Najbolje od evropske košarke dočekaćemo ovog vikenda, kada kruna sezone dolazi u vidu završnog turnira Evrolige, koji će se od petka do nedelje odigrati u Berlinu.
Za titulu šampiona Evrope, boriće se aktuelni osvajač iz prošle sezone, ekipa Reala iz Madrida, dok će mu se suprotstaviti prošlogodišnji finalista, ekipa Olimpijakosa iz Pireja, dok osveženje na finalnom turniru donosi povratak Panatinaikosa i Fenerbahčea u društvo najboljih.
Promena u formatu donela je dosta uzbuđenja, a nakon regularnog dela, potom plej-ina i takmičenja osam najboljih, sveli smo priču na četiri najkvalitetnije ekipe u ovoj sezoni, koje će se sada boriti za trofej.
Od kako postoji kao takmičenje Evropskog kupa šampiona, od 1958. godine, menjajući imena i formate, došli smo do Evrolige, koja od 2000. otpočinje sa svojim okupljanjem najboljih timova Evrope, gde smo sve do sada imali čak 22 osvajača iz 10 različitih država.
Aktuelni šampion, Real iz Madrida, ujedno je rekorder takmičenja sa svojih 11 titula šampiona Evrope, iza koga na večnoj listi slede CSKA iz Moskve sa 8 titula, a zatim i Makabi Tel Aviv i još jedan učesnik ovogodišnjeg F4, ekipa Panatinaikosa, koji su osvojili po 6 titula, iza Varezea koji je osvojio 5, nalazi se i Olimpijakos sa 3 titule, dok je jedini trofej namenjen osvajaču Evrolige, Fenerbahče osvojio 2017. godine.
Kada je reč o uspešnosti država u ovom takmičenju, Španija ostaje neprikosnovena sa 14 titula, dok će Grci sa svoja dva predstavnika pokušati da smanje zaostatak i ove godine dođu do jubilarne 10. titule za svoju zemlju.
Pored Fenera, Turskoj je titulu dva puta uspela da donese ekipa Efesa, pa zajedno broje 3 titule šampiona u dosadašnjim izdanjima ovog takmičenja.
Nakon ere Željka Obradovića, Panatinaikos od 2011. godine ne zna za evropski trofej, dok je Olimpijakos poslednji put na krovu Evrope bio 2013. godine, odakle posle Fenerove titule, takođe pod Obradovićem iz 2017. godine, Real uspeva da osvoji trofej 2018. godine, a potom nakon pauze i prošle sezone, kada je upravo u finalu slavio protiv Olimpijakosa.
Nakon opširnog časa istorije, vraćamo se svega korak unazad, na veliko finale prošle sezone, kada je Real Madrid, nakon nestvarnog preokreta, kada je na semaforu stajalo 78:72 u korist Olimpijakosa, nešto više od dva minuta pre kraja, preko Serhija Ljulja, neverovatnim pogotkom u poslednjm napadu uspeo da dođe do konačnih 78:79 i svoje 11. titule, koju će ove godine pokušati da odbrani.
Regularni deo sezone nije doneo velike promene na vrhu tabele, gde je Real priču zatvorio učinkom od 27 pobeda i svega 7 poraza, dok je u odličnoj sezoni pod vođstvom Atamana, Panatinaikos na kraju ostao drugi sa odnosom 23-11.
Olimpijakos je regularni deo završio na petom mestu sa 22-12, dok je Fenerbahče izbegao dramu i ispred Makabija ostao na poslednjoj direktnoj poziciji, sa odnosom 20-14.
Kada je reč o putu na završni turnir, ponovo je Real ostao hladnokrvan i jedini bez drame zaslužio svoje mesto na F4, pobedom nad Baskonijom 3:0.
Velika drama vodila nas je kroz sva tri preostala duela, gde je Panatinaikos uspeo da napravi preokret protiv Makabija i na kraju u Atini slavi sa 3:2.
Do poslednjeg trenutka, gosti su u majstoricama imali odnos 0:18, sve do kada Olimpijakos odličnom partijom nije pokorio Blaugranu i slavio sa 2:3, dok je i protiv Monaka, Fenerbahče bio uspešniji na strani, pa seriju okončao takođe rezultatom 2:3.
Nakon svega, ostaju polufinalni mečevi, koje pratimo tokom petka, a zatim i meč za treće mesto, a potom i veliko finale, koje nam u Berlinu sledi u nedelju, kada ćemo saznati i ime novog šampiona Evrope.
Prvi polufinalni par pratićemo od 18 časova, kada će se u njemu sastati ekipe Panatinaikosa i Fenerbahčea.
Posle fantastičnog regularnog dela sezone, veliki šou vlasnika PAO-a, tenzija koju je stvarao Ataman i njegovi igrači, a onda i povratak, doveli su Panatinaikos do krucijalne pobede u Atini, kada su sa 81:72 slavili protiv Makabija i tako ostvarili plasman na F4, prvi nakon punih 12 godina pauze, zbog čega ovaj tim predstavlja pravo osveženje finalnog turnira.
Bilo je tenzije, tuče i problema i tokom serije u kojoj su se sastali Monako i Fenerbahče, a gde je tim našeg stručnjaka Saše Obradovića na kraju popustio, a nakon velike drame i produžetaka u petom meču serije, Fenerbahče je na kraju slavio sa 79:80, a Jasikevičijus tako turskog velikana odveo na finalni turnir, prvi put nakon punih 5 godina pauze.
Predvođen Erginom Atamanom, a sa terena Kendrikom Nanom, Panatinaikos je pokazao zavidan nivo znanja, koji kombinovan igračkim iskustvom Kostasa Slukasa i Matijasa Lesora, može doneti zapažen rezultat timu iz Atine.
Sa druge strane, glavni poenter Jasikevičijusovog tima, pravo niotkuda postao je Najdžel Hejs Dejvis, koji je pored neverovatnog rekorda protiv Albe, dokazao da ovakav Fener ima šampionski gen i da ga nikako ne smemo otpisati.
Ipak, uloga blagog favorita u ovom duelu, ostaće na strani Panatinaikosa, koji će pokušati da neutrališe sve prednosti širokog rostera ekipe Fenerbahčea i ostvari plasman u finale.
Glavna prednost Fenerbahčea ove sezone, ogledala se u nastupima pred domaćom publikom, pred kojom je ostao neprikosnoven, što je prikazao i protiv Panatinaikosa, gde je u prvom meču regularnog dela sezone slavio sa 83:69, dok je odgovor Panatinaikosa usledio pobedom od 74:63.
Sada sve staje u jedan duel, a u svega četrdeset minuta košarke, čuda su moguća na obe strane.
Samom činjenicom da je Fenerbahčeov uticaj domaće publike neutralisan putem u Berlin, ostaje da vidimo kakav će na to odgovor imati ekipa Panatinaikosa i koga ćemo iz ovog uzbudljivog susreta dva povratnika na najveću scenu, imati prilike da pratimo u finalu?
Da li će trenersko iskustvo Atamana protiv Fenerbahčea odigrati glavnu ulogu ili će ga Jasikevičijus ipak nadmudriti?
Vreme je za prvi plasman Panate u finale još od 2011. godine ili će pobedom nad Panatinaikosom, Fenerbahče dobiti eventualnu priliku da se osveti Realu za poraz iz 2018. godine?
Ko ostaje uspešniji u prvom polufinalnom susretu?
Veliki spektakl i veliki košarkaški rat, spreman je u drugom polufinalnom paru, koji takođe pratimo u petak, u terminu od 21 čas, kada će se ponovo na finalnom turniru sastati Real Madrid i Olimpijakos.
Ovaj susret, po mnogima okarakterisan je kao finale pre finala, što su svojim kvalitetima ove dve ekipe u prošlosti i dokazale, a samo će jedna moći da nastavi put ka borbi za trofej i istinskom, velikom finalu.
Puno je reči bilo o prošlogodišnjem finalu, u kome je Real dokazao da u svim sportovima slovi za pravu „mačku sa devet života“, što je na svojoj koži imao prilike da oseti i Olimpijakos.
Odlična igra tima iz Pireja i +6 pri rezultatu od 78:72 nešto više od dva minuta pre kraja prošlogodišnjeg finala, uz posed napada – ukazivali su o tome da se Olimpijakos konačno vraća na mesto šampiona, ali je Real i Ćus, mislio drugačije.
Bez ikakve reči o predaji, Real je svoju krunu sezone položio upravo u ta dva minuta, na kraju kojih je Serhio Ljulj, pogotkom preko ruke i loptom koja je letela o krov arene, uspeo da donese pobedu Realu od 78:79, zbog koje će i ove godine i svega prikazanog do sada, pokušati da dokaže da je najbolji.
Osim činjenice da je sezonu regularnog dela zatvorio sa svega sedam poraza, uprkos talasanju forme, Real je svoje pravo lice pokazao i protiv Baskonije, gde je rutinskim pristupom došao do 3:0 u toj seriji, pa najodmorniji stiže u Berlin, gde će pokušati da odbrani tron.
Kako je sezona odmicala, igra Olimpijakosa padala je u svim segmentima, ali je prava snaga tima viđena upravo u seriji protiv Barselone, gde smo tokom svih pet susreta posmatrali pravu tuču uz prečvrstu odbranu obe ekipe, a taj tempo je na kraju, Olimpijakosu doneo plasman u Berlin.
Nakon što je uspeo da se u Pireju spase i demolira Barselonu 92:58, kada je sve stalo u jedan meč, Olimpijakos je iskonskim požrtvovanjem i željom uspeo da prekine niz gostiju na majstoricama od 0:18 i slavi protiv Barselone u odlučujućem duelu 59:63.
Pored Fakunda Kampaca, Marija Hezonje i Džanana Muse, prava snaga Reala ogleda se u veteranima poput Fernandeza i Serhija Ljulja, koji su i prošle sezone uspeli da dokažu da još uvek nisu za penziju.
Ipak, čvrsta igra Olimpijakosa i zalaganje Petersa, Kanana, Gosa i ostalih, mogla bi da bude presudna ovoga puta, dok će adut više predstavljati i učinak Milutinova, čiji će meč-ap protiv Tavaresa biti možda i odlučujući segment ovog duela.
Ćus Mateo i Barcokas, ponovo će svoje timove povesti u još jedan pravi rat, a samo će jedan uz bolje izdanje uspeti da dođe do ovogodišnjeg finala!
Nakon pobede u prošlogodišnjem finalu, Real je ove sezone slavio i u Pireju, 71:77, potom i u Madridu rezultatom 90:85, zbog čega sa sobom i ovoga puta nosi ulogu favorita!
Da li će Olimpijakos uspeti da prekine ovaj niz i osvetom obezbedi put u finale ili će Real ponovo imati priliku da odbrani titulu šampiona?
Šta nas sve očekuje tokom najbitnijeg vikenda Evrolige u Berlinu?
Ataman ili Jasikevičijus?
Ćus ili Barcokas?
Real u odbrani trona ili eventualni grčki derbi u finalu?
Može li Fenerbahče, pravo niotkuda do titule u Evroligi?
