Evropsko prvenstvo 2016.
Pretposlednje odigrano, petnaesto Evropsko prvenstvo, ponovo je sa sobom donelo dašak nove istorije fudbalske igre na starom kontinentu, a organizaciju završnog turnira, ponovo je preuzela jedna zemlja domaćin, što je po treći put od osnivanja ovog takmičenja bila Francuska.
Istorijsku promenu Evropsko prvenstvo proživljava promenom formata završnog turnira, na kome se ovoga puta za razliku od dosadašnjih šesnaest, nalazi dvadeset i četiri selekcije, što je mnogim selekcijama donelo priliku da po prvi put dođu do velikog takmičenja.
Naravno da je ovakvim potezom, umnogome bio promenjen i sistem kvalifikacija, u kojima je sada nastupilo 53 nacije, koje su bile podeljene u devet kvalifikacionih grupa.
Dve najboljeplasirane selekcije iz svih devet grupa dobilo je priliku da se nađe na završnom turniru, dok je sa njima put Francuske direktno pošla i najboljeplasirana treća ekipa, dok je preostalih osam trećeplasiranih timova nastupalo u plej-ofu.
Tako su pored domaće Francuske, priliku da se nađu na najvećoj smotri Evropskog fudbala i na njoj debituju, dobile i selekcije Islanda, Severne Irske, Velsa i Albanije, dok su sastav učesnika turnira činile i Češka, Belgija, Španija, Slovačka, Nemačka, Poljska, Engleska, Švajcarska, Rumunija, Austrija, Rusija, Italija, Hrvatska, Portugal i Turska, dok su kroz plej-of do mesta na Evropskom prvenstu, uspele da dođu još i Švedska, Republika Irska, Mađarska i Ukrajina.
Naravno da je format sa dvadeset i četiri tima podrazumevao određene promene u organizaciji finalnog turnira, pa su sada timovi bili podeljeni u šest grupa, od po četiri tima u svakoj, a za razliku od dosadašnje organizacije, nokaut faza počinjala je sa šesnaest timova, od osmine finala, dok su iz grupne faze ka osmini finala polazile najbolje dve selekcije iz svih grupa, uz još četiri najboljeplasirane treće selekcije u poretku.
Finalni turnir, odigran je u devet različitih gradova, počevši od desetog juna do desetog jula, što je zbog obima selekcija učesnica, ponovo bio rekord.
Iz grupe A, put ka osmini finala uspele su da nađu Francuska i Švajcarska, grupu B uspele su da preskoče tri selekcije, Vels, Engleska i Slovačka, dok je samo Rusija ostala eliminisana.
Veliko iznenađenje napravila je i Severna Irska, koja je sa treće pozicije zajedno sa Poljskom i Nemačkom uspela da nastavi dalje, dok je Ukrajina iz grupe C eliminisana.
Grupa D, poslednja je iz koje je prolaz našlo svega dve selekcije, a odličan učinak u njoj su prikazale Španija i Hrvatska, dok su Turska i Albanija ostale eliminisane.
Italija, Belgija i Republika Irska, nastavile su dalje iz grupe E, iz koje je eliminisana Švedska, dok je u poslednjoj, grupi F uz Mađarsku i Portugal, dalje prošao i senzacionalni Island, a Austrija nije uspela da prikaže ništa više pored ovakvih protivnika.
U osmini finala, Poljska uspeva da napravi uspeh pobedivši Švajcarsku nakon penala 5:4, dok je Portugal slavio nakon produžetaka, minimalnim rezultatom protiv Hrvatske.
Vels je uspeo da nastavi svoju senzaciju, sprečivši na tom putu Severnu Irsku takođe minimalnim rezultatom, dok je Belgija bila rutinska u pobedi od 4:0 nad Mađarskom.
Na drugoj strani žreba, senzaciju je priredio Island, pobedom nad Engleskom 2:1, Francuska je istim rezultatom eliminisala Republiku Irsku, dok je Nemačka sa 3:0 slavila protiv Slovačke, a Italija bila zaslužna za eliminaciju dvostrukog uzastopnog šampiona, selekciju Španije, pobedivši je sa 2:0.
U četvrtfinalnim duelima, Vels je još jednom šokirao, ovoga puta pobeom nad Belgijom od 3:1, dok je Portugal uz dosta problema, na kraju preko penala eliminisao Poljake, pobedom od 5:3.
Penalima je završen meč između Nemačke i Italije, gde su Nemci na kraju bili uspešniji u pobedi 6:5, dok je Island na kraju bio zaustavljen u porazu od Francuske 5:2.
Polufinalni parovi doneli su okršaj Portugala i Velsa, u kome je bio kraj i “ostrvskoj” senzaciji, u porazu od motivisanih Portugalaca 2:0, dok je organizator turnira iskoristio domaći teren, pa je tako Francuska sa 2:0 savladala Nemačku i drugi put kao organizator, stigla do velikog finala.
Finalni susret, za razliku od prethodna dva kada ga je Francuska organizovala, bio je odigran u Sent Deniju, predgrađu Pariza, ovoga puta na “stadionu Francuska”, gde nakon regularnih 0:0, Portugal uspeva da postigne pogodak u produžetku i pobedom od 1:0, osvoji istorijsku, prvu titulu evropskog šampiona.
Evropsko prvenstvo 2020.
Poslednje i šesnaesto po redu Evopsko prvenstvo, ostaće posebno po mnogo tome, a naročito zbog svog odlaganja, nakon što je posle izbijanja pandemije kovida 19 ovaj turnir pomeren za 2021. godinu.
Povodom šezdesetogodišnjice osnivanja UEFA je tom prilikom odlučila da se završni turnir Evropskog prvenstva, održi u čak jedanaest država i jedanaest posebnih gradova.
Ovakvom radikalnom odlukom, nemoguće je bilo dodeliti direktan plasman zemlji organizatoru, zbog čega je u kvalifikacionoj rundi nastupilo svih 55 nacija, podeljenih u deset kvalifikacionih grupa, od kojih je pet činilo po pet, a preostalih pet po šest selekcija.
Pored toga, po prvi put u istoriji, plasman na Evropsko prvenstvo mogle su da obezbede i učesnice novoformiranog takmičenja, Lige Nacija, zbog čega je dvadeset mesta bilo rezervisano za pobednike i drugoplasirane ekipe kvalifikacija, dok je preostala četiri mesta bilo namenjeno Ligi Nacija.
Tako su putem kvalifikacija, svoje učešće na ovom Euru obezbedile Engleska, Češka, Ukrajina, Portugal, Nemačka, Holandija, Švajcarska, Danska, Hrvatska, Vels, Španija, Švedska, Poljska, Austrija, Francuska, Turska, Belgija, Rusija, Italija i po prvi put u istoriji Finska, dok je priliku da debituje, putem plej-ofa Lige Nacija, obezbedila i Makedonija, uz koju su se preko tog takmičenja na finalni turnir plasirale još i Mađarska, Slovačka i Škotska. Iako je prvobitno bio planiran za 2020. godinu, finalni turnir odigran je od jedanaestog juna do jedanaestog jula, pod nazivom Euro 2020, zbog marketinških razloga.
Takođe, ovo je bio prvi završni turnir jednog velikog reprezentativnog takmičenja, u kome je bio korišćen VAR sistem.
Kako finalni turnir nije menjao svoj format, timovi su bili smešteni u šest grupa od po četiri tima, dok je organizacija turnira održana u Španiji, Holandiji, Škotskoj, Rumuniji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Danskoj, ali i Azerbejdžanu i Rusiji, što je značilo da se finalni turnir po prvi put seli u transkontinetalne zemlje, dok su i neki ostali gradovi i zemlje, imali prilike da po prvi put osete draž organizacije ovakve fudbalske smotre.
Ponovo je i nokaut faza, kako je to ustaljeno od 2016. godine, startovala od osmine finala, pa je tako iz grupne faze ka nokaut fazi pošlo šesnaest timova, od čega dva najbolja u svakoj grupi, uz još četiri najbolje trećeplasirane selekcije u tom poretku.
Iz grupe A, prolaz dalje obezbedili su Italija, Vels i Švajcarska, dok je na iznenađenje mnogih, Turska ispala u grupnoj fazi.
U grupi B, Finska je na svom debiju takmičenje završila već u grupi, zajedno sa selekcijom Rusije, dok je posle svih problema Danska kao jedan od domaćina, zajedno sa Belgijom našla put u narednu fazu.
Ni drugi debitant, selekcija Makedonije, nije uspela da se plasira u narednu fazu, u koju su iz grupe C, dalje pošli Holandija, Austrija i Ukrajina. Isti slučaj bio je i sa Škotskom, jedinom selekcijom koja pored Engleske, Hrvatske i Češke nije prošla dalje u grupi D, dok su Švedska i Španija, ispred Slovačke i Poljske, uspele da prođu dalje iz grupe E.
U poslednjoj grupi, grupi F, Mađarska je završila na poslednjem mestu, dok su put osmine finala krenule dalje selekcije Francuske, Nemačke i branioca titule, selekcije Portugala.
Upravo je aktuelni šampion takmičenje završio već u osmini finala, gde je poražen od Belgije, dok je Italija posle produžetaka uspela da savlada Austriju 2:1.
Pored ispadanja šampiona, velika senzacija bila je i ispadanje finaliste Evropskog prvenstva iz 2016. ekipe Francuske, koja je nakon penala eliminisana od Švajcarske 5:4, dok je na istoj strani žreba, posle produžetaka, Španija uspela da eliminiše Hrvatsku 5:3.
Na drugoj strani žreba, produžeci su dalje poslali Ukrajinu, koja je sa 2:1 savladala Švedsku, dok je Engleska rutinski slavila protiv Nemačke 2:0, baš kao i Češka protiv Holandije, identičnim rezultatom, dok je Danska sa 4:0 bila bolja od Velsa. Italija je u četvrtfinalu slavila protiv Belgije sa 2:1, dok je Španija ovoga puta posle penala slavila nad Švajcarskom sa 3:1 i tako se plasirala u polufinale.
Engleska je visokom pobedom od 4:0 eliminisala Ukrajinu, dok je Danska bila bolja i od Češke, rezultatom 2:1.
Parovi polufinala, kao i finale, odigrani su u Londonu, a tamo je posle velike drame i 1:1 posle 120 minuta borbe, Italija na penalima eliminisala Španiju, pobedom od 4:2, dok je Engleska takođe strepela, pa posle produžetaka savladala Dansku, 2:1.
Činilo se da “fudbal dolazi kući”, konačno, kada je ponovo finale bilo odigrano u Londonu na “Vembliju”, ali je uprkos konkretnijoj igri, posle 1:1 u regularnom delu, a kasnije i nakon produžetaka, Engleska na kraju posle penala poražena od Italije 3:2, dok su tako Italijani uprkos svim prognozama, uspeli da stignu do druge titule šampiona Evrope u svojoj istoriji.
