Od kada smo saznali imena protivnika u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. godine, spremali smo se za ovaj trenutak i duel sa Englezima, u kome po kvalitetu sastava, ulogama favorita i tome slično – gledamo na dva tima koji su predviđeni za direktan plasman i baraž na Mundijal.
Kako je sastavljen od 12 vicešampiona grupa ovih kvalifikacija, jasno je da baraž sa sobom nosi puno muka, prepreka i tenzija, zbog čega bi svi da sa prvog mesta pođu put SAD-a.
Kako u nekim grupama već od starta imena protivnika u baražu mogu biti i preozbiljna, jasno je da našim momcima meč protiv Engleske ostaje najveća prepreka na putu ka spoznaji – šta dalje u ovim kvalifikacijama.
Tabela u grupi K je takva da Engleska ostaje impresivna sa 12 bodova iz četiri susreta, na čelu generalnog plasmana, iza koje se upravo nalazi Srbija, koja je sa 7 boda iz tri susreta dovoljno blizu da može ugroziti selekciju „Gordog albiona“.
Osim nas, treće mesto sa 5 bodova i utakmicom više zadržava Albanija, a sa utakmicom više i učinkom od 4 boda, na četvrtom mestu ostaje Letonija, a onda i poslednjeplasirana i prežaljena Andora koja sa 0 bodova iz pet susreta nema većih ambicija.
Bez primljenog pogotka, Engleska je ostala u pobedama nad Albanijom 2:0, Letonijom 3:0 i u mečevima protiv Andore koje je dobijala sa 0:1 i 2:0, odakle im najozbiljniji protivnik i stanica u ovim kvalifikacijama ostaju Beograd i Srbija.
Naši momci su posle bledog remija bez golova u Albaniji, uspeli da dokažu razliku u kvalitetu protiv Andore, u pobedi u Leskovcu 3:0, da bi u Rigi, tokom subotnjeg programa jedan pogodak bio dovoljan za konačnih i minimalnih 1:0.
Ostali smo i mi bez primljenog pogotka, zbog čega sada sav fokus i nadanja ostaju u meču protiv vremešnih Engleza, velikih favorita u grupi K.
Za razliku od nekih prethodnih kvalifikacija, gde smo u onim za Mundijal imali protivnike poput Velsa i Austrija, onih za Evropsko prvenstvo, gde je protiv Crne Gore, najozbiljniji kandidat bila Mađarska, a iz grupe odlazila dva predstavnika, jasno je da posle Portugala – Engleska ostaje ponajbolji protivnik naše selekcije u kvalifikacijama prethodnih godina.
Rastanak sa Sautgejtom nije mnogo promenio koncept i filozofiju Engleske, koja je sa Tomasom Tuhelom odigrala taman toliko dovoljno da bi se u grupi K napravila dovoljna razlika, a Engleska ostala na korak od još jednog Mundijala.
Mi, ništa nismo menjali zbog čega nakon plasmana na Svetsko prvenstvo 2022. godine, a potom i Evropsko prvenstvo 2024. godine – Dragan Stojković Piski želi da učvrsti svoj mandat, te poveže učešćem na trećem vezanom velikom takmičenju.
Preozbiljna je Engleska bila na startu takmičenja, odakle je golovima Luisa-Skelija i Kejna, lako savladala Albance sa 2:0. Kada je probila bedem Letonaca, golovima Džejmsa, Kejna i Ezea, Engleska je slavila sa 3:0, a onda je se uprkos ogromnoj razlici u kvalitetu, dosta čuvala sa Andorom, kojoj je Kejn presudio tamo, da bi na Vila parku posle autogola Garsije, strelac za konačnih 2:0, bio Deklan Rajs.
Dakle, sa Tuhelom na klupi, igra se ne oslanja samo na Kejna, a Engleska još jednom dokazuje da može pucati iz svih svojih oružja!
To treba ozbiljno shvatiti i Srbija, koja posle lošeg izdanja u Tirani, het-trikom Mitrovića uspeva da lako reši meč protiv Andore sa 3:0, a onda da na startu ovog i najbitnijeg kvalifikacionog prozora, slavi i protiv Letonaca na gostovanju u Rigi. Iako nam igra nije izgledala onako kako smo navikli – tehnički, nije je ni bilo.
Sastav takođe, Piksi je izmešao karte, izbegao potencijalne probleme sa povredama i doneo vredna tri boda, pred spektakl, koji nam svima sledi! Jedan gol, na kraju bio je dovoljan, a odličnu svoju partiju i najavu povratka u golgetersku formu dokazao je Dušan Vlahović, a Srbija, njegovim sjajnim udarcem, ponovo povela u 12. minutu – baš kao i tokom duela sa Andorom.
Na kraju, propuštene šanse, poništen gol Jovića i nemogućnost da „ubijemo“ protivnika – moglo je skupo da nas košta, kada je posle dobrih odbrana, pred sam kraj susreta, stativa bila najveći saveznik Đorđa Petrovića i sačuvala Srbiji pobedu od 1:0. Ništa nije važno osim pobede, koja je na kraju došla i pružila miran povratak fudbalerima u Beograd, gde nas očekuje prava „ludnica“!
Pod imenom Jugoslavija, sa Englezima smo snage odmerili 14 puta, upisali 4 pobede, 5 remija i 5 poraza, od čega je 3 utakmice odigrano na velikim takmičenjima.
Engleska je oba puta slavila u kvalifikacijama za Euro, 2:0 na Vembliju 1986. godine i potom 4:1 u Beogradu 1987. godine dok je najveća pobeda Jugoslavije bila ona u polufinalu Evropskog prvenstva 1968. godine, kada je sadašnji predsednik FSS-a, Dragan Džajić u 85. minutu bio strelac jedinog i pobedonosnog pogotka!
Pod nazivom Srbija i Crna Gora, odigrana je ta jedna i jedina prijateljska utakmica 2003. godine, koja je pobedom od 2:1 pripala Englezima, da bi u novijem dobu ostala upisana ta jedna i najveća utakmica današnjice, kada smo se po prvi put od osamostaljenja sastali sa Englezima, na minulom Euru 2024. godine, odigranom u Nemačkoj.
Novi prestanak vere u nacionalni tim pojavljuje se upravo nakon takmičenja u grupi C, u kojoj je zajedno sa Englezima, Dancima i Slovencima, Srbija zauzela poslednje mesto sa svega 2 osvojena boda i upisala novi krah, ispadanjem u grupnoj fazi nekog takmičenja.
Tadašnji susret protiv Engleske reprezentacije, bio je uvodni za Srbiju posle 20 godina čekanja, a njemu je presudio Džud Belingem, koji je u 13. minutu na asistenciju Sake, doneo Englezima vredna tri boda u pobedi od 1:0.
Dakle, kada se sve sabere, sa Englezima je odigrano 16 susreta, upisano je 4 pobede, 5 remija i 7 poraza, zbog čega se čeka na pravu malu osvetu!
I tada je odluka brzo pala, a kada vidimo da poslednja četiri gola Srbije dolaze u intervalima od 10-25. minuta, jasno je da prvi sekudi meča mogu odlučiti pobednika.
Engleska je pak svojih devet poslednjih gostovanja u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo otvorila vođstvom, a na poslednjih šest kvalifikacionih susreta ostala je bez primljenog pogotka!
Dobrom statistikom može se dičiti i naša selekcija, koja na domaćem terenu ostaje bez primljenog gola, još od novembra 2023. godine i mečevima u kojima su pored Andore, protivnici bili još i Austrija, Danska, Švajcarska i Španija!
Sve to, ne samo da uliva poverenje, već i dokazuje da će u utorak na terenu stadiona Rajko Mitić u Beogradu biti viđena prava borba i rat između dva najveća kandidata za plasman na Mundijal iz grupe K!
Iako Saka ni Belingem neće igrati u Beogradu, pored Kejna, na repertoaru Tuhela, nalaze se i Eze, Votkins i Boven, baš kao i Rašford i Rajs, pa pretnja po gol može doći sa svih strana!
Sa naše tačke gledišta, deluje da je se među stativama posle odličnih partija ustalio Đorđe Petrović, ispred koga neupitnu trojku u odbrani čine Veljković, Pavlović i Milenković, dok prvi i poslednji od pobrojanih, sa sobom nose iskustvo igranja sa Premijerligaških terena.
Pored Lukića i Živkovića, ponovo na raspolaganju imamo i Filipa Kostića, a tu su i Lazar Samardžić, Birmančević, Ilić, Katai… na koje čekamo da ih Piksi oproba i daju rezultate dok u napadu, Dragan Stojković ostaje na slatkim mukama, nakon što je Aleksandar Mitrović utakmicu protiv Andore „začinio“ het-trikom, Vlahović proradio golčinom u Rigi, a Luka Jović pokazuje da je vrsan napadač!
Sve u svemu, izgovora nema, utakmica deklarisana još jednom od onih, utakmica života, mora biti ispoštovana maksimalnim pristupom svih 11 momaka na terenu, pa i onih koji će svoju šansu vrebati sa klupe, a protivnik, zauvek jak i standardno neugodan! Mnogi se nisu naigrali fudbala u Beogradu, pa zašto bi se to očekivalo od Engleza?
Kada je zaustavljen šampion Evrope, Španija, bivši šampion Evrope i jedna od najboljih selekcija na svetu, Porgtugal – zašto bi se ikoga bojali u ovim kvalifikacijama?
Respekt mora da postoji ali ne i strah, zbog čega sve staje u 90 minuta fudbala! Kao što je nekada u svojim fanatičnim izjavama za štampu, Piksi govorio o tome da protivnici „ne lete“, neka tako ostane i ovoga puta, pa neka u Beogradu, konačno padne i ta Engleska!
Imamo svoju priliku i moramo je iskoristiti!
Kad – ako ne sada?
Gde – ako ne pred našom publikom?
Dolazi Engleska, vreme je za spektakl i noć fudbala, a može li Srbija iskoristiti svoju šansu i napraviti „pakao“ u grupi K ili je selekcija Tomasa Tuhela prezrela za ovakve stvari, još jednu pobedu i direktan plasman na Mundijal?
Kome pripada prvi od dva derbija kvalifikacija za Svetsko prvenstvo?
Tuhel ili Piksi?
Srbija ili Engleska?
