Posle 39 dana provedenih pred malim ekranima, posle 308 postignutih golova na 104 odigrane utakmice širom teritorija Meksika, Kanade i SAD-a, vreme je za završnu reč o 23. Svetskom prvenstvu u fudbalu, koje je drugi put u svojoj istoriji, pripalo Španiji!
Sinoć su Nju Džerzi i Metlajf stadion svedočili istoriji, gde su uz Donalda Trampa, Đanija Infantina i mnogobrojne poznate ličnosti, šou priredile dve najbolje selekcije na svetu u ovom trenutku.
Bile su to Španija i Argentina – osvajači Evropskog prvenstva i Kopa Amerike i finalisti u meču u kome je Argentina imala priliku da brani tron ispred izazivača.
Još pre samog starta turnira, puno bure podigao je Luis De la Fuente, čovek koji je bez ijednog fudbalera Real Madrida, pošao put SAD-a, a potom, dozvolio sebi kiks na startu turnira, odigravši bez golova protiv Zelenortskih Ostrva.
Pune stranice svetskih i španskih medija, brujale su o “sramoti evropskog šampiona”, dok su se fudbaleri “Furije” na čelu sa De la Fuenteom, pripremali za nešto drugačije.
Španija je rasla iz utakmice u utakmicu, očekivano deklasiravši Saudijsku Arabiju kada je to bilo najpotrebnije, pa pobedivši Urugvaj pogotkom Baene, dovoljno za 7 bodova i čelo tabele u grupi H.
Od tog trenutka, prešavši u eliminacionu fazu, Španija je podizala brzine, pa birajući najteži mogući put, uspela da zaseni sve u svom šampionskom prodoru.
Prva na listi, bila je Austrija, koja zaista nije imala šta da pruži protiv odlične Španije, koja ju je bez ikakve tenzije, pregazila rezultatom 3:0.
Nastavak pokora protiv evropskih selekcija, Španija je nastavila protiv susednog Portugala, kada je De la Fuente pogodio uvođenjem Mikela Merina, a ovaj svega nekoliko minuta kasnije prekinuo dramu, donevši pobedu od 1:0 i na taj način eliminisavši Kristijana Ronalda.
Kada je Ruiz sjajnim golom otvorio meč protiv Belgije, prvi i jedini put, Unai Simon – koji je takođe bio osporavan zauzevši mesto “jedinice” ispred Davida Raje, morao je da vadi loptu iz sopstvene mreže, posle izjednačujućeg gola De Ketelara u 41. minutu meča.
Ipak, ni to nije sputalo Špance, a ni Fuentea, da još jednom sa klupe podigne Merina, koji ušavši u 86. minutu, već u 88. donosi pobedonosni gol za 2:1 i plasman u polufinale turnira.
Već tada, videlo se da Španija itekako ima šta da ponudi, a naročito utisak ostaje jak posle susreta sa prvim favoritom i dvostrukim uzastopnim učesnikom finala, selekcijom Francuske, koja naterana da igra igru u kojoj ne uživa, tek prvi udarac ka golu Simona upućuje u 90. minutu, kada je već bilo izuzetno kasno.
Prethodno tome, posle pogibeljnog starta Dinja, Španija je povela golom Ojarzabala sa bele tačke, da bi se posle sjajnog proigravanja Olma, Poro našao u lice sa Manjanom i postavio konačnih 2:0, što je Španiji donelo tek drugi nastup u finalu Svetskog prvenstva.
Pričalo se danima o spektaklu, o svim simbolikama koje je Mesi igrajući u Barseloni, spojio sa čuvenom La Masijom, čija su sva odabrana deca, sinoć nosila dres Španije u velikom finalu.
Danima se situacija podgrevala uoči nesuđene i nikada odigrane Finalisime u Kataru, odakle su Španija i Argentina dobile daleko veću, svetsku pozornicu, da na njoj pokažu svoje fudbalsko umeće.
Suočivši se sa svojim daleko uspešnijim učenikom, Skolarijem, a mnogi reprezentativci Španije sa svojim idolom, Lionelom Mesijem, De la Fuente je od prvog trenutka velikog finala tačno znao šta želi od svojih momaka.
Oduzete noge fudbalerima Argentine, polako su nizale probleme, ređajući žute kartone, uz povredu Lisandra Martineza, u prvom poluvremenu u kome je Španija imala inicijativu i plovila ka tome da pokori svetskog šampiona.
Posle muzičkog spektakla koje je poluvreme sa regularnih 15, podiglo na 27 minuta, još jednom su na teren Metlajf stadiona istrčale dve odlučne selekcije, u kojoj se od jedne, očekivalo daleko više.
Paredes koji je ušao na poluvremenu, odmah beleži žuti karton, odakle i Enco Fernandez isti dobija zbog prigovora, dok Španija nastavlja da opterećuje odbranu šampiona i fenomenalnog Emija Martineza, koji kao da je ostao sam pred streljačkim vodom.
Od starta opredelivši se za odbranu svog gola, Argentina, bez ikakve trunke nade da ugrozi Unai Simona, uspeva da zadrži rezultat nalik početnom, a sve to, dolazi uz skupo plaćenu cenu, kada Fernandez podiže Kubarsija i u finišu regularnog dela dobija drugi žuti karton.
Teška situacija po Argentinu, postala je još teža u produžetku, u kome sa daleko više svežine u nogama, Španija nastavlja pritisak, a kada posle sjajne akcije, Merino lomi Otamendija, a Vilijams postiže pogodak i konačno prekida tišinu – VAR je presudio, a pogodak ostao poništen nakon što je Otamendi sjajno skočio nakon gaženja Merina.
Izdržala je Argentina i prvi produžetak proveden u bunkeru, ali ne i finalni nalet Španije, koji posle jedne dubinske lopte, skinute glavom Nika Vilijamsa, postaje odlučujuć, kada lopta pada pred Ferana Toresa, koji pronalazi šupljinu između Martineza i svih igrača odbrane koji su se bacili na nju, pa prvim pogotkom na Svetskom prvenstvu, u 106. minutu postiže pobedonosni pogodak!
Tek tada su se Argentinci setili da znaju fudbala, pa iako istrošeni i sa desetoricom na terenu, u samom finišu meča stižu do svog prvog i drugog udarca ka golu Simona, kada kolosalnu priliku maši Simeone, katapultiravši loptu daleko preko gola Španije!
Odraz moći i nemoći, granitna odbrana i fantastičan vezni red, doneli su Španiji titulu šampiona sveta, te iako njihov glavni igrač, Lamin Jamal, na ovom turniru uspeva da postigne samo jedan gol!
Iako je Emi Martinez oborio rekord po broju odbrana u regularnom delu jedne utakmice finala, sakupivši ih čak 11, Argentina je oborila onaj negativan, postavši prva reprezentacija koja u finalu nije uputila niti jedan šut u okvir gola rivala i to za čak 120 minuta igre!
Sa samo jednim golom primljenim na čitavom turniru, potpuno zasluženo i potpuno pravedno, Španija je uspela da ponovi istoriju i posle 2010. godine po drugi put postane šampion sveta, ponovo objedinivši titulu evropskog i svetskog šampiona!
De la Fuente je od “fudbalske neznalice”, veoma brzo napravio sistem, sistem koji je u svega dve godine, doneo Španiji dva najsjajnija priznanja i ovu generaciju fudbalera učinio jednom od najboljih svih vremena – iako njihovo vreme tek dolazi!
Još jednom sa kiksom na startu, još jednom preko produžetaka u finalu i ponovo sa igračem više, Španija je uspela da se domogne titule šampiona, uprkos svim predikcijama – uprkos svim preprekama!
Sramna u finalu, istrošivši svih svojih devet života, provlačivši se preko Zelenortskih Ostrva, Egipta, Švajcarske i Engleske, režiravši neke od najvećih preokreta – “La Skaloneta” kao da nije postojala na terenu.
Sa osam golova i četiri asistencije, Mesi se, gotovo izvesno oprašta od reprezentativnog dresa, drugi put poražen u velikom finalu, posle 2014. godine.
Upravo je uz Skalonija, Mesi najveći gubitnik turnira, kome su pored titule šampiona i mogućnosti da posle Brazila 1962. godine, postane prvi čovek koji je odbranio tron sa svojom selekcijom, otišla i sva priznanja, koja se dodeljuju najboljima na turniru.
Zlatna kopačka, kao i rekord za najviše golova u istoriji Svetskog prvenstva, ostaju u vlasništvu Kilijana Embapea, koji je sa 10 golova na turniru, uspeo da dođe do 22 gola na Svetskom prvenstvu u isto toliko mečeva, dok su sve ostale individualne nagrade, ostale u rukama Španaca!
Iako po mišljenju mnogih pre starta ovog turnira, nije trebalo da dobije priliku ispred Davida Raje, Unai Simon je protiv svih kritičara, odigrao turnir kao najbolji golman i potpuno zasluženo, sa samo jednim primljenim golom, odneo zlatnu rukavicu!
Nagrada za najboljeg mladog igrača turnira nije otišla Laminu Jamalu, već momku koji je ispred Simona činio ključ španskog uspeha, Pau Kubarsiju, koji iako rođen 2007. godine, kao i Jamal, kao jedan od izadanaka La Masije, uspeva da dokaže čvrstinu i pomogne u građenju granitne odbrane.
Na kraju, nagrada za najboljeg igrača turnira nije otišla nijednom golgeteru, ni Embapeu, ni Mesiju, Halandu, Kejnu, Belingemu… već Rodriju! Fudbaler Mančester Sitija koji je bio najzaslužniji za osvajanje Lige Šampiona sa engleskim timom, uspeo je da se od povrede ukrštenih ligamenata ne samo oporavi, već zaigra na najboljem nivou, baš kao i pre povrede, što je na ovom turniru dokazao pohapsivši sve protivničke napadače, dokazavši da vezni red – donosi titule!
U nizu od 38 utakmica bez poraza, Španija je pokazala najviše, a fudbal je na kraju pobedio ispred sterilnih Argentinaca!
Španija je šampion sveta, a mi se ponovo družimo za četiri godine, kada nam Svetsko prvenstvo dolazi u Španiji, Portugalu i Maroku!
