Vreme je da sumiramo još jednu uzbudljivu i iscrpnu sezonu, do čijeg je kraja preostalo svega dva susreta, dva evropska finala iz kojih ćemo saznati imena osvajača Lige Šampiona i Lige Konferencija.
Pre subote, kada ćemo krunisati novog evropskog prvaka, u sredu od 21 čas sa stadiona Aja Sofija u Atini u meču između Olimpijakosa i Fjorentine, tražimo trećeg osvajača takmičenja Lige Konferencija.
Nakon skeptičnog početka, kada je organizovano kao „nebitno“ takmičenje, Liga Koferencija je kroz samo tri sezone postojanja uspela da nas razuveri u takve tvrdnje i donese preko potreban žar u kome fudbalski timovi iz različitih zemalja imaju prilike da nam donesu atraktivan fudbal, a kada dođemo do samog kraja, kvalitet utakmica ni po čemu ne odskače od onih koje pratimo kroz preostala dva „veća“ evropska takmičenja.
Tako je bilo i ove sezone, tokom koje smo pratili rasplet situacije preko Lige Šampiona, Lige Evrope i sve do Lige Konferencija, do čijeg finala su uspeli da odu Olimpijakos i Fjorentina.
Ostaje pitanje kojim rečima opisati senzaciju Olimpijakosa?
Počevši sezonu loše, preko kvalifikacija u Ligi Evrope u kojima je eliminisao Genk i Čukarički, Olimpijakos je ponovo bio smešten u grupnoj fazi, sa još jednim srpskim predstavnikom, TSC-om, ispred koga je i uspeo da zauzme treću poziciju u grupi A, te da se tako iza Vest Hema i Frajburga preseli u Ligu Konferencija i 1/16 finala, odakle počinje ovaj senzacionalni uspeh.
Put je vodio preko Ferencvaroša, koga je Olimpijakos oba puta savladao minimalnim rezultatom, da bi neverovatnim preokretom i pobedom protiv Makabi Tel Aviva 1:6, nakon poraza od 1:4, Olimpijakos pronašao put u četvrtfinale.
Veliki derbi usledio je protiv Fenerbahčea, ekipe koja je motivisana ušla u ovaj dvomeč i slovila za favorita, ali je ponovo tim iz Pireja, posle pobede od 3:2, uspeo da uprkos porazu od 1:0 u Istanbulu, slavi penal serijom i tako ode sve to polufinala, u kome ga je čekala Aston Vila.
Ogroman favorit ogledao se u engleskom timu, ali je najbolji pojedinac Olimpijakosa, El Kabi, odlučio da sav svoj raskoš fudbalskog talenta prikaže u ovom dvomeču, u kome je Olimpijakos slavio sa 2:4 u Birmingemu, a potom i 2:0 u Pireju, dok je El Kabi postigao čak pet golova i tako obezbedio prvo evropsko finale jednom grčkom klubu!
Daleko manje turbulentno, plovila je Fjorentina kroz još jednu evropsku sezonu, gde od starta grupne faze, uspeva da nametne primat u grupi F, te završi na prvom mestu ispred Ferencvaroša, Genka i Čukaričkog.
Koencidencija je da je Olimpijakos upravo igrao protiv ova tri protivnika, smestivši Genk i Čukarički u Ligu Konferencija, a pobedivši Ferencvaroš na putu do finala, pa bi mogli reći da su ova dva tima imala sličan put ka borbi za trofej.
Nakon što je sigurnom igrom zatvorila grupnu fazu, Fjorentina je od osmine finala nastavila pohod ka drugom uzastopnom finalu, a na prvom stepeniku pala je ekipa Makabi Haife, sa kojom je nakon pobede od 3:4 u prvom meču, Fjorentina odigrala svega 1:1 u revanšu, što je ipak bilo dovoljno za prolaz dalje.
Usledio je dvomeč protiv Viktorije iz Plzenja, u kome je „Viola“ posle dva remija bez golova, ipak pred svojom publikom u produžecima uspela da dokaže razliku snaga, te slavi sa 2:0 i tako obezbedi novo polufinale.
Velika borba, viđena je tokom polufinalnog dvomeča sa ekipom Klub Briža, koji je bez pardona došao da se nadmeće sa jednim favoritom, koji se ogledao u italijanskom klubu.
U takvom odnosu snaga, uprkos igraču više, Fjorentina je u prvom meču uz dosta sreće uspela da slavi 3:2, da bi nakon vođstva Klub Briža na poluvremenu revanša, pogodak sa bele tačke bio dovoljan za remi 1:1, kojim je Fjorentina drugu godinu u nizu uspela da dođe do finala Lige Konfencija!
Posle pobede Rome nad Fejnordom u prvom izdanju ovog takmičenja, ponovo je italijanski predstavnik pronašao put do samog finala, a Fjorentina je svoju priliku za osvajanje trofeja propustila u porazu od Vest Hema 1:2, nakon velike borbe u Pragu, gde je u 90. minutu susreta, Džarod Boven otišao u penziju i beskraj, donevši „Čekićarima“ veliki uspeh.
Sakupila je Fjorentina preko potrebno iskustvo, ali nikako nije uspela da dođe do trofeja, kojih u novom milenijumu praktično i nema.
Pored dve titule šampiona Italije, osvojene davnih godina, Fjorentina je kroz istoriju svog postojanja uspevala da šest puta osvoji kup Italije, od čega poslednji put u sezoni 2000/01. što je ujedno i poslednji trofej „Viole“ do danas.
Bilo je finala KEŠ-a iz 1957. godine, baš kao i finala Kupa UEFA iz 1990. godine, ali osim Kupa pobednika kupova, koji je Fjorentina osvojila 1961. godine, nije bilo ozbiljnijih uspeha na evropskoj sceni, sve do kada je prošle godine, Fjorentina od Vest Hema zaustavljena na korak od uspeha.
Kada je reč o Olimpijakosu, reč je o ekipi koja je prvenstvo Grčke osvajala čak 47 puta, uz još 28 trofeja kupa Grčke, što ih jasno svrstava u red najvećih klubova ove prelepe, sredozemne države.
Ipak, Grčki fudbal je posle najnižih grana, ponovo postao lep za oko svakog fudbalskog posmatrača, što je nakon dugotrajnog rada, konačno donelo rezultate, plasmanom jednog grčkog kluba u evropsko finale – prvi put u istoriji fudbala u ovoj zemlji.
Fantastičnu sezonu, Olimpijakos će imati prilike da kruniše u svojoj državi, na stadionu velikog rivala AEK-a, što bi osim velikog kompleksa ovim drugima, donelo najveći uspeh u istoriji fudbala ukoliko Olimpijakos uspe da slavi.
Tom prilikom, Fjorentina automatski ostaje nešto manji favorit, uz priliku da nakon toliko godina čekanja, konačno put Italije ponese veliki trofej.
Uspela je Atalanta u Ligi Evrope, da se kao autsajder odličnom igrom nametne protiv Leverkuzena i tako osvoji prvi evropski trofej, pa će „Viola“ pokušati da „prepiše“ od svojih sunarodnika i konačno osvoji Ligu Konferencija.
Kada je reč o sezoni iza nas, Olimpijakos je u domaćem prvenstvu uspeo da ostane na trećem mestu, ispred najvećeg rivala, Panatinaikosa, čime je obezbedio Ligu Evrope, ali je uspeo i da u pretposlednjem kolu slavi protiv AEK-a, na čijem će stadionu dočekati veliko finale i kome je praktično oteo titulu šampiona Grčke.
Iako Fjorentini nakon ovog meča preostaje susret sa Atalantom, kojim ćemo i definitivno završiti sezonu u Seriji A, pobeda nad Kaljarijem, penalom u 103. minutu meča za 2:3, bila je presudna po pitanju osvajanja osmog mesta, zbog čega ćemo Fjorentinu i iduće sezone pratiti u evropskim takmičenjima.
Oslonjen na fantastičnog El Kabija, strelca 10 pogodaka u ovoj evropskoj sezoni, Olimpijakos će pokušati da se suprotstavi ekipi Fjorentine, koju će pored Beltrana i Gonzalesa, u napadu predvoditi Enzola i Beloti, te sa ulogom blagog favorita, Fjorentina napada trofej!
Olimpijakos i Fjorentina nikada u svojoj istoriji nisu odigrali takmičarski duel, pa će u prvoj podeli terena, odigrati onaj najvažniji, kada će u Atini nastupiti u velikom finalu!
Ostaje da vidimo da li će ovim susretom, Fjorentina uspeti da prevaziđe mentalitet malog kluba i u drugom vezanom evropskom finalu osvoji trofej ili je na kraju sve podređeno Grcima?
Posle senzacije protiv Aston Vile, u svojoj državi, u glavnom gradu, pred svojom publikom – Olimpijakos igra za svoj prvi evropski trofej i prvi evropski trofej grčkog fudbala, a da li će i uspeti da ga donese ili je ovde kraj senzacije?
Ostaje jedno i jedino pitanje pred poslednji ovosezonski duel!
Da li će „crveno-beli“ iz Pireja ispisati istoriju ili posle Atalante i „Viola“ nosi evropski trofej?
