Stigli smo do poslednjeg okršaja na afričkom tlu, onog, koji će dati 35. šampiona Afričkog kupa nacija i onog koji se od početka karakteriše kao najbitniji!
Velika pozornica se još jednom nalazi u Rabatu, gde na princ Mulaj Abdala stadionu od 20 časova, pratimo okršaj između Senegala i Maroka!
Svega je bilo, počevši od kvalitetne grupne faze, preko još kvalitetnijih mečeva eliminacionog dela, u kome su do četvrtfinala ostajali samo oni najbolji!
Nakon što je ispao Kamerun, Mali, Alžir, pa i šampion Afrike iz 2023. godine, selekcija Obale Slonovače u polufinalnim duelima na korak do finala ispadaju i Egipat i Nigerija što samo govori o tome da će meč između Senegala i Maroka u velikom finalu dati pravi derbi!
Četvrti put, Senegal će nastupiti u velikom finalu, a treći u eri Sadija Manea dok je Maroku ovo treći nastup u finalu, prvi kod kuće i prvi posle 22 godine.
Već sam dolazak do finala pokazao je zašto su ove dve selekcije smatrane glavnim favoritima još pre početka prvenstva.
Obe selekcije turnir su gradile strpljivo i bez velikih oscilacija, verujući u svoj sistem igre, oslanjajući se na iskustvo i suv kvalitet.
„Lavovi Terange“ su kroz čitav turnir pokazali stabilbnost, retko dopuštajući protivnicima da im ozbiljnije zaprete.
Defanzivni blok, tranzicija u napadu i disciplina, dokaz su da Senegal igra sa sebi svojstvenim pečatom koji i dalje ostaje enigma, čineći ga jednom od najtežih protivnika u afričkom fudbalu.
Na putu do finala, Senegal je bio taj koji je kontrolisao igru. Lako je rešio grupnu fazu, u kojoj je pobedama protiv Benina i Bocvane, uz remi sa DR Kongom obezbedio prvo mesto, sa koga je u osminu finala otišao kao veliki favorit.
Ni rani šok, ni pogodak Sudana nisu uzdrmali ovaj tim, koji je do kraja slavio sa 3:1, pa prilično rutinski uspeo da se prošeta do četvrtfinala.
Igrajući protiv jedne od najtvrđih selekcija, Malija, Senegal je još jednom dokazao kontrolu i stabilnost, vrebajući jednu pravu priliku tokom čitavog meča, a ona dolazi već u 27. minutu kada Endiaje postiže gol vredan plasmana u polufinale i pobede od 1:0.
U tom polufinalu, ponovo je sve stalo u derbi dva nekadašnja saigrača, derbi Salaha i Manea – Egipta i Senegala, a Sadio Mane ponovo iz njega izlazi kao pobednik, uz to, postigavši upravo pobedonosni pogodak u 78. minutu koji „Lavove Terange“ pobedom od 1:0 vodi do velikog finala!
Sa druge strane, Maroko u finale dolazi kao reprezentacija koja već godinama gradi imidž najorganizovanije i taktički najpotkovanije selekcije Afrike. „Lavovi Atlasa“ su turnir odigrali gotovo besprekorno, kombinujući čvrstu odbranu sa brzim i tehnički sposobnim napadima.
Marokanci su pred domaćom publikom i na ovom Afričkom kupu nacija pokazali zašto važe za tim koji je sposoban da se ravnopravno nosi sa najboljim svetskim reprezentacijama.
Igra se svodi na inteligentno kretanje bez lopte, disciplinu i niski blok, što protivnicima često ostavlja ruke vezanim.
Povrh svega, trenutno na 11. mestu FIFA-ine rang liste, nakon rekorda jedne afričke selekcije na Mundijalu i plasmana u polufinale, Valid Regrari sa svojim momcima sve uspeva da ponovi i na ovom turniru. Put Maroka do finala obeležen je sigurnim partijama.
Takmičenje u grupi A, okončano je pobedama protiv Komora i Zambije da bi uz remi bez golova sa Malijem, baš kao i Senegal, sa 7 bodova napustili grupu sa prvog mesta.
Pogodak Dijaza i minimalac protiv Tanzanije od 1:0, dovoljan je bio za siguran plasman u četvrtfinale, u kome je Marokance čekao susret protiv Kameruna.
Ni u tom meču sistem Regrarija nije bio na testu, a ovoga puta uz pogodak Brahima Dijaza u 26. minutu, Saibari u 74. minutu rešava pitanje pobednika, pa sa 2:0 šalje Maroko put polufinala.
Veliki test, veliki pritisak pred domaćom publikom i veliki derbi protiv Nigerije, selekcije koja je do polufinala slavila u svim prethodnim mečevima – doneo je suvu tenziju i rasplet, kakav smo negde potajno i očekivali.
Do te mere taktički spremna, selekcija Maroka činila se neustrašivom, a odbrana toliko granitna da je izgledalo da gola u njihovoj mreži neće biti, sve i da se utakmica igra neprekidno do termina finala.
Nakon neefikasnog prvog poluvremena, spreman da više rizikuje, Maroko je preuzeo inicijativu ali ni to nije bilo dovoljno da tokom drugog polufinala vidimo pogodak u mreži.
Bez golova, stigli smo do produžetaka, a nakon još pola sata igre, rezultat je ostao identičan onom početnom, označivši kraj utakmice i početak penal lutrije. Baš kao i u finalu baraža za plasman na Mundijal, Čeleov tim – nije imao sreće.
Iako je Igamane prvi promašio za Maroko, Čukvueze maši za njim pa nerešen rezultat ostaje da važi sve do četvrte, ključne serije, kada Buno ne samo da čita stranu nego praktično hoda po liniji do mesta na koje leti lopta i brani šut Onjeamečija, posle kog En Nejsri pogađa i šalje Maroko u veliko finale!
Kada je sve postalo poznato, jasno je da će finalni susret 18. januara na stadionu princ Mulaj Abdala prevazići sportski okvir. Senegal i Maroko ne bore se samo za pehar, već i za potvrdu statusa vodećih fudbalskih sila kontinenta.
Senegalu bi eventualni trijumf značio nastavak zlatne ere i dodatno učvrstio poziciju na vrhu afričkog fudbala dok bi Maroko pobedom krunisao dugogodišnji plan, rad Regrarija i modernizaciju nacionalnog fudbala!
Različit stil, kultura i fudbalska filozofija susrešće se u finalnom duelu u nedelju od 20 časova kada će strast prema igri i snaga ovih selekcija pretiti da postave scenario za istoriju Afričkog kupa nacija!
Obe selekcije poseduju po jednu titulu prvaka Afrike. Maroko je svoju osvojio ranijih dana, kada je 1976. ostao ispred Gvineje, Nigerije i Egipta u šampionskoj grupi, da bi od kada je sistem postao nalik ovom današnjem, do finala uspeo da dođe još samo 2004. godine, kada je u istom, poražen od Tunisa sa 2:1.
Senegal se na samom vrhu afričkog fudbala po prvi put pojavljuje sa početkom novog milenijuma, a prvenac u velikom finalu doneo je tugu nakon penal serije u kojoj je Kamerun odneo titulu pobedom od 3:2.
Drugi put je u finalu Senegal zaigrao 2019. godine, a ishod je i ovoga puta ostao isti, kada je Alžir pogotkom u drugom minutu rešio pitanje pobednika i slavio sa 1:0.
Treća sreća, zaista je odigrala ulogu ovoga puta, a Senegal je posle istorijskog čekanja, po prvi put do krova afričkog fudbala uspeo da dođe 2021. godine, kada je u velikom finalu nakon penala savladao selekciju Egipta, upravo pogotkom Sadija Manea za konačnih 4:2.
Nakon što su na prethodnom Afričkom kupu obe selekcije ispale već u osmini finala, ovoga puta u Maroku, domaćin i Senegal vraćaju se da napadnu ono što im svakako pripada!
Na Afričkom kupu nacija Senegal i Maroko se nikada u svojoj istoriji nisu susreli u međusobnom duelu, a sada u Rabatu po prvi put igraju za čast, potvrdu kvaliteta i titulu šampiona!
Dok Senegal preti da potvrdi dominaciju, Maroko žudi da prekine 55-ogodišnje čekanje i konačno stigne do onoga što im nedostaje!
Šampion Afrike neko će postati po drugi put, a da li to preko Džeksona i Manea ponovo mogu biti „Lavovi Terange“ ili će Dijaz i Hakimi izneti „Lavove Atlasa“ do dugo čekanog trona?
Jasno je da u Rabatu predstoji spektakl, a ko će iz njega izaći kao pobednik i kao novi šampion Afrike?
