Belingema, stižu do ogromne prednosti u 38. minutu, odakle uprkos svim pritiscima, pa i povratku u meč, posle gola Kejna sa bele tačke, Englezi uspevaju da i sa igračem manje sačuvaju mir i slave sa 3:2.
Protivnik Francuske u grupi, bio je protivnik Engleske u četvrtfinalu, a Norveška je u sjanom izdanju, u jednom tvrdom meču, uspela da dođe ponovo do prednosti, pa stvori nekoliko prilika kojima bi ubila meč.
Kada “Vikinzi” nisu iskoristili svoje šanse, Džud Belingem je ponovo vratio Engleze u meč, u samom finišu prvog poluvremena, a onda kada se rezultat nije menjao, na startu produžetaka, fudbaler Real Madrida uspeva da stavi tačku na ovaj meč i svojim novim pogotkom donese i novi preokret i pobedu od 2:1.
Stala je Engleska na korak od finala, na korak od 60-ogodišnjeg ispunjenja cilja i prekida čekanja, ali je sa druge strane stajala izuzetno motivisana Argentina.
U prvom poluvremenu meča koji je pokazao svu njihovu netrpeljivost, pored 19 faulova viđen je tek poneki šut, a onda u nastavku sve prekida Gordon, koji na sjajnu loptu Rodžersa uspeva da pobegne Molini i da u 55. minutu meča donese prednost od 1:0. Tomas Tuhel je posle svih genijalnosti koje je izveo, ovoga puta svoju selekciju “bacio pod voz”.
Panične izmene, povratak u potpunu defanzivu, mnogo pre kraja, uz pružen prostor Lionelu Mesiju, doneli su izjednačujući gol Fernandeza u 85. minutu, a onda i potpuni preokret preko Martineza u 92. minutu, čime je još jednom san “Gordog albiona”, ugašen na korak od cilja, baš kao i 2018. godine!
Izgubivši mnogo, Dešan i Tuhel sada moraju podići svoje momke i motivisati ih za ono što sledi, a to je poslednji meč na ovogodišnjem Mundijalu.
Istorijska netrpeljivost Francuske i Engleske proširuje se na fudbalski teren, na kome su u okviru Mundijala, ove selekcije tri puta podelile teren.
U jedinom svom pohodu na “Boginju”, Engleska je 1966. godine slavila u grupnoj fazi sa 2:0, pa na taj način eliminisala Francusku, da bi uspeh ponovila i u grupnoj fazi 1982. godine kada je slavila sa 3:1.
Na svoju osvetu, Francuska je čekala sve do Katara i 2022. godine, kada je u okviru četvrtfinala golovima Čuamenija i Žirua, slavila sa 2:1, pa potom nastavila do finala!
Vicešampion Evrope će protiv vicešampiona sveta dati sve od sebe kako bi ovoga puta promenio ishod, dok viđena kao prvi favorit, Francuska nastoji da se barem medaljom oprosti od SAD-a!
Kome pripada prvi od dva spektakla do kraja Mundijala?
“Gordi Albion” ili “Galski Petlovi” do bronzane medalje?
