Kako prilazimo kraju prvog dela sezone u Evroligi, situacija se sve više podgreva, sve do tektonskog pomeranja koje evropsku košarku ali i sam Beograd, čega ove sedmice u kojoj pratimo prvi evroligaški „večiti derbi“.
Velika pozornica, smeštena je u Srbiji, gde će ekipa Crvene zvezde u četvrtak od 20 časova ugostiti Partizan u jednom od najčekanijih susreta ove sezone.
U prvi ovosezonski derbi, ekipe Crvene zvezde i Partizana ulaze u potpuno drugačijim raspoloženjima.
Dok nakon deset odigranih utakmica, izabranici Stratosa Sferopulosa ostaju konkurentni sa odnosom pobeda i poraza od 5:5, momci pod vođstvom Željka Obradovića uspeli su da upišu svega dve pobede u novoj sezoni, zabeleživši još čak osam poraza, zbog čega se nalaze na šesnaestom mestu Evrolige, zajedno sa ekipama Virtusa i Albe dok Crvena zvezda ostaje na poslednjem mestu koje vodi u plej-in na kraju sezone.
Naravno, sezona je izuzetno duga, zbog čega i dalje postoji prostora za popravku forme i zbog čega, još uvek ništa nije izgubljeno.
Upravo o tome, govorio je i Željko Obradović nakon novog, šestog poraza Partizana u nizu, koji je došao za kraj prošlonedeljnog, duplog kola.
Nakon što je na startu sezone poražen od Baskonije i Reala, dokazavši da u svom sastavu itekako ima „šlifa“, Partizan je jedine dve pobede ostvario pobedivši Bajern kod kuće, kada je kontrolisavši rezultatski tok utakmice slavio sa 86:78, a potom iste sedmice na gostovanju u Beogradu gde je protiv Makabija slavio sa 79:91.
Od tog trenutka, pa narednih mesec dana, Partizan je u Evroligi upisao šest poraza, što ih po statističkim parametrima čini jednom od najgorih ekipa u dosadašnjem delu takmičenja.
Formu Partizana, prekinula je do tada jedina ekipa bez pobede, ekipa Virtusa, koja je posle drame iskoristila Partizanove greške i promašaj otvorenog šuta Nilikine, te je sa 69:70 odnela prvu pobedu iz Beograda.
Novi egal, ponovo je otišao na stranu protivnika, kada je i protiv Monaka, Partizan na kraju susreta morao da pogne glavu u porazu od 74:79.
Nakon što se nije baš najbolje snašao u areni u Istanbulu, u kojoj je dočekan kao heroj, Željko Obradović je po porazu od Fenerbahčea, na strani poražen i od Pariza, rezultatom 74:71, što je „crno-bele“ pred prošlo duplo kolo ostavilo u već nezavidnoj situaciji.
Ni dve pune beogradske Arene nisu donele nikakav pomak u igri Partizana, a nakon što je u više navrata uspevao da se vrati u meč, Partizan je na kraju poražen od Barselone sa 79:87 da bi po ovom porazu, a po uzoru na Virtus, u sličnoj završnici, pobedu iz Beograda odnela i Olimpija Milano, koja je za dno tabele zakucala Partizan, rezultatom 81:88.
Partizanu je očajnički potrebna pobeda, ne samo da bi se pomerio sa dna već i kako bi sami košarkaši uspeli da povrate nešto od već dobrano poljuljanog morala i time presekli gubitnički mentalitet koji se kao crn oblak nadvija nad Partizanom.
Nemogućnost „crno-belih“ da sačuvaju prednost, ogleda se i u neiskustvu te, neuigranosti dovoljno sveže ekipe, koja je posle čitavog „ribildinga“ sastavljena ove sezone, a da u njoj ima pojedinaca koji bi svojim individualnim kvalitetom mogli da donesu prevagu na parketu – ima ih itekako.
Kada sumiramo dosadašnje učešće Partizana u Evroligi, svodimo priču na 79.1 dat poen po meču, sa još 30.9 skokova i 16.8 asistencija po meču. Kada je reč o procentima šuta, Partizan je za dva poena uspeo da postigne 51%, a za tri poena 37%.
Shodno minutima provedenim na parketu, ekipu po proseku poena predvodi Karlik Džons, sa tačno 12, a Tajrik Džons sa 11.4 ostaje tačno iza njega dok se kao još jedini dvocifren u proseku ističe Sterling Braun sa 10.6 i što je ujedno i odličan pokazatelj onoga, na šta se ove sezone i svodi čitava košarkaška priča Partizana.
Kada na ovo dodamo Brendona Dejvisa, Ajzaka Bongu i fenomenalnog Ife Lundberga, jasno je da se o kvalitetu igračkog kadra ne treba trošiti puno reči, već se možemo opozvati na popularnu krilaticu da kada neće – neće, a u ovoj izreci, do sada se ogleda čitava Evroligaška sezona „crno-belih“.
Premeštamo priču ka domaćoj ekipi Crvene zvezde, koja je posle furioznog starta, a potom i ne tako dobrog niza, nekako uspela da ostane polovična nakon deset odigranih susreta iako je i za ekipu Stratosa Sferopulosa utisak da je mogao itekako bolje.
Furiozno je Crvena zvezda otvorila takmičenje u glavnom gradu Francuske, u kome je slavila protiv ekipe Pariza sa 77:80.
Nakon što je Partizan izgubio od Baskonije, Crvena zvezda gostima iz Vitorije nije dozvolila isti scenario, gde je u Beogradu slavila sa 78:71, a potom je jedan od najboljih mečeva „crveno-belih“ u dosadašnjem delu sezone viđen u Istanbulu, gde je sa „pola gasa“ ekipa srpskog šampiona uspela da „prevrne“ Fenerbahče, pa slavi sa 57:76 i tako zauzme čelo tabele.
Kao jedina ekipa bez poraza nakon tri kola, Crvena zvezda je u prepunoj dvorani ugostila ekipu Barselone, kada je u neizvesnoj završnici uz puno grešaka domaće ekipe, ali i sudijske trojke, Barselona uspela da uvede meč u produžetak, a kasnije i da u njemu slavi sa 94:98 i tako prekine dominantan start sezone.
Ovaj poraz, kao da je poljuljao Crvenu zvezdu, koja u međuvremenu ostaje bez Bolomboja, koji je još uvek na oporavku od povrede, a pred sam meč u Madridu i bez Nemanje Nedovića, gde potom od Reala trpi i jedini ubedljiv poraz ove sezone od 95:72.
Naredno duplo kolo, donelo je gostovanje u Žalgirio Areni u Kaunasu, gde je još jednom Crvena zvezda oštećena ostrašćenim suđenjem nagnutim ka domaćoj ekipi, zbog čega je Žalgiris u završnici na kraju slavio sa 86:84.
Imala je Crvena zvezda odličnu priliku za popravni protiv šampiona Evrope, ekipe Panatinaikosa, u meču u kome je od početka, do poslednjih dva minuta igre imala prednost na svom kontu ali je isključivo svojim greškama dozvolila protivniku da se u meč vrati, a da potom posle „air ball“-a Miloša Teodosića i slavi sa 77:81.
Nakon serije od četiri uzastopna poraza, a za razliku od Partizana, Crvena zvezda je iskoristila priliku da protiv jedne od najslabijih ekipa, berlinske Albe, u Beogradu zabeleži ubedljivu pobedu od 92:71 i tako vrati tim na pobednički put.
Upravo taj, ključni pomak, viđen je u kneževini Francuske, gde je Crvena zvezda nakon zaostatka od -5 na poluvremenu meča sa Monakom, uspela da „zategne“ svoju odbranu, pa da monstruoznom partijom Filipa Petruševa, jednom od najboljih u Evroligi, stigne do veoma važne pobede od 90:98.
Nažalost, posle Pariza i Monaka, a pred prvi ovogodišnji „večiti derbi“, Crvena zvezda nije uspela da materijalizuje priliku i da slavi protiv Asvela na gostovanju, od koga je, sada već po starom, dobrom običaju – poražena na strani.
Ponovo ostaje otvoreno pitanje da li su ovom porazu „kumovale“ sudijske greške u samoj završnici? Kako se na kraju gleda samo rezultat, a on je glasio 77:74 u korist domaćina, jasno je da košarkaši Crvene zvezde imaju dovoljno vremena da se saberu i da još jednom na treninzima pokušaju da porade na tome da sačuvaju prednost u samoj završnici.
Bilo kako bilo, nakon deset kola Evrolige u ovoj sezoni, sa desete pozicije, poslednje koja vodi u plej-in, Crvena zvezda sada gleda ka pobedi protiv gradskog rivala.
Po statističkim parametrima, Crvena zvezda je u svemu malo bolja od Partizana, pa tako prosečno po meču postiže 82.6 poena uz još 32.6 skokova i 18.4 asistencija po meču.
Kada je reč o pojedincima, pored povređenog Džoela Bolomboja, na svega pet odigranih susreta, a kao glavni poenter sa 12.8 poena po meču, uspeo je da se istakne Filip Petrušev, iza koga sledi Ajzea Kenan sa 11.2 dok su po proseku dvocifreni još i Nikola Kalinić, Miler Mekintajer i Nemanja Nedović, a koji uz Jaga i Teodosića, zaista i čine okosnicu ove ekipe.
Susreta Crvene zvezde i Partizana, bilo je zaista mnogo, a kada je reč o Evroligi, srpski predstavnici su od 2006. godine teren podelili četiri puta, a u tim susretima podelili i broj pobeda na skoru od 2:2.
Ipak, u ukupnom skoru, kada pričamo od 2006. godine, Crvena zvezda i Partizan sastajali su se čak 105 puta, a nešto malo uspešniji ostali su „crveno-beli“, koji su zabeležili 56 pobeda, spram 49 pobeda koliko su ih upisali „crno-beli“.
Još jedna izuzetno nepovoljna činjenica pred Partizan osim šest uzastopnih poraza u Evroligi, jeste i ta da protiv Crvene zvezde još uvek ne znaju za pobedu u 2024. godini, kojoj se već sada nazire kraj.
Od početka godine, odigrano je osam međusobnih susreta, a u svih osam na kraju je slavila Crvena zvezda. Posle pobeda Partizana u ABA ligi i Evroligi na startu prošle sezone, primat u srpskoj košarci zauzima Crvena zvezda, na tom putu osvojivši sve domaće i regionalne trofeje, još jednom, ostavivši Partizan praznih šaka.
Posle osvojene titule u ABA ligi pretprošle sezone, jedine od povratka Željka Obradovića na klupu „crno-belih“, Partizan je prošlu sezonu otvorio pobedom u „večitom derbiju“ Evrolige sa 88:86, da bi u ABA ligi slavio sa 98:87 još 30. oktobra 2023. godine, što ujedno označava i njihovu poslednju pobedu protiv Crvene zvezde.
Usledio je žestok odgovor Crvene zvezde, koja je u povratnom meču Evrolige uspela da slavi sa 88:72, a zatim identičnim rezultatom od 88:86 i da se revanšira Partizanu u ABA Ligi.
Međutim, Crvena zvezda potom uspeva da bez velike drame i sa konačnih 85:79, osvoji Kup Radivoja Koraća, a da potom sa 85:82, 80:73 i 76:82 sa 3:0 u finalnoj seriji porazi Partizan u ABA Ligi i tako povrati izgubljenu titulu.
Odgovor je bio silovit, pa je i u okviru finalne serije KLS-a, Crvena zvezda u jednoj dramatičnoj završnici kao domaćin slavila sa 89:88 da bi nakon tog duela usledila i čuvena kontroverza u poslednjem odigranom „večitom derbiju“ čiji je epilog bio poznat tek za „zelenim stolom“, a nakon burnih skandiranja, provokacija, pa čak i nemilih događaja u hodnicima, Crvena zvezda je uz službenih 20:0 odbranila titulu šampiona Srbije.
Usledio je veliki „ribilding“ Partizana, gde je Željko Obradović u pauzi između sezona kompletno promenio tim, dok je na iskustvo Teodosića, Davidovca, Lazića i Nedovića, Crvena zvezda pojačanja potražila u „povratnicima“, poput Ognjena Dobrića, Nikole Kalinića i Filipa Petruševa, pridodavši na to Kenana, Mekintajera i povređenog Bolomboja.
Ako je sudeći po dosadašnjem delu sezone, a potom i po domaćem parketu, Crvena zvezda ostaje favorit u duelu koji će ukrasiti program tokom četvrtka.
Ipak, kako je reč o dva najveća rivala ne samo u Srbiji, već i u Evropi i svetu kada je reč o košarci, jasno je da samo volja i momentum igraju ulogu u ovakvim duelima i prečesto prevazilaze okvire individualnog kvaliteta i forme, što bi mogla da bude prednost Partizana, čija je glad za pobedom izuzetno velika.
Crvena zvezda ne samo da bi novom pobedom uspela da se učvrsti u gornjem delu tabele, već bi njome i zakucala Partizan za dno tabele, a tako produžila seriju pobeda u „večitim derbijima“ na nestvarnih devet, čime bi bez poraza uspela da ovu godinu privede kraju.
Sa druge strane, pobeda Partizanu ne samo da bi donela prekid kontinuiranih poraza u derbijima protiv Crvene zvezde, već i prekid katastrofalnog ritma u Evroligi i povratak davno izgubljenog morala, zbog čega „crno-beli“ imaju nekako veći motiv! Jedno je sigurno, sa preko dva sata kvalitetnog programa, četvrtak ostaje rezervisan za Evroligu i sudar „večitih“.
Još jedno je sigurno, a to je tenzija na parketu i tribinama, koja ostatku sveta nije svakidašnja, a nama sa ovih prostora ostaje nezaobilazni deo svakog „večitog derbija“.
Ponovo će se van linija igrališta sastati Stratos Sferopulos i Željko Obradović, a ko će ovoga puta biti uspešniji? Ponovo će Crvena zvezda i Partizan ukrstiti koplja u najbitnijem delu sezone, a čiji će kvalitet ovoga puta doneti prevagu?
Ko će slaviti u prvom ovosezonskom „večitom derbiju“.
Devetom pobedom protiv Partizana, Crvena zvezda uz skok ka vrhu, produbljuje jaz „crno-belih“ i kači im sedmi poraz u nizu?
Partizan prekida seriju poraza i konačno dobija „prelom“ sezone?
Crvena zvezda ili Partizan u susretu dveju najpopularnijih ekipa u Evroligi?
