Nalazimo se na samom kraju grupne faze Lige Nacija, u kojoj od nedelje do utorka uživamo u poslednjem, šestom kolu, nakon koga će biti poznati odgovori na sva preostala pitanja ali i četvrtfinalni parovi same završnice u elitnoj ligi, Ligi A.
U takvom raspoloženju, sve nas dovodi do jednog od najvećih fudbalskih derbija čitave grupne faze, do pravog, fudbalskog klasika u kome će se na San Siru u Milanu, u nedelju od 20:45 sastati Italija i Francuska te rešiti pitanje osvajača grupe 2.
Pred poslednje kolo, situacija na tabeli je takva da
U uvertiri pred poslednji meč, Italijani su u četvrtak u Briselu slavili protiv Belgije dok je Francuska protiv Izraela priredila senzaciju i nedovoljno zagrejala atmosferu pred ono pravo, što nam u nedelju sledi iz Milana.
Kroz bogatu fudbalsku istoriju, ove dve zemlje sastajale su se čak 38 puta u međusobnim susretima, od kojih je 19 pripalo Italijanima, a uz 8 remija, Francuzi su uspeli da zabeleže 11 pobeda.
Uz pregršt prijateljskih susreta, izdvaja se pobeda Italije u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 1938. godine, a zatim nova “Azura” i na Svetskom prvenstvu 1978. godine.
Od početka osamdesetih, sve do novog milenijuma, Italijani nisu zabeležili niti jedan trijumf, pa je tako Francuska uspela da se revanšira 1998. godine kada je slavila penalima 4:3 u četvrtfinalu Svetskog prvenstva, na kome je bila i domaćin, a potom i pobedom u finalu Evropskog prvenstva 2000. godine, kada je slavila sa 2:1.
Ipak, svima je u sećanju meč iz 2006. godine i čuveni dvoboj Zidana i Materacija, nakon kojeg je sa igračem manje, na kraju Francuska popustila u finalu Svetskog prvenstva, koje je pripalo Italiji 5:3, nakon penala.
Od tog trenutka, ovo rivalstvo prelazi na neki potpuno drugi nivo, a nakon što su Francuzi bili bolji u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. godine, dočekao ih je novi poraz od Italijana, upravo na tom Euru, kada su pod Mančinijem, “Azuri” u okviru grupne faze slavili sa 2:0.
To je ujedno i poslednji veliki fudbalski duel dveju selekcija, koje su se još tri puta sastajale u prijateljskim susretima pre ovogodišnjeg izdanja Lige Nacija, a sva ta tri duela, otišla su u korist raspucane Francuske, koja je u narednim godinama postala jedna od najboljih fudbalskih reprezentacija na svetu.
Italijani su propustili poslednja dva Svetska prvenstva, a na njima je posle osvojene titule prvaka sveta iz 2018. godine, u Kataru 2022. godine selekcija Didijea Dešana zaustavljena tek u finalu, u jednoj od najboljih utakmica ikada, odigranoj protiv Argentine.
Poslednje veliko zadovoljstvo, Italijani su doživeli 2021. godine, kada su godinu dana nakon odlaganja, u sred Londona uspeli da slave protiv Engleske i tako osvoje Evropsko prvenstvo.
Italijani željni uspeha, a Francuzi potvrde kvaliteta – ušli su u ovogodišnje izdanje Lige Nacija i protiv Belgije i Izraela obezbedili priliku da u međusobnom duelu ukrste koplja i odluče o prvom mestu u grupi 2.
Prvi meč u Ligi Nacija, pripao je Italiji, ni manje – ni više, nego po sred Francuske, gde je selekcija Didijea Dešana ostavljena u šoku u porazu od 1:3.
Dok je se Donaruma pozdravljao sa prisutnima, Barkola je najavio fantastičnu partiju Francuza golom već u prvom minutu, ali posle uvodnog minuta, primat na terenu zasluženo preuzimaju Italijani, koji preko Dimarka dolaze do izjednačenja u 30. minutu i odlaze na odmor rezultatom 1:1.
U nastavku, dolazi do potpunog šoka po domaće, a posle pogotka Fratezija u 50. minutu, tačku na i u ovom meču stavlja Đakomo Raspadori, koji pogađa za konačnih 1:3 u 74. minutu ovog susreta.
Posle kiksa Francuske protiv Izraela, situacija na tabeli je takva da Italija ostaje usamljena na čelu tabele sa 13 bodova, a Francuska na drugom mestu sa 10 i tri gola manje pred meč odluke, sa jasnim ciljem da dođe do pobede.
Sada sve staje u jedan meč i poslednjih devedeset minuta borbe između dveju fantastičnih evropskih selekcija, a ko će ovoga puta uspeti da se iznese sa izazovom, pa da do kraja stigne do velikog trijumfa i prvog mesta u grupi 2?
Ponovo Italijani sada i pred svojom publikom ili osveta Francuza vredna pomena?
Može li Lučijano Spaleti njegova Italija još jednom protiv Didijea Dešana i “Galskih petlova”?
