Spektakl je spreman na San Mamesu, na kome se u sredu od 21 čas igra prvo od tri velika evropska fudbalska finala ove sezone, a u finalnom dvoboju Lige Evrope, imaćemo prilike da pratimo dve najupornije, engleske ekipe, Totenhem i Mančester Junajted!
Kako je sezona Premijer lige odmicala, a „pevci“ i „crveni đavoli“ nastavili niz loših rezultata, odavno je bilo poznato da jedino kroz Ligu Evrope, ovi timovi mogu pronaći put ka trofeju i spasu sezone!
U dobroj meri, Ruben Amorim i Endži Postekoglu uspeli su u tome, ali je do konačnog spasa i uspeha potrebno da još jednom dokažu kvalitet, pa da u međusobnom meču reše pitanje osvajača Lige Evrope i poslednjeg učesnika engleske Premijer lige u Ligi Šampiona naredne sezone, što je svakako glavni imperativ u ovom duelu!
Od prokislog Old Traforda, katastrofalnih partija pod Erikom Ten Hagom, pa do dolaska Rubena Amorima, Mančester Junajted je nastavio nizanje negativnih rekorda kluba, čija je trenutna pozicija u šampionatu najniža od njegovog samog osnivanja! Tako je i posle odlaska holandskog stratega, Mančester Junajted bio najniže plasiran za Božić, pa sve do najveće razlike za prvoplasiranim timom u istoriji tima, sa najviše poraza u jednoj sezoni i svim, mogućim, negativnim stvarima koje su zadesile klub, zaključno sa miševima u klupskim prostorijama!
Sve to, nekako je Ruben Amorim uspevao da prevazilazi u miru, u kome, svoje i najbolje partije ekipe uspeva da pronađe upravo takmičivši se u Ligi Evrope! Kada se sve sabere, uzmu u obzir očajne partije u nacionalnom prvenstvu, rano ispadanje iz kupova, gde je se oprostio i od branjenja trofeja u FA kupu, Amorimu jedini spas može doći ukoliko se na kraju Mančester nađe na podijumu velelepnog San Mamesa!
Ništa drugačija struja ne teče ni u redovima tima iz Londona, gde Endži Postekoglu, posle fantastične uvodne sezone, a još jedne po Totenhem provedene u izostanku trofeja, ni ove sezone ne uspeva da popravi situaciju, beleživši najgore partije u Premijer ligi tokom novog milenijuma!
Još jednom, Totenhem u domaćim takmičenjima ne uspeva da osvoji ništa! Daleko od borbe za sam vrh u šampionatu, Totenhem je u FA kupu ispao od Aston Vile još na startu takmičenja, da bi u Liga kupu posle pobede u prvom duelu polufinala protiv Liverpula, a ranije i one spektakularne nad Mančester Junajtedom, bio surovo kažnjen na Enfildu za sve svoje greške, koje su ih u konačnici koštale finala!
Ne pati se sa infrastrukturom na novom Vajt Hart Lejnu, ali se itekako pati za trofejima, koji nekako i uvek, zaobilaze Totenhem.
U ovakvom odnosu snaga, kada je Evropa misaona imenica kada se sagleda tabela Premijer lige kolo pre kraja, jasno je da baš kao i Ruben Amorim, šansu da spasi svoj trenerski kredibilitet i konačno prekine trofejni post ima i Endži Postekoglu, zbog čega ovo englesko finale postaje jedno od posebnih!
U svom novom formatu, u prvoj sezoni koja je obuhvatala ligaški deo, a potom i uzbudljivu nokaut fazu, Liga Evrope, preteča nekadašnjeg UEFA kupa, drugog po redu evropskog takmičenja, dolazi do svog 54. finala, koje ćemo pratiti iz srca Baskije, sa uzavrelog stadiona San Mames!
Spektakl između dveju engleskih ekipa, sudiće Feliks Cvajer, a samo će jedan tim uspeti da pronađe put do trofeja, Superkupa Evrope i onog najbitnijeg, učešća u Ligi Šampiona za sezonu 2025/26! Kada smo predstavili mesto i vreme odigravanja, uz arbitra ovog velelepnog finala i same učesnike, vreme je za osvrt na sve dosadašnje partije timova u zaista jednoj od najuzbudljivijih sezona u Ligi Evrope!
Erik Ten Hag nije najbolje otvorio takmičenje sa Mančester Junajtedom na startu sezone u Ligi Evrope, gde protiv njegovog nekadašnjeg kluba, Tventea, „crveni đavoli“ uspevaju da osvoje samo bod, a da onda po bod, donesu i sa Dragaa i iz Istanbula, gde protiv Porta i Fenerbahčea u uzbudljivim mečevima uspevaju da remiziraju sa 3:3 i 1:1.
Kada je klupu tima iz Mančestera privremeno preuzeo Van Nisteroj, a potom i Ruben Amorim, rezultati su počeli da dolaze na svoje, pa je tako do kraja ligaške faze, Mančester Junajted nanizao svih pet pobeda! Pao je i PAOK u grotlu „teatra snova“ sa 2:0, da bi u jednom sjajnom duelu, Mančester slomio otpor ovogodišnjeg polufinaliste, ekipe Bodea, pobedom od 3:2.
Mučio je se Junajted na gostovanju u Plzenju, ali je posle preokreta protiv Viktorije uspeo da slavi sa 2:1, a da onda u mečevima odluke, u samoj završnici sa 2:1 savlada Rendžers i onda i FCSB sa 2:0 u Bukureštu! Bez poraza u ligaškoj fazi takmičenja, Mančester je sa 18 bodova uspeo da završi na trećem mestu tabele, odmah iza Lacija i Atletik Bilbaa i tako obezbedi direktno mesto u osmini finala!
Za razliku od Mančestera, uigrani Totenhem, od starta je sa Postekogluom krenuo silovito, odakle prvu pobedu u Londonu, Totenhem rutinski beleži protiv Karabaga sa 3:0. Slavio je Totenhem i na gostovanju u Budimpešti, gde Ferencvaroš nije imao odgovor na „pevce“, koji pobedom od 2:1, ostaju na dobrom tragu.
Minimalnim rezultatom, Totenhem je uspeo da savlada i AZ Alkmar, nakon čega posle poraza u Istanbulu od ekipe Galatasaraja sa 3:2, slede remiji protiv Rome kod kuće 2:2, a zatim i Rendžersa u Glazgovu, kada meč biva završen 1:1. Lomilo se tada i ekipi Totenhema po pitanju direktnog plasmana u osminu finala, a onda kada je to bilo najpotrebnije, uprkos lošim partijama u domaćim takmičenjima, Totenhem prvenstveno uspeva da savlada Hofenhajm na gostovanju 3:2, a onda da plasman u osminu finala „overi“ kod kuće, rutinskom pobedom protiv Elfsborga od 3:0.
Sa učinkom od 17 bodova, Totenhem je odmah iza Mančester Junajteda uspeo da se stacionira na četvrto mesto, odakle je baš kao i tim sa Old Traforda, gledao ka osmini finala!
Nisu se engleski predstavnici proslavili u prvim mečevima osmine finala, naročito ne Totenhem, koji je doživeo poraz u Alkmaru od AZ-a sa 1:0 dok Junajted svoje prvo putovanje u Baskiji ove sezone, nije baš najbolje zatvorio, posle remija sa Real Sosijedadom od 1:0. Sva odluka, spala je na mečeve u engleskoj, gde u Londonu fudbaleri Totenhema rano uspevaju da nadoknade zaostatak, a onda da do kraja meča ubedljivo zaigraju i stignu do pobede od 3:1 koja ih je povela u četvrtfinale.
Još silovitiji, ostao je Mančester Junajted, koji gostima iz San Sebastijana nije ostavio ni promil šanse za senzaciju na Old Trafordu, u meču koji im apsolutno pripada rezultatom 4:1.
Kuglice su spojile Totenhem sa fudbalerima Ajntrahta, a „pevci“ još jednom loše otpočinju dvomeč, nakon što u Londonu gosti iz nemačke rano stižu do prednosti, odakle Endžijev tim uspeva da se izvuče i izjednači na konačnih 1:1, zbog čega je sva odluka stala u gradu kraj Majne.
Uloga favorita jeste prešla na stranu domaćeg tima iz Frankfurta, a u jednom očekivano tvrdom susretu, udarac sa bele tačke bio je presudan, kada Dominik Solanke pogađa za konačnih 1:0, pa plasman „pevaca“ među četiri najbolje ekipe.
Za razliku od Totenhema, daleko više drame bilo je ovoga puta u meču Junajteda, a dodatnu vatru pred dvomeč sa Lionom, pored Onane „raspalio“ je i naš Nemanja Matić! Pritisak je rastao, a mi smo na Olimpik Parku pratili raspad sistema odbrane Junajteda, na čelu upravo sa Onanom, zbog čega su „crveni đavoli“ morali biti još i zadovoljni postavljenim remijem od 2:2.
Upravo je revanš susret Liona i Mančesetera, jedan od najboljih susreta koje smo pratili u toku dosadašnje sezone. Junajted je do kraja prvog poluvremena vodio sa 2:0, činilo se da ima prolaz u džepu, ali je Lion uspeo da se ekspresno vrati, pa izjednačenjem na 2:2, povede ovaj meč u produžetke.
U njima, apsolutni fijasko, Junajted je loptu iz mreže morao da vadi jednom, pa još jednom, kada je Lion imao ogromnu prednost u jednom trenutku od 4:2. Radost gostiju kratko je trajala, kada je Fernandeš sa bele tačke uspeo da smanji na gol zaostatka. Prilazili smo samom kraju, vreme je odmicalo, a pravo niotkuda, u poslednjim trenucima drugog produžetka, Kobi Mainu uspeva da izjednači na 4:4, pa čini se, meč odvede u penal seriju.
Dok je radost navijača Junajteda za izjednačenjem još uvek trajala, već u sledećem napadu, nebranjen u petercu gostiju ostaje Hari Megvajer, koji postaje heroj Junajteda i u nadoknadi drugog produžetka donosi pogodak za potpuni, ekspresni i ogromni preokret i pobedu od 5:4, kojom je Junajted već dobio šansu da zaigra na San Mamesu.
Naredni protivnik, bio je domaći Atletik Bilbao, tim koji čeka na prvi evropski trofej i tim kome je sve bilo podređeno kako bi dobio šansu da ga zasluži.
Međutim, utakmice koje je Junajted pružio u ovom dvomeču, dosledne su velikog finala, a svemu tome doprineo je štoper domaćih, Vivijan, koji posle uvodnog gola Kazemira pravi penal, a sa bele tačke ostaje nemilosrdan Fernandeš, koji do kraja prvog dela pogađa još jednom za konačnih 3:0. Istom merom, Junajted je udario i u revanšu, pa iako je Bilbao već bio otpisan i vodio, Junajted, Rubena Amorima, pokazuje da itekako ima kvaliteta, te u svega dvadesetak minuta postiže četiri pogotka i dolazi do pobede od 4:1 i plasmana u veliko finale!
Dok je Junajted pred sobom imao težak zadatak, Totenhem je morao da ruši najlepšu fudbalsku bajku, čiji su vinovnici bili fudbaleri Bode Glimta, izborivši prvi plasman jednog norveškog kluba u polufinale evropskog takmičenja.
Magija je kratko trajala, a baš kao što je to i u prošlosti bio slučaj, Bode je katastrofalno odigrao u gostima, a Totenhem je uspeo da dokaže razliku u kvalitetu. Džonson, Madison i Solanke bušili su mrežu gostiju, koji uspevaju da se vrate do 3:1, pa čini se otvore priliku za senzaciju na Apsmiri.
Ipak, od senzacije nije bilo ni traga, naročito nakon što u 63. minutu revanša, Solanke postiže gol za 1:0, a samo šest minuta kasnije, konačnih 2:0 i konačni plasman Totenhema u jedno evropsko finale, donosi Pedro Poro, za veliku radost Endžija i tima iz Londona!
Šest puta je Totenhem uspevao da ode do samog kraja evropskog takmičenja. Prvi put to je uradio 1963. godine u Kupu pobednika kupova, kada je i postao prvi engleski tim koji je osvojio evropsko takmičenje.
U narednim godinama, Totenhem je svoje ime gradio u UEFA Kupu, preteči današnje Lige Evrope, gde 1972. godine, u prvom engleskom finalu u ovom takmičenju, uspeva da savlada Vulverhempton i osvoji svoj prvi trofej.
Neuspešan pokušaj, imao je Totenhem nakon dve godine pauze, kada 1974. godine gubi od Fejnorda ukupnim rezultatom 4:2. Drugi put da osvoji Ligu Evrope, tadašnji UEFA Kup, Totenhem je uspeo u svom poslednjem nastupu, deset godina kasnije, kada 23. maja 1984. godine uspeva da nakon penala nadmudri Anderleht i tako dođe do poslednjeg evropskog trofeja.
Najsvežiju i najveću priliku, Totenhem je imao u elitnom fudbalskom takmičenju, Ligi Šampiona, kada je senzacijom protiv Ajaksa, vođen Maurisijom Poketinom, u finalu 2019. godine ostao zaustavljen od Liverpula u porazu od 2:0. Četrdeset i jednu godinu nakon poslednjeg evropskog trofeja, Totenhem će novu priliku za tako nešto ponovo dobiti u svom četvrtom finalu Lige Evrope i prvom u kome će zaigrati protiv Mančester Junajteda!
Kao jedan od najtrofejnijih timova engleske, Junajted je stigao do svog trinaestog nastupa u finalima UEFA-inih takmičenja. Prvi put, Junajted je 1968. godine nastupio u finalu Kupa šampiona, današnje Lige Šampiona, kada je slavio protiv Benfike i tako postao prvi engleski klub kome je pošlo za rukom da podigne „ušati“ trofej.
Na sledeći trofej, Junajted je čekao do 1991. godine, kada osvaja Kup pobednika kupova, a onda odmah iste godine i Superkup Evrope u već opevanoj utakmici protiv Crvene zvezde!
U Ligi Šampiona, Junajted je do trofeja uspevao da ode još 1999. godine, a potom da iste godine izgubi u Superkupu, a onda i 2008. godine, kad ponovo dolazi do Lige Šampiona ali ne i osvajanja trofeja u Superkupu Evrope, gde ih posle Lacija, u fantastičnoj utakmici zaustavlja Zenit.
Još dva poraza u finalima Lige Šampiona, Junajted je zabeležio 2019. godine, a potom i 2011. godine, odakle u elitnom takmičenju nije ostavio dublji trag, ali je svakako, svoj kredibilitet znao da zadrži, upravo partijama u Ligi Evrope.
Prvo finale ovog takmičenja, Junajted je odigrao 2017. godine i tada u velikom finalu odigranom 24. maja u Štokholmu, uspeva da 2:0 savlada amsterdamski Ajaks. Kao ni u prethodnim pokušajima, ni u velikom finalu Superkupa Evrope smeštenom u nama bliskom Skoplju, Junajted ni iz trećeg pokušaja ne uspeva da osvoji trofej posle sudbonosnog meča protiv Crvene zvezde, a ovoga puta za poraz, bio je zaslužan Real Madrid!
Još jednom, Junajted u Ligi Evrope, uspeva da najboljim partijama zasluži mesto u finalu. To je bio slučaj 2021. godine, kada je 26. maja u Gdanjsku, Junajted dočekao Viljareal. Sjajnom meču, nakon regularnih 1:1, ovoga puta presudili su penali, a Viljareal je fantastičnim izvođenjem, nakon promašenog penala Davida De Hee, uspeo da rezutatom 11:10, osvoji svoj prvi evropski trofej!
Dve titule UEFA kupa sve su što je osvojio Totenhem dok sa druge strane ostaje daleko uspešniji Junajted koji pored tri titule Lige Šampiona i jednog Superkupa Evrope, u svojim vitrinama ima i taj jedan pehar Lige Evrope!
Duplo iskusniji i duplo trofejniji Junajted, ovoga puta ima isti pritisak pred sobom, kao i fudbaleri Totenhema, zbog čega je jasno da nas na San Mamesu očekuje sjajan fudbal!
Posle finala koje su 1972. godine odigrali Totenhem i Vulvsi, na novo englesko finale u ovom takmičenju čekali smo sve do 2019. godine, kada je Čelzi slavio protiv Arsenala, a onda šest godina kasnije dolazimo do trećeg engleskog finala u ovom takmičenju!
Timovi Totenhema i Mančester Junajteda, u svojoj bogatoj istoriji teren su podelili čak 204 puta, pri čemu je Junajted slavio na 95, a Totenhem na 57 mečeva!
Takođe, u velikom broju utakmica, timovi Totenhema i Mančester Junajteda, dva puta su se sukobili i u finalu jednog takmičenja. Prvi put, to je bio slučaj 1967. godine u utakmici Čeriti Šilda, danas popularnog Komjuniti Šilda, ili ti engleskom nezvaničnom Superkupu.
Tadašnji meč na Old Trafordu završen je nerešenim rezultatom 3:3, a timovi su vlast nad peharom imali po tačno šest meseci!
Drugi put, to je bilo u finalu Liga kupa iz 2009. godine, kada je meč ponovo završen bez pobednika ali je za razliku od Čeriti Šilda, ovoga puta nakon boljeg izvođenja penala, Mančesteru pripao trofej!
U Evropi, timovi su se sastajali samo jednom, a i tada je, godinu dana nakon istorijskog trofeja, Totenhem u drugom kolu Kupa pobednika kupova iz 1963. godine, ispao od osvajača FA kupa, Mančester Junajteda!
Kada završimo sa pregledom istorije fudbalskih uspeha i svega onoga što je bilo u vitrinama Junajteda i Totenhema, dolazimo do aktuelne sezone, u kojoj su se Postekoglu i Junajted, sastajali još tri puta!
Uspešniji je na Old Trafordu ostao Totenhem, kada je slavio sa 3:0, a onda ponovo i na Vajt Hart Lejnu, kada je u drugom delu sezone Premijer lige slavio sa 1:0.
Da stvar postane još lošija, Ruben Amorim je od Totenhema poražen i u četvrtfinalu EFL kupa, kada je Totenhem u jednom dramatičnom susretu slavio sa 4:0, pa tako prvi put u svojoj istoriji, u jednoj sezoni tri puta savladao Junajted!
Četvrtu i poslednju, onu „najskuplju“ priliku za revanš, Mančester Junajted će sada dobiti tokom srede, kada na San Mamesu pada odluka o evropskom trofeju!
Može li Totenhem po treći put, a prvi od kada je takmičenje rebrendirano u Ligu Evrope – osvojiti trofej i tako prekinuti post dug četrdeset i jednu godinu ili u svom trećem nastupu u finalu, Mančester Junajted dolazi do druge titule?
Ko spašava sezonu i dolazi do mesta u Ligi Šampiona naredne godine uz evropski trofej?
Ko će slaviti u trećem engleskom finalu Lige Evrope i kome pripada sva slava, a ko ostaje najveći luzer ove sezone?
Postekoglu i njegovi „pevci“ ili Amorim i „crveni đavoli“? Kome San Mames donosi spas, a kome propast?
Junajted ili Totenhem – ko osvaja Ligu Evrope?
