Vreme je za finale sezone!
Vreme je za najbitniji meč, onaj u kome dodeljujemo titulu šampiona Evrope u 70. sezoni najelitnijeg evropskog fudbalskog takmičenja, Lige Šampiona!
Magična subotnja noć, od 21 čas povešće nas ka Alijanc Areni u Minhenu, na kojoj pratimo meč između Pariz Sent Žermena i Intera iz Milana!
Posle 21 godine, u finalu neće biti barem jednog tima iz Engleske, Španije ili Nemačke, po prvi put od finala u kome je 2004. godine, Murinjov Porto savladao Monako sa 3:0.
Umesto ekipe iz Portugala, sada je tu klub iz Italije, a umesto Monaka, njegov sunarodnik PSŽ, koji će za razliku od Monaka u Gelzenkirhenu, pokušati da sada u Minhenu, promeni sudbinu francuskog fudbala!
Nakon 33 godine, od kada je iz Kupa evropskih šampiona rebrendirana u Ligu Šampiona, u svom 70. izdanju po redu, dolazimo do istorijskog finala, prvog odigranog nakon programa po „švajcarskom sistemu“.
Proširenje broja timova učesnika u ovom takmičenju, donelo je promenu formata u samom odigravanju, pa se iz tradicionalnog sistema, u kome je 32 učesnika bilo podeljeno u 8 grupa, u kojima su timovi igrali po šest mečeva, svako sa svakim po dva puta – prešlo na takozvani, švajcarski sistem, u kome ne postoje grupe, povratne utakmice, ali se format mečeva povećava uvođenjem 36 klubova u takmičenje!
Tako su preko ligaškog dela, sastavljenog od osam kola takmičenja, pa sve preko premijernog plej-ofa, a potom osmine, četvrfinala i polufinala do finala uspela da dođu dva najizdržljivija kluba u jubilarnoj sezoni ovog takmičenja.
Trzavice koje su postojale odlaskom Kilijana Mbapea, Luis Enrike je sređivao u ključnim trenucima, odakle je PSŽ iz meča u meč stasavao u jednu od najboljih evropskih ekipa u ovom trenutku!
Na samom startu, Parižani su dočekali prošlogodišnju senzaciju, ekipu Đirone, koja je uspevala da na punom Parku Prinčeva odoli sve do 90. minuta, u kome autogolom njihovog golmana, Gazanige, PSŽ stiže do minimalne pobede od 1:0.
Ovaj trijumf, ostao je jedini za „svece“ sve do petog kola, zbog čega su šanse za plasman u nokaut fazu, takođe izgledale minimalne u tom trenutku.
U Londonu, PSŽ je rutinski poražen od Arsenala sa 2:0, PSV je na kraju na Parku Prinčeva morao da se zadovolji bodom u remiju 1:1, da bi ono što nije uspeo da učini PSV, a ni Đirona, učinio Atletiko Madrid, savladavši ekipu Luisa Enrikea sa 2:1, u sred Francuske.
Parižani su formu pokušali da poprave u Minhenu, ali je krajnji rezultat ostao identičan onome od onomad, kada je Bajern sa 1:0 osvojio titulu u Ligi Šampiona.
Sa svega četiri boda na svom saldu, PSŽ je tri kola pre kraja bio čak i izvan pozicija koje vode u plej-of, pa je uz ogromno talasanje i pritisak, Enrike morao da čupa što se spasti može u poslednja tri susreta.
Baš odatle i otpočinje fantastičan niz PSŽ-a, koji prvenstveno u Austriji uspeva da dođe do rutinske pobede nad Salzburgom od 3:0, da bi sve stalo u meč protiv Mančester Sitija, koji je nakon 53. minuta igre imao ogromnu prednost od 2:0 u Parizu.
Ipak, ekspresan povratak PSŽ-a golovima Dembelea i Barkole, praćen je sa još dva pogotka Neveša i Ramoša – kojima PSŽ stiže do senzacionalnog preokreta i pobede od 4:2.
Kada je usledio još jedan put u Nemačku, na kome se sve lomilo, PSŽ je na Mercedes-Benz Areni ostao nemilosrdan protiv Štutgarta, pa ga je i eliminisao pobedom od 4:1 i osvajanjem 15. mesta sa 13 bodova, tim Luisa Enrikea uspeo je da pronađe put do plej-ofa.
Daleko manje tenzije bilo je u Milanu, nakon što je Inter, od starta uspeo da prikaže svoj kvalitet.
Posle poraza u finalu Lige Šampiona protiv Mančester Sitija, Inter je sada bez golova uspeo da na Etihadu osvoji bod, u svojoj premijernoj utakmici u ovogodišnjem izdanju Lige Šampiona, da bi neumoljiv ostao protiv naše, Crvene zvezde, protiv koje na Đuzepe Meaci slavi sa 4:0.
Sezona je polako odmicala, a Inter je delovao sve sigurniji, odakle minimalnim pobedama od 1:0 uspeva da porazi Jang Bojs u gostima, a onda i kod kuće timove Arsenala i Lajpciga.
Bez poraza i primljenog gola, Inter je ostao posle prvih pet utakmica, sve do dvoboja u nemačkoj, u kome ih je čekao Bajer Leverkuzen.
Utakmica je bila privedena kraju, a Bajer je u svom stilu u poslednjim trenucima meča uspeo da postigne gol i slavi sa 1:0, pa da tako Interu nanese prvi i jedini poraz.
Ni to nije poljuljalo interiste, koji novom minimalnom pobedom uspevaju da se izbore i sa Spartom u Pragu, a onda i da u poslednjem kolu ligaškog dela savladaju Monako sa 3:0.
Tako sa 19 osvojenih bodova, gol-razlikom od 11:1 i samo jednim porazom, Inter sa četvrtog mesta tabele uspeva da se direktno plasira u osminu finala.
Uprkos tome što su takmičenje u nokaut fazi morali da započnu ranije, fudbaleri PSŽ-a uspeli su da obore rekord Lige Šampiona u vidu pobedničke razlike u plej-ofu, kada protiv svojih sunarodnika i najvećeg iznenađenja, ekipe Bresta, uspevaju da slave 7:0 i 3:0, te da sa ukupnih 10:0, ekspresno obezbede svoje mesto u osmini finala.
Pretplatu na timove iz Premijer lige, fudbaleri PSŽ-a startuju od osmine finala, kada uprkos svoj dominaciji i stihijskim napadima, u prvom meču protiv Liverpula odigranom na Parku Prinčeva, gube sa 1:0 iz jedinog udarca u okvir gola koji protivniku i dozvoljavaju.
Ni to nije poljuljalo četu Luisa Enrikea, koja istom merom u veoma ranoj fazi meča odgovara protivniku na Enfildu, preko Usmana Dembelea, a kako je pritisak rastao, a vreme odmicalo, sve jasnije je bilo da ćemo gledati i produžetke.
Kada ni u njima nije bilo promene, penal serija je morala odlučiti o pobedniku, a tamo je Điđi Donaruma svojim bravurama doneo trijumf PSŽ-u od 4:1.
Čekajući novi gradski derbi protiv Milana, fudbalere Intera uspeva da preduhitri Fejnord, koji pravi veliko iznenađenje i postaje njihov sledeći protivnik, a onda ono što su uspeli da učine protiv „rosonera“, fudbaleri tima iz Roterdama nikako ne uspevaju i protiv „neroazura“.
Pribrano, staloženo i sa dosta boljom igrom, upravo na De Kajpu, Inter stiče prednost od 2:0, koja je zaista mogla biti i veća, da bi na Đuzepe Meaci ostvarili još jedan rutinski trijumf od 2:1, za siguran put u četvrtfinale.
Odatle, Inter po prvi put oseća atmosferu finala, kada u dvomeču protiv Bajerna, putuje u Minhen, gde uprkos ulozi autsajdera, pruža još jedan odličan meč.
Lautaro je pogodio za prednost, Bajern se u finišu vratio preko Milera, ali je Fratezi ostao džoker i golom odluke doneo Interu veliku prednost od 2:1.
Za razliku od susreta na Alijanc Areni, u Milanu sve je moglo biti drugačije, naročito nakon što je Bajern u 52. minutu poveo preko Kejna.
Ipak, samo tri minuta igre, dovoljno je bilo Interu da preko Martineza i Pavara preokrene do 61. minuta, a da uprkos golu Dajera sa 2:2, sjajnim odbranama nekadašnjeg golmana Bavaraca, Jana Zomera, sačuva konačnih 2:2 i tako eliminiše domaćina ovog finala!
Nakon Liverpula, naredni korak PSŽ-a vodio je preko Aston Vile.
Baš kao i Liverul i ekipa Unai Emerija uspeva da dođe do prednosti na Parku Prinčeva, ali se preko Kvadve Duea i Kvaraškele, PSŽ ne samo ekspresno vraća, nego u 49. minutu i dolazi do prednosti, a kada se činilo da će rezultatom 2:1 meč biti i završen, pogodak za „svece“ u drugom minutu nadoknade postiže Nuno Mendeš za konačnih 3:1.
Veliki posao imala je Vila u Birmingemu u nameri da se vrati u ovaj dvomeč, a još veći nakon što Hakimi i Mendeš donose ogromnih 0:2 PSŽ-u već u 27. minutu meča, nakon čega tim Enrikea i potpuno posustaje.
Tilemans je smanjio do poluvremena, a Mekgin i Konsa postigli pogotke kojima je Aston Vila od 57. minuta ostala na svega golu zaostatka.
Navijala je Engleska, ali i njen princ, a ipak do promene rezultata nije došlo, urpkos svim naporima domaćih, odakle je i u podređenom položaju PSŽ dokazao zrelost i snagu da se sačuva u svakoj situaciji, obezbedivši svoje mesto u polufinalu.
Nakon što je isprašio Mančester Siti, potom Liverpul i Aston Vilu u nokaut fazi, pred PSŽ-om stajao je i Arsenal, ekipa koja im je ostala dužna u utakmici ligaškog dela i koja je posle senzacije nad Real Madridom ipak preuzela ulogu favorita.
Međutim, ovoga puta gol Dembelea u 4. minutu meča na Emiratima bio je dovoljan za pobedu od 1:0, a pred svojim navijačima u Parizu, ovoga puta nije bilo ni traga iznenađenju. PSŽ je od prvog minuta pokazao karakter i plovio do nove pobede od 2:1, do koje ih dovode Ruiz i Hakimi, čime Enrike uspeva da servira osvetu Arteti i da se rutinski plasira u drugo finale Lige Šampiona u istoriji ovog tima!
Dok su Parižani imali rutinski posao, Inter je sa druge strane žreba pošao put Barselone, ka jednom od najboljih dvomeča u istoriji ovog takmičenja!
Sve je krenulo sjajno na Monžuiku, kada je ekipa Simonea Inzagija povela još u prvom minutu preko Tirama, a onda i duplirala prednost preko odličnog Damfriza, koji je prethodno i asisitirao!
Ipak, videla se želja Flikove ekipe, koja je i prikazana na terenu, pa Jamal i Feran u svega 15 minuta, do kraja prvog dela potpuno vraćaju Barselonu u meč, za 2:2 na poluvremenu.
Ponovo je Damfriz doveo goste u prednost, a ponovo je i Barselona samo minut kasnije uspela da odgovori, pa da u 65. minutu postavi konačnih 3:3, iako je meč mogao otići na obe strane.
Očekivali smo potpuno drugačiji meč na Đuzepe Meaci, shodno povoljnom rezultatu domaćih ali ni Simone Inzagi nije želeo da odustane od svog sistema, koji je već jednom doneo rezultat. Ponovo je Inter došao do dvostruke prednosti preko Martineza i Čalhanoglua, ovoga puta ju je poneo i na odmor, ali je ponovo Barselona zadržala mir i u svega šest minuta uspela da se vrati na 2:2, preko Garsije i Olma, već do 60. minuta ovog meča.
Šest minuta, trajala je i ukupna prednost Barselone u ovom dvomeču, kada je Rafinja u 87. minutu postigao gol za 2:3, kada se u tom trenutku činilo da će Barselona proći u finale!
Navijači su u suzama izlazili sa stadiona, a onda je Frančesko Aćerbi izveo magiju i pogotkom glavom u trećem minutu nadoknade, odveo meč u produžetke!
Neiskustvo odbrane Barselone, skupo je naplaćeno u dodatnih 30 minuta meča, kada Fratezi lomi Kujbarsija i u 99. minutu, ponovo i poslednji put donosi prednost na stranu Intera, za konačnih 4:3 i put u finale!
Već ranije, napomenuli smo da će posle 21 godine po prvi put finale proteći bez ijednog tima iz Engleske, Španije ili Nemačke, zbog čega susret u Minhenu dobija posebnu draž!
Nakon što je ostao poražen 2020. godine, minimalnim rezultatom protiv Bajerna, ovoga puta bez Mesija, Nejmara, Embapea i ostalih „superstarova“ – PSŽ pet godina kasnije uz daleko bolje postavljen sistem od strane Luisa Enrikea, dolazi do nove prilike za ispisivanje klupske istorije!
Nakon Marseja kome je 1993. godine pošlo za rukom da osvoji Ligu Šampiona i to protiv Milana. Sada, 32 godine kasnije PSŽ želi da postane tek drugi osvajač titule i to ponovo protiv italijanske ekipe!
Osim pomenutog poraza u finalu Lige Šampiona od Bajerna iz 2020. godine, drugu priliku u Ligi Šampiona, PSŽ nije imao do ove, a sveukupno, ovo će biti njihov peti nastup u jednom evropskom finalu.
U Kupu pobednika kupova, PSŽ je uspeo da 1996. godine osvoji jedini evropski trofej, kada je protiv Rapida iz Beča slavio sa 1:0, da bi iste godine u finalu Superkupa Evrope, ostao poražen od Juventusa ukupnim rezultatom 9:2.
Do novog finala u Kupu pobednika kupova, PSŽ je stigao samo godinu dana kasnije, ali je te 1997. godine ishod ostao drugačiji, kada ih je Barselona porazila sa 1:0. Daleko trofejniji i iskusniji u finalima jeste Inter, čiji će ovogodišnji nastup u finalu Lige Šampiona biti trinaesti u jednom finalnom susretu na evro-sceni.
Kada je reč o Ligi Šampiona, Inter je u svojoj prošlosti šest puta uspevao da ode do samog kraja, pri čemu je ostao polovičan kada su finala u pitanju! Nakon pobede nad Real Madridom od 3:1 iz 1964. godine, kada klub iz Milana osvaja svoj prvi evropski trofej u Kupu evropskih šampiona, samo godinu dana kasnije, uspeh te 1965. godine uspevaju da ponove pobedom protiv Befike sa 1:0.
Sledio je poraz od Seltika 2:1 iz 1967. godine, novi protiv Ajaksa u finalu iz 1972. godine, kada je tim iz Amsterdama slavio sa 2:0, sve do novog finala na koje je Inter morao da sačeka punih 38 godina, a u kome, menja ishod pobedom nad Bajernom od 2:0, kada 2010. godine osvaja svoj treći i poslednji trofej u elitnom fudbalskom takmičenju, a prvi od kada se ono zove Liga Šampiona!
Poslednju priliku da učini veliku stvar, Inter je imao pre samo dve godine, kada 2023. izlazi na megdan Mančester Sitiju, gde pomalo i nezasluženo gubi sa 1:0, pa timu iz Mančestera dozvoljava da osvoji prvi trofej u svojoj istoriji, što će ovoga puta pokušati da spreči protiv PSŽ-a.
Osim sedmog plasmana u finale Lige Šampiona, Inter je dosta uspeha beležio i u Kupu UEFA, gde prvi trofej osvaja ukupnom pobedom od 2:1 protiv Rome 1991. godine, a potom i drugi u finalnom nastupu iz 1994. godine, u kome je sa 2:0 slavio protiv Salzburga.
Prvi poraz u ovom takmičenju, Inter beleži u finalnom dvomeču iz 1997. godine, kada ih je sa 2:1 porazio Šalke, a samo godinu dana kasnije, Inter ponovo uspeva da ostane ispred svih, kada Kup UEFA osvaja treći i poslednji put, pobedom protiv Lacija od 3:0, u prvom finalu odigranom na jedan meč!
Poslednju priliku, sada u Ligi Evrope, Inter je imao 2020. godine, kada je pod vođstvom Antonija Kontea, u jednom fantastičnom finalu, na kraju ostao poražen od Sevilje sa 3:2.
Još jednu priliku za pehar, Inter je imao i u Superkupu Evrope, gde u svom jedinom nastupu iz 2010. godine, ipak posle osvajanja Lige Šampiona ne uspeva da se suprotstavi Atletiko Madridu, koji ih sa 2:0 ostavlja bez istorijske titule u ovom takmičenju.
Ono što PSŽ sada pokušava, Inter je uspeo 2010. godine, osvojivši „tripletu“, koju je u prošlosti, porazima u finalima Lige Šampiona od Ajaksa i Mančester Sitija dozvoljavao i svojim protivnicima!
Kada se sve potpiše, sumiraju sve brojke i proceni stanje na terenu, jasno je da nas u Minhenu, sa prvim zviždukom glavnog sudije Ištvana Kovača – čeka jedno od najujednačenijih finala u prethodnim godinama!
U svoj drugi pohod na prvi pehar u Ligi Šampiona, PSŽ ulazi daleko motivisaniji, nakon što je Ligu 1 uspeo da osvoji sa samo dva poraza tokom čitave sezone, da bi nakon osvojenog Superkupa Francuske na startu sezone, u pripremi ovog meča u Sent Deniju, uspeo da sa 3:0 porazi Rems i osvoji novi naslov osvajača kupa Francuske!
Za razliku od PSŽ-a, Inter nije osvojio ništa!
Za neuspeh u Superkupu koštao ih je njihov najveći rival, koji im velikim preokretom u finalu „krade“ trofej iz ruku, da bi isti taj Milan bio zaslužan za ispadanje Intera u polufinalu kupa Italije, čime su „neroazuri“ ostali bez još jednog trofeja!
Drama je trajala i u Seriji A, gde nakon smenjivanja na čelu tabele, Inter ostaje u ogromnoj prednosti ispred Napolija, koju prokockava porazima od Bolonje i Rome, da bi kolo pre kraja, ispustio prednost protiv Lacija od 2:1 u poslednjim minutima meča, čime dozvoljava Napoliju da na čelu ostane sa bodom ispred. Iako je savladao Komo u poslednjem kolu, Napoli je pred svojom publikom slavio protiv Kaljarija, čime je Inter svrgao sa trona, ne dozvolivši mu da odbrani trofej.
Zbog svega toga je Simone Inzagi na daleko većem pritisku, jureći svoj prvi evropski trofej u trenerskoj karijeri, nakon što to nije uspeo da učini protiv Mančester Sitija 2023. godine.
Pored „triplete“ i prilike da osvoji sva četiri trofeja u takmičenjima u kojima je nastupao ove sezone, PSŽ i dalje sanja samo o „ušatom“, zanemarivši sve ono što se događalo pre!
Pored dvostruke uzastopne titule sa Enrikeom u Ligi 1, kupu Francuske i Superkupu – PSŽ se nada da će Španac uspeti da ponovi uspeh poput onog u kome je 2015. godine Barseloni doneo poslednju titulu prvaka Evrope, osvojivši svoj prvi pehar Lige Šampiona u trenerskoj karijeri!
Mislima usmeren ka tragično nastradaloj ćerkici, Enrike će pokušati da na sve načine motiviše svoj tim, u kome pored Kvaraškele, Dembelea i Vitinje, može računati i na sjajnog Ruiza, pored momaka poput Due, Barkole i ostalih, koje će predvoditi Điđi Donaruma.
Omražen na drugom delu Milana, Donaruma će se sa svojim timom suprotstaviti Martinezu, koji bi u finalu mogao da zaboravi sve ono loše iz ove sezone, baš kao i Markusu Tiramu i Frateziju, na koje će se pored Aćerbija i Dimarka oslanjati i Simone Inzagi, tražeći svoj spas.
Šta god uradio, Enrike je već učinio puno, postavivši sistem i došavši do finala bez i jedne glavne zvezde, dok nakon što je ispustio sve, Inzagi ima samo još jednu priliku za popravni!
Pored toga, Kviča bi mogao ispisati istoriju, kao jedini igrač koji je osvojio u istoj sezoni Seriju A, nastupivši za Napoli i to direktno protiv Intera, Ligu 1, a potom i Ligu Šampiona!
Ova dva tima u svojoj istoriji nikada nisu podelila teren u zvaničnom meču, zbog čega susret na Alijanc Areni postaje po mnogo čemu jedan od istorijskih!
Sudbonosnu priliku, PSŽ će pokušati oberučke da prihvati protiv poljuljanog Intera, koji nakon Bajerna, sada 15 godina kasnije, novu titulu u Ligi Šampiona cilja u sred Bavarske!
Može li Luis Enrike postati apsolutni heroj i ostati čovek koji je PSŽ-u doneo prvi pehar evropskog šampiona ili će Simone Inzagi sačuvati podršku svlačionice, uprave i navijača, osvajanjem četvrtog trofeja Interu, a prvog nakon 15 godina pauze?
Ko na kraju odlazi sa peharom?
PSŽ ili Inter u meču odluke i meču sezone?
Kome pripada drama na Alijanc Areni?
