Stigli smo do poslednjeg ciklusa u evropskim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, odakle u narednim danima, među preostalim direktnim mestima koja vode ka Mundijalu, saznajemo rasplet po pitanju baraža i selekcija koje će zaraditi drugu šansu u pokušaju da se među 16 konkurenata izbore za 4 poslednja mesta koja iz Evrope, vode na Svetsko prvenstvo!
Pored 12 selekcija koje će plasmanom na prvom mestu svoje kvalifikacione grupe obezbediti direktan plasman, 12 drugoplasiranih će sa još 4 selekcije koje su ostvarile najbolji učinak u Ligi Nacija, a nisu uspele da osvoje prvo ili drugo mesto u svojoj grupi, sačiniti krug od 16 selekcija, koje će podeljene na 4 kvalifikaciona turnira pokušati da kroz polufinalni i finalni susret obezbede dve pobede i jedno od 4 preostala mesta koje vode u SAD na završni turnir, na kome će se premijerno naći 48 selekcija!
Na dosadašnjem spisku putnika, nakon završenih kvalifikacija u Okeaniji, Africi, pa gotovo završenih u Južnoj Americi, direktan plasman uspelo je da obezbedi 28 selekcija!
Pored Kanade, Meksika i SAD-a kao domaćina završnog turnira, na planetarnom fudbalskom takmičenju naći će se još i Japan, Novi Zeland, Iran, Argentina, Uzbekistan i Jordan kao debitanti, zatim Južna Koreja, Australija, Ekvador, Brazil, Urugvaj, Paragvaj, Kolumbija, Maroko, Egipat, Alžir, Tunis, Gana, Južna Afrika i najveće iznenađenje KAF-ovih kvalifikacija, Zelenortska Ostrva, koja će takođe biti debitant, a pored kojih su svoje pitanje uspeli da reše još i Senegal, Obala Slonovače, Saudijska Arabija, Katar i kao jedina sigurna selekcija iz evropskih kvalifikacija za sada, selekcija Engleske!
Kada smo još jednom i poslednji put napravili osvrt na sam format i pomenuli sistem kvalifikacija, kao i baraža uz pomen na do sada kvalifikovane selekcije, prelazimo na ono najzanimljivije i ono najbitnije što će se dešavati u narednih nekoliko dana, a kada će konačno biti poznata i sudbina selekcije Srbije u ovim kvalifikacijama.
Prelazimo na grupu K, u kojoj posle šest odigranih susreta, sa šest pobeda i savršenim skorom od 18 bodova i gol-razlikom 18:0, Engleska ostaje na čelu kao jedina sigurna selekcija sa obezbeđenim plasmanom na Mundijal.
Nakon svega što se izdogađalo u oktobru, na drugom mestu posle šest odigranih susreta, sa osvojenih 11 bodova nalazi se selekcija Albanije, a iza nje, na trećoj poziciji i naša, selekcija Srbije, koja je ostala na skoru od 10 bodova ispred prežaljene Letonije i Andore, koje sa utakmicom više imaju 5 i 1 bod.
Poslednje dve runde takmičenja u grupi K odigraće se 13. i 16. novembra, kada i Srbiju i Albaniju očekuju novi mečevi protiv Engleske, a dok Albanija gostuje Andori, a Srbija selekciji Engleske, u poslednjem kolu će dok Srbija bude igrala protiv Letonije, Albanija dočekati Englesku i tako kompletirati čitavo izdanje u grupi K.
Mnogo toga izdešavalo je se u taboru FSS-a od početka ovih kvalifikacija odakle od ambicioznog starta, stižemo do bolnog prizemljenja, praćenog mnogim, nefudbalskim odlukama, zbog čega je neko, morao da plati cenu.
Taj neko bio je selektor sa do sada najdužim stažom i najvećim brojem pobeda na klupi Srbije, Dragan Stojković Piksi, zbog čije su filozofije, praćene lošom igrom na terenu, morale da dođu određene promene zbog svega onoga što je izostalo!
Krenulo je uvodnim remijem protiv Albanije u Tirani, gde su domaći imali i penal koji je Petrović odbranio i sačuvao nulu.
Nastavilo se očekivanim pobedama protiv Andore i Letonije, sve do odlučujućih trenutaka u septembru i oktobru, u kojima je naša selekcija u Beogradu prvo deklasirana od Engleske sa 5:0, a onda kada su iz saveza odlučili da se meč decenije protiv Albanije premesti u Leskovac i bez slobodne prodaje karata odigra u strogo kontrolisanim uslovima, Albanci su na njima bližem terenu, uspeli da ostvare istorijsku pobedu i slave sa 1:0, čime je situacija dodatno zakomplikovana po pitanju našeg plasmana u baraž.
Konferencija za medije nakon odigranog susreta sa Albanijom jasno je odgovorila na pitanje da li će selektor Piksi zadržati svoj startus, a shvativši moralni čin, koji je možda, trebalo uočiti ranije, Piksi je odlučio da podnese ostavku, koja je na kraju od strane čelnika FSS-a bila i prihvaćena.
Bez volje i snage, selekcija Srbije predvođena Zoranom Mirkovićem otputovala je u Andoru, gde je protiv domaće selekcije slavila sa 3:1 nakon preokreta i produžila muke ili nadanja do poslednjeg kvalifikacionog ciklusa.
U jeku intezivnih spekulacija o izboru novog selektora, nakon što su sa televizije Arena Sport preneli da Veljko Paunović prihvata poziv, preko pomena na Vladana Milojevića i ostale kandidate, konačno je pred početak poslednjeg ciklusa i zvanično predstavljeno da će osvajač zlatne medalje sa Svetskog prvenstva za mlade do 20 godina na Novom Zelandu, Veljko Paunović, prihvatiti poziv i postati novi selektor nacionalnog tima Srbije!
Zbog svega fudbalskog ali i nefudbalskog što nam je naša reprezentacija i čelni ljudi oko nje pripredila, nikada manja euforija nije vladala javnim mnjenjem iako je na mesto trenera, stigao baš onaj, koga su mnogi odavno priželjkivali!
Nekadašnji polaznik fudbalske škole Partizana, seniorsku karijeru je nakon Humske, nastavio u španiji, gde je najveći trag ostavio igrajući u Atletiko Madridu kod nekadašnjeg selektora, Radomira Antića, odakle 2011. godine svoju igračku karijeru završava u Filadelfiji.
Godinu dana kasnije, izazov je stigao i na trenerskom planu, odakle je Veljko Paunović vodio sve mlađe selekcije reprezentacije Srbije, od 18 godina, 2012. godine, onu od 19 godina godinu kasnije, sve do selekcije do 20 godina, koja nas je na kraju predstavljala na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu.
Nema stanovnika naše zemlje koji se nije prilagođavao vremenskoj zoni, te nije navijao alarm kako bi ispratio istorijski put naše selekcije koji je preko Mađarske, SAD-a i Malija, vodio sve do velikog finala i čuvene partije protiv Brazila, u kojoj su naši momci posle produžetaka slavili sa 2:1, te ostvarili najveći ekipni uspeh za srpski fudbal!
Od tog trenutka, svi su znali za Paunovića, koji se povlači iz reprezentativnog fudbala, pa profesionalnu klupsku trenersku karijeru, nastavlja vodeći Čikago u naredne četiri godine.
Posle još dve sezone provedene u Redingu, put ga vodi u Meksiko, gde nakon Gvadalahare i velikih uspeha, preuzima Tigres, a nakon što je posle završene sezone usledio poziv iz Asturije, Paunović je rado prihvatio izazovan posao u Španiji, gde je nakon igračke karijere, ponovo stigao na klupu Ovijeda.
Pred njim je bio jasan cilj – zaustaviti loš ritam ekipe i uvesti je u „Primeru“ što je kroz plej-of i uspeo da učini, te da nakon 24 godine pauze vrati tim tamo gde i pripada.
Iako je sve to uspeo da uradi, još jednom ostaje otpušten nakon što je gazda tima odlučio da njegova ekipa vredi Evrope, a ne pukog opstanka, te odatle u Ovijedu počinju protesti i neredi navijača, a Veljko Paunović ostaje slobodan da posluša srce i pre svih, odabere nacionalni tim Srbije za novi stepenik u trenerskoj karijeri!
Po mnogima, naročito zbog onih stvari van terena, ovo nije bio pravi trenutak, a zapravo – pravog trenutka nema.
Stoga, kada je situacija najteža, a Srbija gotovo prežaljena, tvorac najvećeg reprezentativnog uspeha stiže na klupu u nameri da ugasi požar!
Naravno da nakon kratkotrajne adaptacije naredna dva susreta neće otići na dušu Paunovića, koga smatramo novim trenerom na duže staze!
Kada je Dragan Stojković Piksi postao bivši, a njegovo mesto zauzeo Veljko Paunović, na redu je bilo da se predstavi novi stručni štab, koji će osim Aleksandra Rogića, biti sastavljen isključivo od stranih imena.
Trener golmana je Hesus Salvador Garido, a fitnes trener Alberto Fernandez, odakle će pored Rogića, pomoćnike Paunovića predstavljati Klaudio David Pesuto, kao i njegovi dugogodišnji saradnici, Nuno Gomeš i Kvinton Forčun, nekadašnji fudbaler Mančester Junajteda!
Posle predstavljanja stručnog štaba, Paunović je predstavio i svoj prvi spisak igrača za predstojeće mečeve protiv Engleske i Letonije, na kome će se naći: golmani – Predrag Rajković, Veljko Ilić i Đorđe Petrović; odbrana – Nikola Milenković, Strahinja Pavlović, Miloš Veljković, Veljko Milosavljević, Ognjen Mimović, Strahinja Eraković, Mihajlo Ristić i Andrija Terzić; sredina – Saša Lukić, Marko Grujić, Nemanja Gudelj, Aleksandar Stanković, Vanja Dragojević, Andrija Živković, Lazar Ranđelović, Lazar Samardžić, Filip Kostić i Luka Ilić; napad – Dušan Vlahović, Petar Ratkov, Nemanja Radonjić i Aleksandar Katai!
Neki su se nadali ekspresnom povratku braće Milinković – Savić, neki povratku nekadašnjeg kapitena, Dušana Tadića, a neki povratku Dejana Joveljića, dok neki, pre samog starta imaju šta da zamere, kako spisak liči na prethodne.
Iako narodu nikada ne valja ugoditi, pred našom selekcijom ostaje novi početak i nova lica koja će pokušati da iz „fudbalskog blata“ izvade Srbiju i pokušaju da joj barem za sada, sačuvaju čast!
Ukoliko uspe da učini čudo u naredna dva duela u svega tri dana, ništa neće potisnuti Paunovićev put među zvezde, te ukoliko ne uspe, jasno treba doći do znanja svima, da mu nakon ovih kvalifikacija ne treba suditi!
Situacija je takva – kakva je, a mi nakon svega prilazimo do onog glavnog, što će nas u četvrtak od 20:45 dočekati na Vembliju!
Selimo se u London gde u četvrtak reprezentaciju Srbije očekuje odlučujući meč protiv selekcije Engleske!
Propuštene prilike protiv Albanije i nemogućnost da ostvarimo pobedu, koštale su nas toga da sa 10 bodova sa 3. mesta, jedino senzacija protiv Engleske može produžiti nadu i ostaviti šansu da ponovo, drugi odigraju za nas.
Minimum baraž, bio je cilj koji prethodni selektor očigledno nije uspeo da ostvari, zbog čega će u „vruć kazan“ biti gurnut Veljko Paunović u potrazi za instant rezultatom i velikom senzacijom!
Osim dve pobede protiv Andore i one srećne protiv Letonije, Srbija je uz remi i poraz od Albanije, ubedljivo poražena od Engleske u poslednjem susretu koji je pred domaćom publikom odigrala u Beogradu, a kada su Englezi brojali do 5!
Ne bi taj debakl ni boleo toliko da u redovima Tomasa Tuhela nije nedostajalo šest – sedam standardnih prvotimaca, a opet je i nakon Eura, Engleska bila jedina ta koja je postojala na terenu, zbog čega je i upisala ubedljivu pobedu!
Krenulo je od Kejna u 33. minutu, pa dva minuta kasnije preko Madekea, koji postavlja 2:0 na poluvremenu.
Kada je bilo jasno kuda meč vodi, sterilnim vođenjem utakmice Piksi je u nastavku dozvolio da Konsa u 52. minutu uveća prednost, koju nakon crvenog kartona Milenkovića, do konačne „petarde“ uveličavaju Geje u 75. minutu, kao i Rašford koji u 90. minutu sa bele tačke zakucava 5:0!
Pod imenom Srbija se nismo prikazali pred Englezima, koji su nas posle Eura u Nemačkoj, sada prebili i u Beogradu, zbog čega će „treća sreća“ biti potražena na sred Vemblija.
Nešto što pored osveženja na klupi našoj selekciji ide u prilog, jesu i prethodni rezultati selekcije Engleske, koja je sa šest pobeda i 18 bodova uspela da ostvari plasman na Mundijal, pa naredna dva susreta njima ne znače puno dok nama ovaj i preostali meč – ostaju nasušni!
Uprkos tome, opet će selekcija Tomasa Tuhela sada izaći u punom sastavu i puna elana da se od svoje publike na pravi način oprosti i ponovo pođe u novi pokušaj da „fudbal vrati kući“.
Do tada, revijalni meč po Engleze, nama ostaje najbitniji i onaj, u kome ćemo osim rezultata, mikroskopom tražiti svaku grešku i posmatrati svaki gest, svakog od pojedinca za koga se Paunović odluči da zaslužuje mesto na terenu!
Od spektakularne borbe protiv Portugala u Lisabonu, iz meča u meč gledali smo kako našu selekciju volja napušta, a onda i vera navijača koji su donekle mogli da naslute kakva će situacija biti, posle mučnih partija iz Tirane i Rige, a kasnije i Beograda!
Nakon prvog poraza u Leskovcu, sada sa novim selektorom, Srbija mora pokušati da barem prikaže od čega je, a rezultat ako dođe, biće to nagrada za sav njihov trud!
Situacija nikada nije bila teža, a kako bi sačuvala šansu da se makar kroz baraž nađe među 48 selekcija u SAD-u, te stane uz rame „Gordom Albionu“ upravo će morati da slavi protiv Engleske i to u njihovom domu!
Nekada Brazil na Novom Zelandu, a sada Engleska na velelepnom Vembliju, biće najbitnija utakmica u trenerskoj karijeri Veljka Paunovića!
Može li novi selektor Srbije povratiti sreću i uspehe na našu stranu, te podsetiti na Okland i 20. jun 2015. godine kada je osvojio svetsko zlato ili je Engleska preveliki zalogaj na debiju „Pauna“?
Ostajemo li sa šansom da tri dana nakon Londona uspemo da izborimo baraž ili ćemo Svetsko prvenstvo ipak pratiti kraj malih ekrana?
Verujemo u Paunovića i njegovu karmu, koja bi mogla mnogo toga promeniti u trenutku!
Verujemo u naše momke kojima želimo puno sreće na putu do baraža!
