Došli smo do kraja ovogodišnjeg izdanja Lige Evrope za sezonu 2025/26.
Uzbuđenja nije manjkalo, počev od ligaške faze u kojoj je nastupilo 36 timova, pa sve preko plej-ofa i eliminacione faze u kojoj smo iz runde u rundu smanjivali broj učesnika do konačna dva, koja će se u Istanbulu na stadionu Bešiktaša obračunati u sredu od 21 čas za titulu Lige Evrope!
Julijan Šuster i Unai Emeri sa svojim Frajburgom i Aston Vilom uspeli su da prikažu najviše, zbog čega će se u zasluženom finalu boriti za svoje parče istorije.
Organizovano kao drugo po jačini evropsko takmičenje, sa namerom da zameni Kup sajamskih gradova, UEFA kup je počev od 1971. godine počeo da osvaja simpatije ljubitelja fudbala širom kontinenta, a svoje glavno rebrendiranje i prelazak pod ime Liga Evrope, ovo takmičenje doživelo je 2009. godine, kada je proširena grupna faza takmičenja i ustanovljen format koji je trajao sve do pre dve sezone.
U sezoni 2024/25 dva glavna UEFA-ina takmičenja doživela su ozbiljne promene, pa je umesto dosadašnje grupne faze, uveden ligaški sistem sa povećanim brojem učesnika na 36, što je osim većeg broja utakmica ponudilo dodatna uzbuđenja i veliku dramu, koja nas je u suštini, pratila sve do samog kraja, jubilarnog, 55. izadanja ovog takmičenja.
Kada je reč o dosadašnjoj uspešnosti, Španci ostaju neprikosnoveni sa 14 pehara u dosadašnjoj istoriji, odakle iza sebe ostavljaju Engleze i Italijane sa po 10 osvojenih titula.
Timovi koji dolaze iz Nemačke, 7 puta uspevali su da osvoje trofej, a odakle slede još Holanđani sa 4 titule, Portugalci, Rusi i Šveđani sa po 2 titule, a onda i timovi iz Belgije, Ukrajine i Turske koji su po jednom uspeli da podignu ovaj prestižni trofej.
Kada sa nacionalnog poređenja pređemo na klupsko, na vrhu večne liste osvajača kao neprikosnovena ostaje Sevilja, koja je do sada čak 7 puta uspevala da podigne trofej i da na taj način iza sebe u prašini ostavi Inter, Juventus, Totenhem, Liverpul i Atletiko Madrid, koji su ovo takmičenje osvajali po 3 puta.
Po dva trofeja, uspeli su da osvoje Mehengladbah, Fejnord, Frankfurt, Geteborg, Parma, Porto, Čelzi, ali i Real Madrid, dok su po jednom do pehara Lige Evrope, stizali i Mančester Junajted, Anderleht, Leverkuzen, Ajaks, PSV, Napoli, Ipsvič, Bajern, Šalke, Galatasaraj, Valensija, Viljareal, Atalanta, CSKA, Zenit i Šahtjor.
Ovogodišnje finale velikog takmičenja smešteno je u gradu koji Bosfor deli na dva kontinenta, gradu u kome se sudaraju Evropa i Azija, dve kulture ali i dve potpuno različite fudbalske filozofije, kada se reč ponovo svede na fudbal.
Stadion Bešiktaša ili poznatije „Orlovo gnezdo“ ove sezone ugostiće spektakl pred nešto više od 41 hiljade ljudi, koliko ovaj stadion može da primi.
Na mestu na kome je odabran da stoji još 1936. godine od strane francuskog arhitekte, Anrija Prosta, ovaj stadion je posle prvobitnog plana da sa izgradnjom počne 1939. godine, pretrpeo Drugi Svetski rat, zbog čega je kasnije završen tek 1947. godine.
Prvo veliko renoviranje, stadion je doživeo 2004. godine, a kasnije je do konačnog proširenja tribina i današnjeg izgleda došlo 2013. godine, od kada i ovaj stadion nosi status 4 kategorije stadiona po UEFA-inoj licenci.
Do ovogodišnjeg finala uspela su da dođu dva tima koja su zaista pokazala najviše. Frajburg je svoju istorijsku sezonu okončao na 7. mestu u regularnom delu takmičenja dok je Aston Vila sa istim brojem bodova kao i Lion, zauzela 2. mesto, odakle su oba tima krenula put osmine finala.
Počev upravo od faze šesnaest najboljih timova, Aston Vila je već na startu pokazala sigurnost, gde je na Pjer Moroi savladala ekipu Lila 1:0, a plasman u narednu etapu overila pobedom od 2:0 u Birmingemu.
Frajburg je za to vreme gostujući u Belgiji, u prvom meču ostao poražen od Genka sa 1:0, ali je pred svojom publikom na Evropa Parku pokazao karakter i slavljem od 5:0 obezbedio preokret i plasman u četvrtfinale takmičenja.
Ništa manje impresivna Aston Vila nije ostala ni u četvrtfinalu, u kom je protiv jedinog italijanskog predstavnika u Evropi, ekipe Bolonje, slavila na Renato Dal Ari sa 3:1 i na taj način zakoračila ka polufinalu, sve do konačne potvrde kvaliteta i nove pobede u Birmingemu od 4:0.
Nakon blagih trzavica u osmini finala, Frajburg protiv Selte u četvrtfinalu nije ostavio ni promil šansi za uspeh ekipi iz Viga. Slavio je na domaćem terenu sa 3:0, a potom istorijski plasman u polufinale potvrdio odličnom partijom na Balaidosu na kome je slavio sa 3:1.
Na taj način, timovi su došli do završne faze, a u njoj, pokazali i slabost na gostovanjima, posle kojih su morali da jure gol zaostatka.
Frajburgu je pripala Braga, ekipa koja je prikazala fantastičnu borbenost tokom čitave sezone i koja je dočekavši ih na Munisipalu slavila sa 2:1. Aston Vili je pripao Notingem Forest i engleski derbi u kome je gostujući na Siti Graundu, Vila još jednom ostala poražena, sada sa 1:0.
Kada je sve stalo u revanš mečeve, pa svega još 90 minuta borbe, timovi su prikazali daleko drugačije izdanje! Frajburg je od 6. minuta ostao sa igračem više na terenu protiv Brage, što je otvorilo prostora za stihijske napade, a već u 19. minutu Kubler je uspeo da donese prednost u ovom meču i izjednači na ukupnih 1:1, pre nego što je pred sam kraj prvog dela igre, Manzambi povisio na 2:0 i u ukupnom skoru sa 2:1, odveo „Orlove“ na odmor.
Taman kako je meč ulazio u svoju najzanimljiviju etapu, svojim drugim pogotkom Kubler je u 72. minutu doneo ogromnih 3:0, na šta je Braga sa igračem manje odgovorila pogotkom Pau Viktora u 79. minutu, nedovoljnim da se unese drama u ovaj dvomeč.
Svi na Evropa Parku čekali su finalni zvižduk, posle kog je ekipa Frajburga obezbedila prvo ikada evropsko finale u klupskoj istoriji!
U isto vreme, u revanšu na Vila Parku povela je se velika borba, a u njoj, od prvog trenutka, Aston Vila uspeva da se istakne kao tim koji dominira. Potvrdu dobre igre u 36. minutu zaključio je Oli Votkins, koji je svojim pogotkom odveo Vilu na mirniji odmor sa već uhvaćenim priključkom u ovom dvomeču.
U nastavku, taman kada se činilo da se Notingem oslobađa, nesmotren prekšaj pravi Milenković, a Buendija sa bele tačke pogađa u 58. minutu i donosi Aston Vili prednost od 2:0. Do potpune kanonade, sve je stajalo na leđima jednog čoveka, Džona Mekgina, koji u 77. minutu, a zatim i u 80. svojim golovima donosi Aston Vili pobedu od 4:0 i mesto u finalu uz potpuni debakl Notingem Foresta.
Na ovaj način, Aston Vila je posle osvajanja Kupa Evropskih šampiona, preteče Lige Šampiona iz 1982. godine, posle 44 godine uspela da izbori nastup u jednom evropskom fudbalskom finalu!
Kao neko ko je gotovo čitavu igračku karijeru proveo u jednom timu, Julijan Šuster je uspeo da posle 10 godina provedenih u dresu Frajburga, u drugoj sezoni kao menadžer ovog tima uspeo da odvede ekipu do istorijskog uspeha i prilike da osvoji prvi trofej ikada.
Sa druge strane, nalazi se daleko iskusniji Unai Emeri, koji je u dosadašnjoj trenerskoj karijeri uspeo da četiri puta osvoji Ligu Evrope u svojih pet nastupa u finalima.
Sve je počelo sa Seviljom koja je kao vladar ovog takmičenja, pod Emerijem naslov prvaka osvajala u nizu 2014, 2015. i 2016. godine, pre nego što je vodeći Viljareal isti uspeh Emeri ponovio 2021. godine, donevši „Žutoj podmornici“ istorijski trofej u Evropi.
Jedini put kao poraženi iz finala, Emeri je izašao vodeći Arsenal, kada je 2019. godine posrnuo u porazu od Čelzija 4:1.
Daleko iskusniji od svog rivala, Emeri će nakon što je etablirao Aston Vilu u sam vrh Premijer lige, ući u svoje šesto finale, vodeći četvrti različiti klub u pohodu ka istoriji i 5. tituli šampiona Lige Evrope.
Kako je fudbalska kultura duboko ukorenjena i u Nemačkoj, jasno je da ma šta god uradio, Julijan Šuster ostaje zlatnim slovima upisan, kao jedan od najboljih trenera Frajburga, tima koji iz sezone u sezonu pomera granice takmičivši se u Bundesligi!
Nikada ranije Frajburg nije nastupio u Ligi Šampiona, zbog čega osim titule, igra za mesto u elitnom takmičenju dok Aston Vila napada čast i trofej koji im svakako pripada!
Nažalost, bajkovita priča neće imati srećan kraj za jednog od dva stratega i za jedan od ova dva fantastična kluba.
Nikada ranije u svojoj istoriji ni Šuster ni Emeri, ali ni Frajburg ni Aston Vila nisu podelili teren, zbog čega u Istanbulu sve staje u jedan istorijski duel!
Ko će se u njemu bolje snaći i ispuniti svoje snove?
Može li Emeri peti put podići pehar Lige Evrope i doneti titulu Aston Vili posle 44 godine ili će Frajburg sa Šusterom postati fudbalska „Pepeljuga“ ove sezone?
„Orlovi“ ili „Lavovi“ u obračunu kraj Bosfora?
