Superkup Evrope, takmičenje je koje datira još od 1972. godine i koje je kroz svoju istoriju menjalo formate.
Prvobitno je igrano dva susreta, gde su pobednici KEŠ-a i Kupa pobednika kupova, sastajali u takvom formatu sve do 1998. godine, a jedino izuzeće napravljeno je upravo u godini kada je Crvena zvezda osvojila Kup evropskih šampiona, današnju Ligu Šampiona, kada je zbog građanskog rata u Jugoslaviji bilo zabranjeno odigravanje meča u Beogradu, pa je sve stalo u jedan duel na Old Trafordu, u kome je Mančester Junajted slavio sa 1:0.
Od 1998. godine, ovo takmičenje ima samo jedan meč, a u njemu na neutralnoj lokaciji pobednici dva najkvalitetnija evropska takmičenja odmeravaju snage u borbi za trofej.
Upravo od 1998. godine, uvodi se pravilo da se finalni meč održava na stadionu Luis II u Monaku, dok od 1999. godine Kup pobednika kupova menja ime u Kup UEFA, te pobednici ova dva takmičenja nastupaju u finalu.
Održavanje finala na stadionu Luis II, zadržano je sve do 2012. godine, dok Kup UEFA novom promenom formata menja ime u Ligu Evrope, koje se od 2009. godine zadržava sve do danas i čiji osvajač, uz osvajača Lige Šampiona, dobija pravo da se bori za ovaj prestižni trofej.
Kada pričamo o uspešnosti u finalima, Real Madrid ostaje rekorder sa 6 osvojenih trofeja dok su Barselona i Milan sledeći po redu, budući da su po 5 puta uspevali da osvoje Superkup Evrope. Liverpulu je to za rukom polazilo 4 puta dok je sledeći Atletiko Madrid sa 3 trofeja.
Slede im, Čelzi, Bajern Minhen, Valensija, Anderleht, Ajaks i Juventus sa po 2 trofeja, dok su po jednom Superkup Evrope osvajali i Porto, Mančester Junajted, Notingem Forest, Dinamo Kijev, Aberdin, Galatasaraj, Zenit, Steaua, Parma, Lacio, Sevilja, Mančester Siti ali i Aston Vila i PSŽ – timovi koji će se ove sezone naći na suprotnim stranama Red Bul arene u Salzburgu.
Jedini put kada je uspela da osvoji Superkup Evrope, Aston Vila je to učinila 1983. godine, kada je u dvomeču protiv Barselone bila bolja sa 3:1.
Tada je aktuelni evropski šampion, ostao poražen na Nou Kampu sa 1:0, da bi se 26. januara u revanšu na Vila Parku, vratio golom Gerija Šoa u 80. minutu i odveo meč u produžetke, u kojima u 100. i 104. minutu, stiže do preokreta i pobede od 3:1, koja u vitrine donosi nešto što su i tada, a i sada, mogli da osvoje samo oni najbolji.
Na svoj prvi trofej Lige Šampiona, PSŽ je čekao sve do prethodne sezone, kada je „supertim“ bez „superzvezdi“, a skockan dirigentskom palicom Luisa Enrikea uspeo da pokori Evropu, a da onda kasnije u tačno 50. izdanju Superkupa Evrope, uz spektakularni preokret posle golova Li Kanga u 85. i Ramoša u 94. minutu za 2:2 u regularnom delu, slavi protiv Totenhema nakon penal serije sa 4:3, čime je nastavio dominaciju protiv engleskih predstavnika.
Ponovo su Parižani i posle novih penala, uspeli da ostanu na krovu Evrope, savladavši Arsenal u finalu Lige Šampiona, čime nakon odbrane trofeja, ponovo protivnik u Superkupu Evrope ostaje tim sa tla Engleske, sada Aston Vila, koja je novu, maestralnu sezonu predvođena Unai Emerijem, uspela da okonča pobedom protiv Frajburga od 3:0 u finalu Lige Evrope i tako osvoji novi evropski trofej!
Ovogodišnje poprište u borbi za prvi, ovosezonski trofej biće Red Bul arena u Salzburgu, stadion koji sagrađen 2003. godine, najveće mečeve uspeva da ugosti 2008. godine, kada je bio dom Grčke na Euru, u okviru tadašnje grupe D.
Upravo zbog potreba Evropskog prvenstva koje se 2008. godine odigravalo u Austriji i Švajcarskoj, kapacitet stadiona sa tadašnjih 18.200 sedećih mesta, proširen je na današnjih gotovo 30.000 sedećih mesta, iako je Salzburg kao vlasnik, kapacitete 2019. godine smanjio na nešto više od 17 hiljada mesta, zbog lošije posete u nacionalnom prvenstvu Bundeslige.
Ne samo da će ove srede, 12. avgusta na terenu biti dva najbolja evropska tima u ovom trenutku, nego će pred predviđenih 30.000 posetilaca, pravdu na ovom meču deliti Omar Abdulkadir Artan, somalijski sudija koji je postao viralno poznat nakon što mu je FIFA zbog poništenja vize za SAD, zabranila da sudi na minulom Svetskom prvenstvu u fudbalu!
Ovaj 34-orogodišnjak iz Mogadiša, osim što je dobrano profitirao zbog uvrede časti i povrede ljudskih prava u nekoj meri, odmah je dobio veliku priliku od UEFA-e da se nađe na centru Red Bul arene u Salzburgu, deleći pravdu PSŽ-u i Aston Vili!
Posle čitavog uvoda, predstavljanjem ekipa, stadiona, pa i sudije, dolazimo do onog najbitnijeg dela, u kome ćemo pomenuti prošlogodišnji trk PSŽ-a i Aston Vile ka trofejima, a potom i najaviti sam spektakl, koji će odrediti novog osvajača Superkupa Evrope!
Sezonu 2024/25, PSŽ je uspeo da okonča na najbolji mogući način. Dolaskom Luisa Enrikea, tim iz Pariza uspeo je da odbrani titulu šampiona Francuske, pa da osvoji njen Superkup i kup, a da onda, nakon svih neuspešnih pokušaja i onog najbližeg 2020. godine, konačno dođe do titule Lige Šampiona, pobedivši Inter u istorijskom finalu, sa najubedljivijih 5:0.
Na taj način, bez prave „super zvezde“ Luis Enrike je uspeo da učini nešto što niko i nikada pre njega nije, pa da uz istorijski trofej Lige Šampiona, sezonu PSŽ-a okonča „kvadriplom“. Imao je PSŽ priliku za osvajanje petog trofeja, ali je u finalu Svetskog klupskog prvenstva na kraju ostao poražen od Čelzija, te je morao da se zadovolji sa prethodno osvojena četiri.
Prošlogodišnju sezonu je PSŽ ponovo otvorio trofejem, a sada nakon prvog Lige Šampiona, na red je došao i prvi trofej Superkupa Evrope, u meču u kome je Totenhem imao sve u svojim rukama.
Na Friuliju u Udinama, „Pevci“ su poveli golom Van de Vena u 39. minutu, a onda po povratku sa poluvremena, istu duplirali golom Romera u 48. minutu, kada se činilo da se „Prinčevi“ nalaze na konopcima.
Međutim, još jednom odlučnost Enrikea dolazi do izražaja, kada njegovi rezervisti Li Kang u 85. i Ramoš u 94. minutu meča, uspevaju da donesu dramu i izjednače na 2:2, čime je odluka o trofeju, spala na penal seriju.
Iako je Vitinja prvi promašio, neuspešni Van de Ven i Tel, donose priliku Li Kangu i Mendešu, koju ovi i koriste, pa ekipi PSŽ-a u jubilarnom 50. izdanju Superkupa Evrope, donose prvi trofej u ovom takmičenju i tako ga pridružuju trofeju Lige Šampiona.
Posle uspešnog starta prošle sezone, ponovo je sve do zime, PSŽ imao dosta problema u svojim redovima, ne uspevavši nikako da uspostavi pravi, šampionski ritam.
U regularnom delu Lige Šampiona, Parižani su na 8 utakmica postigli 21 gol i primili čak 11, što ih je sa 14 bodova ostavilo na 11. mestu ligaškog dela, pa ponovo značilo da će morati put plej-ofa.
Umesto Bresta, sada je ponovo u šesnaestini finala stajao sunarodnik, sada Monako, koji je u prvom duelu na svom stadionu poveo sa 2:0, pre nego što je Enrike izbacio Dembelea i uveo Duea u 27. minutu, a ovaj mu sa dva gola i asistencijom, doneo preokret i pobedu od 3:2, potvrdivši njegovu genijalnost!
U revanš meču, ponovo je Monako udario prvi i na poluvremenu vodio sa 1:0, držeći rezultat koji garantuje produžetke, ali u nastavku golovima Markinjoša i Kvaraškele, PSŽ preokreće na 2:1 i potvrđuje dominaciju, pre nego što u samom finišu Monako dolazi do konačnih 2:2, ali u ukupnom skoru ostaje poražen sa 5:4.
Nekako i ponovo sudbonosno, pohod PSŽ-a ka odbrani trona, nastavlja se takmičenjem protiv engleskih predstavnika, sada ekipe Čelzija, jedine koja je u SAD-u uspela da im iz ruku otrgne trofej.
Upravo zbog toga, sa željom za osvetom, PSŽ pronalazi svoju šampionsku formu, sa kojom uz golove Barkole, Dembelea, Vitinje i dva Kvaraškele, prvi meč u Parizu rešava u svoju korist sa 5:2, da bi se kroz London prošetao pobedom od 3:0, novim golovima Kvaraškele, Barkole i na kraju Majulua, za ukupnu i ubedljivu pobedu od 8:2.
Drugu godinu zaredom, usledio je dvomeč sa Liverpulom, a za razliku od onog od pre dve sezone, prošle ništa nije prepušteno slučaju, kada je Enrike golovima Duea i Kvaraškele uspeo da odahne pobedom od 2:0 u Parizu, a da kasnije, istu ponovi i u Liverpulu, pa da uz nova dva gola Dembelea na Enfildu, ukupnim rezultatom 4:0 dođe do mesta u polufinalu.
Nakon što je ponovo protiv sunarodnika uspeo da se plasira u osminu finala, pa da servira osvetu Čelziju i ponovo pokori Liverpul, na red je stigao i Bajern Minhen, a sa njim možda i najbolji dvomeč polufinala u istoriji Lige Šampiona, u kome je pršteći na sve strane, PSŽ posle karambola i devet golova, uspeo da ostvari uvodnu pobedu u Parizu od 5:4, pa da prednost prenese na Alijanc Arenu.
U Minhenu, uz suvu genijalnost Luisa Enrikea, posle ranog, uvodnog pogotka Dembelea u 3. minutu, Safonov je svojim ispucavanjima pravio pakao napadačima Bavaraca, koji tek preko Kejna u 94. minutu uspevaju da izjednače na 1:1, kada je već bilo kasno, a PSŽ uspeo da servira osvetu za poraz u finalu 2020. godine, plasiravši se u svoje drugo vezano, ukupnom pobedom od 6:5.
I ponovo, Arsenal, na kraju svega, u finalnom susretu na Puškaš areni u Budimpešti, „Tobdžije“ su tražile svoju osvetu za polufinalnu eliminaciju iz 2025. godine, dok je PSŽ gledao samo ka odbrani trona.
Činilo je se da Arsenal može, nadu je raspirio pogodak Haverca već u 6. minutu, ali je i do tada preterani kukavičluk Artete, otvorio prostora Enrikeu i PSŽ-u da svim silama, udare po golu Davida Raje.
Odoleo je Arsenal do poluvremena, odolevao sve do 65. minuta, kada posle Moskerinog nesmotrenog starta, Dembele dobija priliku sa bele tačke i konvertuje je u izjednačujući pogodak za 1:1, rezultat koji je ostao na snazi sve do kraja regularnog dela igre.
Potpuno dominantni PSŽ je i u dodatnih 30 minuta igre prikazao više hrabrosti, smelosti i želje za trofejem, dok Arsenal uspeva da ostvari primarni cilj i odvede ovo finale u penal seriju.
Iako je na papiru imao prednost prilikom izvođenja penala, Arsenal ne uspeva da posle Premijer lige, osvoji prvi trofej u istoriji kluba u Ligi Šampiona, već posle promašaja Ezea i odlučujućeg Gabrijela, rezultatom 4:3, titula šampiona Evrope drugu godinu zaredom ostaje u rukama Luisa Enrikea i PSŽ-a, čime Parižani i definitivno postaju najtrofejniji francuski klub.
Dominacija PSŽ-a ostala je aktivna i u nacionalnom prvenstvu, koje u finišu uspevaju da nekako lako osvoje ispred Lansa, odakle sada, sve staje u odbranu Superkupa Evrope.
Za to vreme, posle katastrofalnog završetka i starta prošlogodišnje sezone, na staklenim nogama Unai Emeri uspeva da ostane na mestu trenera tima iz Birmingema, odakle gradeći dobar ritam, uspeva da Aston Vilu vrati u sam vrh engleskog fudbala!
Kao jedan od favorita u Ligi Evrope, Aston Vila je svoju ulogu uspela da opravda, završivši u regularnom delu i posle 8 utakmica, odmah iza francuskog Liona, sa istim brojem bodova od 21, te gol-razlikom 14:6, čime su „lavovi“ direktno obezbedili mesto u osmini finala drugog po redu evropskog takmičenja.
Prvu prepreku, predstavljao je francuski Lil, a kada je Votkins na Pjer Moroi u 61. minutu uspeo da prekine ćutnju i donese pobedu od 1:0, Aston Vila je u revanšu, golovima Mekgina i Bailija uspela da olako potvrdi ulogu favorita i slavi na Vila Parku sa 2:0, ukupnih 3:0, čime je zaslužila mesto u četvrtfinalu.
Kao poslednji predstavnik italijanskog fudbala u Evropi, Bolonja je bezuspešno pokušala da se suprotstavi Englezima, koji odlučni da naprave razliku, onu kapitalnu prave već na Renato Dal Ari, gde uz pogodak Konze u 44. minutu, Votkins dodaje nova dva u 51. i 94. minutu, pa donosi veliku prednost Aston Vili od 3:1, koju pred svojom publikom, golovima Votkinsa, Buendije, Rodžersa i Konze, Aston Vila pretvara u ubedljivu pobedu od 4:0, pa još ubedljivijih 7:1 u dvomeču, za rutinski put sve do polufinala.
Englesko polufinale i dvomeč protiv Notingem Foresta, doneo je prvi problem i prvi poraz Aston Vili, koja u prvom meču u Notingemu, pada sa bele tačke pogotkom Vuda u 71. minutu, pa prvi put pred svoje navijače stiže sa zaostatkom.
Ipak, maestralnost Unai Emerija i neprikosnoveni uspesi u Ligi Evrope, uspeli su da od prvog trenutka revanša, Aston Vilu profilišu u favorita, uprkos zaostatku, a onda svojim novim pogotkom u 36. minutu, Votkins donosi olakšanje i poravnanje, kada Aston Vila sa 1:0, odlazi na odmor.
U nastavku – rapsodija! Buendija pogađa sa bele tačke i prenosi prednost na stranu Vile od 58. minuta, odakle kada je morao da se otvori, Notingem ostaje go u poslednjoj liniji, što fantastičnim golovima Mekgin koristi u 77. i 80. minutu, a Aston Vila novom, ubedljivom pobedom od 4:0, dolazi do prilike da se posle 1982. godine i osvajanja Lige Šampiona, ponovo bori za jedan evropski trofej!
Na velelepnom stadionu Bešiktaš Parka u Istanbulu, dok je Aston Vila tražila istoriju, bezuspešno ju je potražila ekipa Frajburga, koja osim uvodnih 40-ak minuta uspavanke, niti jednom nije uspela da ozbiljnije pripreti golu Martineza.
Iako ne toliko ubedljiva u prvom delu igre, Aston Vila do prednosti dolazi fantastičnim pogotkom Tilemansa u 41. minutu, odakle uplašeni Frajburg, kapitulira još jednom u 3. minutu nadoknade prvog dela, kada Buendija donosi ogromnih 2:0.
U nastavku i potvrdu kvaliteta za osvajanje trofeja, donosi Rodžers u 58. minutu, odakle je već bilo jasno da će se Unai Emeri ponovo naći na vrhu, a Aston Vila ponovo u Ligi Šampiona, odakle posle konačnih 3:0, konačno stiže i novi, dugo čekani evropski trofej, zbog koga će se Aston Vila naći tu gde jeste!
Umalo otpisan, a nadasve, potpuno dominantan, Unai Emeri tako od starta na dnu tabele, sa Aston Vilom uspeva da se zaustavi na 4. mestu Premijer lige, pritom, donevši u Birmingem novi evropski trofej posle 44 godine posta!
E sada, na posletku svega, ostaje da uz svu uvertiru pređemo na Red Bul arenu u Salzburgu, na kojoj nas u sredu, 12. avgusta od 21 čas, čeka spektakl epskih razmera, u kome Unai Emeri traži svoju osvetu protiv Luisa Enrikea!
Došavši na klupu Aston Vile, ovaj Španac uspeo je da je od sredine tabele na pola šampionata 2024. godine, dovede do Lige Šampiona, u kojoj je pretprošle sezone, Aston Vila stigla do četvrtfinala, u kojoj ju je upravo zaustavio PSŽ!
Nakon što je tada demolirao Brest, pa slavio protiv Liverpula posle penala, PSŽ je prvi i pravi otpor osetio upravo od Aston Vile i to na svom Parku Prinčeva, kada je prednost u 35. minutu na stranu Engleza doneo Rodžers.
Ipak, pribran u pohodu na istoriju, Due i tada u 39. minutu donosi poravnanje, sa kojim se odlazi na odmor, a posle kog, odmah u 49. minutu, Kvaraškela preokreće na 2:1.
Taman da je taj rezultat ostao na strani, na kraju ko zna šta bi bilo, ali je ipak, pogodak Nuna Mendeša u 92. minutu, doneo pobedu PSŽ-u od 3:1, pa veliku prednost pred revanš na Vila Parku.
Činilo se da će u Birmingemu, PSŽ samo rutinski potvrditi svoju prednost, kada je posle gola Hakimija u 11. minutu, Mendeš još jednom pogodio u 27, pa, prednost Parižana popeo na ukupnih 5:1 u tom trenutku.
Ipak, preko Tilemansa u 34. minutu, Aston Vila uspeva da unese tračak nade, a da potom posle zaostatka od 2:1 na poluvremenu, ubrzo preokrene stvari, golovima Mekgina u 55. i Konze u 57. minutu meča!
Preko pola sata igre, PSŽ je strepeo i čuvao, pa na kraju sačuvao gol prednosti za Aston Vilom, u ukupnoj pobedi 5:4, koja je kasnije otvorila istorijske strane ekipe iz Pariza!
Sada, još jednu godinu završivši kao šampion Evrope, još jednom protiv Engleza, PSŽ ostaje da brani tron Superkupa Evrope, upravo protiv ekipe, koja je u čitave dve sezone, možda bila i najbliža senzaciji!
Unai Emeri, nikako nezadovoljan, sada zna šta mu je činiti i možda zna, kako da ugrozi Luisa Enrikea! PSŽ još jednom ostaje favorit, a Aston Vila, još jednom tim koji u jednom minutu – može promeniti sve!
Sa dve strane terena, dva fenomenalna španska stručnjaka, predvodiće svoje ekipe u još jednom važnom duelu, u onom u kome šampion Evrope i osvajač Lige Evrope, polaze po sve!
Može li posle titule Lige Šampiona, PSŽ odbraniti Superkup Evrope ili će Aston Vila posle osvajanja Lige Evrope, dobiti priliku da sezonu otvori na fantastičan način, osvojivši još jedan evropski trofej, uz revanš PSŽ-u?
Potvrda dominacije protiv Engleza ili osveta na koju se čeka dve sezone?
Enrike ili Emeri?
PSŽ ili Aston Vila u finalnom dvoboju za Superkup Evrope?
Ko osvaja prestižan trofej u Salzburgu?
