Superkup Evrope, takmičenje je koje datira još od 1972. godine i koje je kroz svoju istoriju menjalo formate.
Prvobitno je igrano dva susreta, gde su pobednici KEŠ-a i Kupa pobednika kupova, sastajali u takvom formatu sve do 1998. godine, a jedino izuzeće napravljeno je upravo u godini kada je Crvena zvezda osvojila Kup evropskih šampiona, današnju Ligu Šampiona, kada je zbog građanskog rata u Jugoslaviji bilo zabranjeno odigravanje meča u Beogradu, pa je sve stalo u jedan duel na Old Trafordu, u kome je Mančester Junajted slavio sa 1:0.
Od 1998. godine, ovo takmičenje ima samo jedan meč, a u njemu na neutralnoj lokaciji pobednici dva najkvalitetnija evropska takmičenja odmeravaju snage u borbi za trofej.
Upravo od 1998. godine, uvodi se pravilo da se finalni meč održava na stadionu Luis II u Monaku, dok od 1999. godine Kup pobednika kupova menja ime u Kup UEFA, te pobednici ova dva takmičenja nastupaju u finalu.
Održavanje finala na stadionu Luis II, zadržano je sve do 2012. godine, dok Kup UEFA novom promenom formata menja ime u Ligu Evrope, koje se od 2009. godine zadržava sve do danas i čiji osvajač, uz osvajača Lige Šampiona, dobija pravo da se bori za ovaj prestižni trofej.
Kada pričamo o uspešnosti u finalima, Real Madrid nakon pobede nad Atalantom prošle sezone, postaje rekorder sa 6 osvojenih trofeja dok su Barselona i Milan sledeći po redu, budući da su po 5 puta uspevali da osvoje Superkup Evrope. Liverpulu je to za rukom polazilo 4 puta dok je sledeći Atletiko Madrid sa 3 trofeja.
Slede: Čelzi, Bajern Minhen, Valensija, Anderleht, Ajaks i Juventus sa po 2 trofeja, dok su po jednom Superkup Evrope osvajali i: Porto, Mančester Junajted, Notingem Forest, Aston Vila, Dinamo Kijev, Aberdin, Galatasaraj, Zenit, Steaua, Parma, Lacio, Sevilja i Mančester Siti.
Priliku da se nađe na ovakvom spisku po prvi put imaće i PSŽ kao i Totenhem, koji su u sezoni iza sebe uspeli da dođu do istorijskih uspeha i potpuno zasluženo zavredne mesto u još jednom evropskom finalu!
Vođena Endžijem Postekogluom, iako je završila na poslednjem sigurnom mestu koje garantuje opstanak u Premijer ligi, ekipa Totenhema uspela je da sav svoj potencijal prikaže u Ligi Evrope, gde uspeva da osvoji prvi evropski trofej posle 41 godine pauze!
Sa druge strane, francuski predstavnik, PSŽ uspeo je da uprkos mnogobrojnim odlascima, napravi tim koji je pod palicom Luisa Enrikea, uzdrmao čitavu Evropu i uspeo da postane tek drugi tim iz Francuske koji je osvojio Ligu Šampiona dok je prošlosezonski „ušati“ – prvi u istoriji kluba sa Parka Prinčeva!
Po mnogo čemu, ovogodišnje izdanje Superkupa Evrope biće posebno. Prvo, jer je ovo jubilarno, 50. finale ovog evropskog takmičenja, a potom, ono u kome će se osim debitantskih timova, kao debitant, prikazati i stadion Friuli u Udinama!
Dom fudbalera Udinezea, stadion Friuli, sagrađen je 1971. godine, a kasnije otvoren 1976. godine. Kao zamena za nekadašnji stadion Moreti, ovo velelepno zdanje smešteno je u Riciju, oblasti na oko 4 kilometara od centra grada. Iako je inicijalni stadion imao kapacitet od 41 hiljade mesta, posle svoje izgradnje i poslednjih rekonstrukcija vršenih 2016. godine, stadion Friuli može upotpuniti doživljaj za tačno 25.144 osoba!
Nakon predstavljanja takmičenja i samog stadiona na kome će biti odigrano finale UEFA-inog Superkupa, vreme je da se detaljnije posvetimo učinku dveju ekipa koje će se naći u borbi za trofej!
Parižani su posle godina uzaludnih pokušaja da dođu do pehara u Ligi Šampiona, odlučili da ne baš svojom voljom, puste Kilijana Embapea u redove Real Madrida, čime se činilo da je jedna era, praćena mnogobrojnim ulaganjima i „superstarovima“ – neuspešno završena.
U takvom raspoloženju, traživši adektvatnu zamenu na klupi, uprava se okrenula dovođenju nekadašnjeg selektora Španije i trenera Barselone – Luisu Enrikeu, koji kasnije, do kraja sezone, dobija status božanstva u glavnom gradu Francuske.
Kada je došao, oslonjen na mladiće u svojim redovima, Enrike je talasao, pa niko nije ni mogao da nasluti, da će do kraja sezone odraditi „paklen“ posao.
Došao je Kviča, kao delić koji je nedostajao u prvom delu sezone, a PSŽ je, posle preokreta protiv Mančester Sitija i pobede protiv Štutgarta, uspeo da prezimi u Ligi Šampiona u kojoj osvaja 15. mesto i polazi u plej-of.
Odatle, padaju samo rekordi. Parižani u plej-ofu za rivala dobijaju ekipu Bresta, a koju uspevaju da ponize uz najveću ukupnu pobedu u jednom dvomeču nokaut faze, 10:0, pobedivši ih 3:0 na strani i čak 7:0 na Parku Prinčeva!
Posle Mančester Sitija, a prethodno i Arsenala, usledio je novi okršaj protiv engleske ekipe, ovoga puta kasnije i šampiona, ekipe Liverpula. Iako je PSŽ bio daleko bolji protivnik u Parizu, Liverpul je sa samo jednim udarcem u okvir gola Donarume, uspeo da odnese pobedu od 1:0 sa Parka Prinčeva!
Na Enfildu, nedelju dana kasnije, viđen je identičan scenario, kada PSŽ rano uspeva da povede sa 1:0, a potom da tu prednost, sačuva sve do penal serije, koja je nakon 120 minuta beskompromisne borbe, pošteno i usledila.
U penal seriji, istakao se Donaruma, koji je odbranio dva penala, pa ukupnim rezultatom 4:2, poveo Parižane ka četvrtfinalu, u kome ih je čekala Aston Vila.
Naredni engleski protivnik, takođe je prvi udario na Parku Prinčeva, ali je golovima Dezirea Duea, Kviče i Mendeša, u prvoj utakmici PSŽ uspeo da slavi sa 3:1.
Ispostaviće se da je pogodak u nadoknadi ovog susreta bio i presudan, kada je na Vila Parku posle golova Hakimija i Mendeša, Aston Vila brzo preokrenula na 3:2 i od 57. minuta tražila taj jedan, koji bi je ostavio u igri. Međutim, Parižani su i uz malo sreće, uspeli da odbiju sve nalete domaće ekipe, te sačuvaju minimalan poraz kao dovoljan za plasman u polufinalu.
Ponovo Englezi, ovoga puta Arsenal, koji je jedini i uspeo da ih slomi – bio je protivnik Parižana na putu ka velikom finalu. Posle demonstracije sile nad Realom, Arsenal je u prvom meču bio favorit u Londonu, a pogodak Dembelea u 4. minutu doneo je veliki šok „tobdžijama“, a ekipi Luisa Enrikea, minimalnu prednost pred revanš u Parizu.
Ipak, na Parku Prinčeva, drame ovoga puta nije bilo ni na mapi, a uz voljni momenat kakav se jednom viđa, PSŽ je slavio sa 2:1, te otišao u veliko finale, u kome je sačekao pobednika iz dvomeča Intera i Barselone, što je bila ekipa iz Milana!
Posle poraza u finalu 2020. godine, kada ih je Bajern savladao sa 1:0, pet godina kasnije, svoju drugu šansu, Parižani su dočekali upravo na Alijanc Areni, gde je sve proteklo u njihovom znaku!
Hakimi je meč otvorio pogotkom već u 12. minutu na asistenciju Duea, da bi Dezire zasijao u 20. minutu, kada je duplirao prednost PSŽ-a i odveo ekipu na odmor, rezultatom 2:0. Dezire Due, ostaje centralna ličnost PSŽ-a, kada posle sjajne akcije i asistencije Vitinje, u 63. minutu prednost podiže na nedostižnih 3:0, a posle gola Kvaraškele u 73. minutu, Majulu samo dokazuje nadmoć i donosi PSŽ-u rekordnu pobedu u jednom finalu Lige Šampiona od 5:0 i prvi pehar Lige Šampiona u istoriji tima!
Usput je PSŽ uspeo da osvoji i domaći šampionat, šest kola pre kraja, a nakon Superkupa Francuske i njen kup, čime je došao do „kvadriple“ u prethodnoj sezoni!
Imao je veliku priliku PSŽ i za peti trofej ali je u finalnom duelu Svetskog klupskog prvenstva pao u naletu Čelzija, u šokantnom porazu od 3:0. Kako bilo, nizao je PSŽ tokom sezone Engleze kao na traci, pa je posle Mančester Sitija, Liverpula, Aston Vile i Arsenala – sada na redu ekipa Totenhema.
Predvođena, sada već bivšim trenerom, Endžijem Postekogluom, praćena mnogobrojnim povredama tokom sezone, ekipa Totenhema je već od novembra, polako spuštala tempo u Premijer ligi, fokusiravši se na jedino preostalo takmičenje u kome učestvuje posle ispadanja iz svih kupova – Ligi Evrope.
Tamo je Totenhem do kraja ligaške faze, uspeo da upiše 17 bodova i završi na četvrtom mestu tabele, iza Lacija, Atletik Bilbaa i Mančester Junajteda, čime je već bilo obezbeđeno direktno mesto u osmini finala!
Tamo je za „Pevce“ usledio dvomeč protiv AZ Alkmara, u kome posle poraza u Holandiji, sjajnom partijom Vilsona Odoberda, Totenhem uspeva da na Vajt Hart Lejnu nadoknadi minimalni zaostatak, pobedom od 3:1 i prođe dalje, put četvrtfinala.
Naredni okršaj u London je doveo Ajntraht iz Frankfurta, a ni u ovom dvomeču tim Endžija Postekoglua, nije započeo sjajno.
Gubio je Totenhem već na samom startu meča ali je pred svojom publikom uspeo da se vrati na konačnih 1:1, čime je odluka morala da padne u gradu na Majni. U jednom tvrdom ritmu, na kraju, penal donosi najveću priliku Totenhemu, koji Solanke u 43. minutu konvertuje u pogodak i šalje tim iz Severnog Londona put polufinala u kome je čekalo najveće evropsko iznenađenje, ekipa Bode/Glimta.
Za razliku od svojih prethodnih protivnika, uprkos velikoj želji, igrači Totenhema su fudbalere Bodea učinili nemoćnim, te golovima Džonsona, Madisona i Solankea uspeli da prvi meč reše u svoju korist sa 3:1. Usledilo je putovanje na daleku Apsmiru, na kojoj Totenhem ostaje još bolji te golovima Solankea i Pora, dolazi do pobede od 2:0, čime zakazuje englesko finale na San Mamesu!
U prestonici Baskije, na velelepnom San Mamesu, susreli su se Mančester Junajted i Totenhem, ne samo u borbi za trofej, već i u meču za spas sezone i mesto u Evropi!
U takvom meču, nimalo lepom za oko, Totenhem je na kraju bio srećniji, pa je pogotkom Džonsona u 42. minutu iskoristio jednu od malobrojnih prilika, čime je posle 41 godine čekanja došao do prvog evropskog trofeja u novijoj istoriji!
Iako je napravio ponovo veliki uspeh u svojoj 2. sezoni u jednoj ekipi, Endži Postekoglu je ubrzo otpušten, čime su mu se Levi i ostatak uprave, baš lepo „zahvalili“.
Totenhem je do kraja Premijer lige, sezonu okončao na turobnom, 16. mestu, tik iznad zone ispadanja ali je zbog osvajanja Lige Evrope, postao najnižerangirani tim iz jedne države, koji će iduće sezone nastupiti u Ligi Šampiona!
Sada predvođen dojučerašnjim trenerom Brentforda, Tomasom Frankom, Totenhem je u čitavom pripremnom periodu upisao samo jednu pobedu, a nakon evidentnog oproštaja od Sona, dolazi i novi problem, kada se Madison posle samo dve utakmice od povratka na teren, ponovo povređuje.
Došao je Palinja na pozajmicu, stigao je Kuduš, Danso ali i posle Palinje i Matjus Tel iz Bajerna iz Minhena, čime deluje da je Totenhem dovoljno ojačao redove za borbu na dva fronta!
Za razliku od prethodnih sezona, nikada mirnije nije bilo u Parizu, gde nije dovedeno nijedno zvučnije pojačanje!
A i što bi?
Uprava PSŽ-a, na čelu sa Luisom Enrikeom, dokazala je da „zvezde“ bez hemije, ne znače ništa, zbog čega u ovom trenutku sa Ruizom, Hakimijem, Dueom, Dembeleom, Kvičom i Barkolom – PSŽ ostaje prejak!
Ponovo Englezi, stoje na putu PSŽ-a ka novom uspehu, a posle brojnih upisanih protiv Sitija, Liverpula, Vile i Arsenala, jedino je Čelzi uspeo da izađe na kraj sa mahnitim „Prinčevima“.
Naredni pokušaj, zaslužio je Totenhem, koji nikada u svojoj istoriji nije imao ovakvu priliku, a postao je osmi engleski tim koji će nastupiti u finalnom susretu UEFA Superkupa!
Sve je spremno za spektakl u Italiji, gde će se na Friuliju u sredu od 21 čas – sukobiti Pariz i London, sukobiće se Engleska i Francuska ali i po prvi put u svojoj istoriji, u svom prvom nastupu u Superkupu – Pariz Sent Žermen i Totenhem u jednom zvaničnom susretu!
Može li Luis Enrike ovoga puta iskoristiti ulogu velikog favorita, te u vitrine „Prinčeva“ doneti još jedan trofej koji nedostaje ili će i uprkos problemima u kadru, Totenhem sa novim trenerom, Tomasom Frankom, slaviti novi evropski trofej, te najaviti daleko uspešniju sezonu od prethodne?
PSŽ ili Totenhem?
Kome na Friuliju pripada titula Superkupa Evrope?
