Stižemo do četvrtog ciklusa kvalifikacija za Svetsko prvenstvo koje će se 2026. godine odigrati u SAD-u, Kanadi i Meksiku i na kome svoje mesto među 48 selekcija učesnica traži i Srbija!
Spisak putnika se polako kompletira nakon što se uz domaće selekcije SAD-a, Kanade i Meksika, polako priključuju i Japan, Novi Zeland i Iran kao i aktuelni svetski šampion Argentina, a zatim i debitant na predstojećem Mundijalu, selekcija Uzbekistana, Južne Koreje i takođe, novi debitant, selekcija Jordana koja je pružala zaista dobre partije.
Među selekcijama koje su do sada obezbedile učešće, iz Južne Amerike pored Argentine stižu i Ekvador, Brazil, Urugvaj, Paragvaj i Kolumbija dok se pored Novog Zelanda iz azijskih kvalifikacija, Mundijalu priključuje i Australija.
Do kraja prošlog kruga kvalifikacija, stigli su i prvi putnici iz Afrike, pa će tako pored Tunisa, na predstojećem Mundijalu nastupiti i najuspešnija afrička selekcija, selekcija Maroka, koja je u Kataru briljirala na Mundijalu odigranom 2022. godine!
Povratkom u Evropu, nastavljamo sa kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo sa četvrtim i pretposlednjim ciklusom koji nas očekuje u oktobru i nakon kog će sve biti poznato posle poslednjih mečeva kvalifikacija koje nas očekuju u novembru!
Počevši u martu i nastavivši u junu sa reprezentacijama koje nisu igrale u završnici Lige Nacija, od septembra su sve selekcije započele svoj kvalifikacioni put, koji sada plovivši ka kraju nastavljaju mečevima koji će biti odigrani od 9. do 14. oktobra ove godine!
Dok potajno tragamo za senzacionalnim partijama pojedinih učesnika kvalifikacija, drugi i veliki favoriti takođe plove ka matematičkom obezbeđivanju svojih pozicija na Svetskom prvenstvu, odakle prativši borbe tokom oktobra sigurno dobijamo i prve evropske putnike na Mundijal, kao i selekcije koje će gotovo sigurno uspeti da obezbede mesto u nikada težem baražu za Mundijal!
Svih dvanaest kvalifikacionih grupa iznedriće učesnike Mundijala dok će onih dvanaest drugoplasiranih, borbu za mesto na Mundijalu potražiti u baražu.
Otprilike da nama najbitniji ostaje baraž, u kome će pored dvanaest drugoplasiranih selekcija iz kvalifikacionih grupa, nastupiti još četiri najbolje plasirane selekcije na finalnom poretku Lige Nacija za 2024/25. koje kroz kvalifikacione mečeve nisu uspele da obezbede direktan plasman na Mundijal ili mesto koje vodi u baraž.
Tako u finalnom baražu ostaje da ispratimo šesnaest selekcija, koje će biti podeljene na četiri puta, put A, B, C i D odakle će pobednici ovih rundi uspeti da pronađu mesto među šesnaest selekcija UEFA-e koje će nastupiti na Svetskom prvenstvu.
Četiri puta u predstojećem baražu, doneće polufinalne i finalne mečeve i to po principu da će prvih osam najbolje plasiranih selekcija biti domaćini u polufinalnim duelima ovih puteva dok će domaćini finalnih duela biti određeni žrebom.
Po završetku regularnog toka kvalifikacija, 18. novembra, biće obavljen kompletan žreb za puteve baraža, a pauza će uslediti do marta naredne godine, odakle polufinalni susreti baraža slede 26. marta, a finalni i poslednji dueli u potrazi za poslednja četiri mesta na Mundijalu, odatle slede 31. marta, kada će sve biti i definitivno poznato u Evropi.
Čitavim uvodom u ono što sledi, dolazimo do ključnih momenata kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. godine, kada slede i naredna dva susreta selekcije Srbije u grupi K.
Grupa K, gotovo sigurno i možda već nakon prvog susreta u četvrtom kvalifikacionom ciklusu, doneće sigurnog učesnika Mundijala, a tome nakon pet odigranih susreta, najbliža ostaje selekcija Engleske, koja ostaje maksimalna sa 15 osvojenih bodova, te im još jedna pobeda donosi i matematički obezbeđeno mesto među 48 selekcija na predstojećem Mundijalu.
Drugo mesto u grupi K, trenutno drži selekcija Albanije, koja je iz pet susreta uspela da sakupi 8 poena, pa ostane ispred Srbije, koja sa utakmicom manje, iz četiri susreta ostaje na učinku od 7 bodova.
Četvrta i još uvek sa matematičkim šansama koje bi mogla izgubiti, ostaje Letonija koja iz pet susreta uspeva da osvoji 4 boda, a poslednje mesto i bez ikakvih šansi da napravi senzaciju, bez bodova, zauzima Andora.
Dok će 14. oktobra, Engleska u Rigi pokušati da i matematički reši pitanje plasmana na Mundijal, a time izbaci Letoniju iz priče za baraž, Srbiji predstoje dva, odlučujuća susreta koja će odrediti dalju sudbinu Dragana Stojkovića Piksija i „Orlova“.
Prvi će, posle velikih nagađanja i velike pompe, bez slobodne prodaje ulaznica, biti odigran u subotu, 11. oktobra na stadionu Dubočica u Leskovcu, u kome će protivnik biti Albanija i odakle Srbija polazi put Andore gde na nacionalnom stadionu igra 14. oktobra svoj poslednji duel u ovom kvalifikacionom ciklusu!
Zbog svega navedenog i svega učinjenog do sada, ključan i sigurno sudbonosni, ostaje meč protiv Albanije koji će se u subotu odigrati u Leskovcu!
Okrenuvši stranice istorije, Srbija je pod svim imenima u dosadašnjim godinama postojanja, na Mundijalima nastupila 13 puta.
Prvi i istorijski nastup pod imenom Kraljevina Jugoslavija, zabeležen je 1930. godine u Urugvaju i Montevideu, kada je neslužbeno, osvojeno 3. mesto.
Kao FNR Jugoslavija, do 1962. godine sakupljeno je još četiri nastupa, a najviši domet bio je plasman na 4. mestu 1962. godine u Čileu, odakle kao SFRJ na Mundijalu uspevamo da se pojavimo još tri puta, sa najvišim plasmanom u četvrtfinale Mundijala u Italiji, odigranom 1990. godine.
Kasnije smo kao SR Jugoslavija nastupili 1998. godine i posle kultnog meča protiv Holandije, učešće završili na 9. mestu, što je ostao i poslednji prodor naše selekcije kroz grupnu fazu, nakon kog u novom milenijumu stižu sami neuspesi.
Kao Srbija i Crna Gora, nastupivši na Mundijalu 2006. godine u Nemačkoj, zauzeli smo 32. mesto među 32 učesnice, da bi se na kraju, kao današnja Srbija, na Mundijal plasirali u još tri navrata.
Južna Afrika 2010. godine ostaje upamćena po pokojnom Radomiru Antiću, koji nas je doveo do velike pobede protiv Nemačke, a kasnije u mečevima protiv Gane i Australije završio učešće u grupnoj fazi, ostavši 23. plasiran na generalnom poretku.
Posle smene Muslina koji nas je olako sproveo kroz kvalifikacione mečeve protiv Velsa, Austrije i Republike Irske, Mladen Krstajić je preuzeo selekciju Srbije, koja je na Svetskom prvenstvu 2018. godine u Rusiji pobedila Kostariku na otvaranju, da bi posle poraza od Brazila i Švajcarske ostala poslednjeplasirana u grupi i izdanje završila takođe na 23. mestu Mundijala.
Odatle počinje era Dragana Stojkovića Piksija kao selektora nacionalnog tima Srbije.
U vremenu kada je vera u tim spala na najniže grane, pravo niotkuda je nekadašnji as Crvene zvezde i Nagoje, uspeo da pompeznim izjavama, potkrepljenim izvrsnim rezultatima, povrati i poljuljanu veru ali i publiku na stadion koja je po prvi put imala prilike da se suoči sa ultra-ofanzivnim pristupom selekcije naše zemlje.
Takav pristup praćen određenim bezobrazlukom i takmičarskim pristupom Piksija sa konferencija za medije, naši fudbaleri pretočili su u drugi uzastopni plasman na Mundijal, kada su u meču odigranom na Hoze Alveladeu u Lisabonu, posle preokreta i golom Aleksandra Mitrovića u 90. minutu slavili sa 2:1 protiv favorizovanog Portugala, osvojili prvo mesto u kvalifikacionoj grupi i otišli direktno na Svetsko prvenstvo.
Zlatnim slovima upisan u istoriju srpskog fudbala, 14. novembar 2021. godine, ostaje poslednji dan u kome smo videli direktan, ofanzivni fudbal naše selekcije, rezultat vredan divljenja kao i borbu za nacionalni dres.
Od tog dana, pa sve preko finalnog turnira u Kataru, nizali su se samo novi problemi.
U grupi sastavljenoj od selekcija Kameruna, ponovo Brazila i Švajcarske, Srbija je prvo ostala poražena od Brazila 2:0, da bi nestvarno prednost protiv Kameruna uspela da ispusti i da od 3:1 dođe do konačnih 3:3, čime je još jedan meč protiv Švajcaraca ostao proglašen sudbonosnim!
Gubili smo, pa vodili, pa na kraju ponovo gubili i izgubili sa 3:2, čime je još jedan nastup na Svetskom prvenstvu okončan u grupnoj fazi, osvajanjem 29. mesta od ukupno 32 učesnika i bez ostvarene pobede.
Iako nezadovoljno rezultatima, javno mnjenje u Srbiji ponovo se priklanja Piksiju posle fantastičnih partija Srbije u Ligi Nacija, u kojoj je izboren plasman u Ligu A, a naročito nakon što je posle 20 godina pauze i uprkos trzavicama, Piksi uspeo da Srbiju dovede do završnog turnira na Evropskom prvenstvu iz grupe u kojoj je iza Mađarske, završio na drugom mestu.
Odatle smo se prošle godine usmerili ka Nemačkoj, gde smo sa velikim ambicijama, smešteni u grupu C, sanjali o konačnom prolazu u grupi, u kojoj smo bili sastavljeni sa Engleskom, Danskom i selekcijom Slovenije.
E tada, počinje ono što traje do danas, početak kraja, u kome vera u tim kao i aura selektora, polako počinju da nas napuštaju.
Nakon što smo od Engleske ostali poraženi 1:0, pogotkom Džuda Belingema, sreća i Bog su nas pogledali u susretu protiv Slovenije, koji je Matijaž Kek fantastično spremio i vodio u njemu sve do poslednjeg minuta sudijske nadoknade, kada po ko zna koji put kao džoker sa klupe ulazi Luka Jović i glavom posle kornera postiže gol za konačnih 1:1.
Bez želje, bez ofanzivnog pristupa na koji nas je isti Piksi i navikao, usledio je finalni duel protiv Danaca, važan za dalji plasman i okončan bez ijedne prilike naših momaka u remiju 0:0, koji je uprkos činjenici da su tri reprezentacije prolazile dalje u osminu finala, nas, sa svega 2 osvojena boda i ponovo bez pobede, svrstao na poslednje mesto i poslao kući da završnicu turnira ispratimo kraj malih ekrana.
Dva vezana neuspeha i pored dva vezana plasmana na velika takmičenja donela su i standardne previre u nacionalnom timu, iz koga do danas, posle kontroverznih odluka, izostaju dotadašnji kapiten, Dušan Tadić, svojevremeno najbolji vezista Serije A, Sergej Milinković-Savić, kao i njegov brat, sada standardni golman šampiona Italije, Napolija, Vanja Milinković-Savić, koji su rekli da se pozivu Stojkovića više neće odazvati nikada.
Iako je moralni čin možda izostao u ovom trenutku, iako je trebalo dati narodu konkretnije odgovore za neuspeh koji je stigao posle pompeznih izjava, a kada nas je sreća napustila, Piksi je nastavio po starom, pa sa izmenjenim sistemom igre od onog u koji smo se „zaljubili“, nastavio da nas vodi kroz minulo izdanje Lige Nacija, sve do ovih kvalifikacija za Mundijal.
U Ligi A, takmičenja u Ligi Nacija, stacionirani smo bili u grupi sa Španijom, Danskom i Švajcarskom, gde nakon što smo zadržali šampiona Evrope u meču bez golova u Beogradu, rutinski ostajemo poraženi od Danske u Kopenhagenu sa 2:0, odakle istom merom, uz finalnu osvetu, nastupamo protiv Švajcaraca u Leskovcu gde slavimo sa 2:0.
Usledio je i očekivan poraz od Španije u Kordobi sa 3:0, od koga ne samo da nismo uspeli da se oporavimo, već nismo iskoristili ni dve prilike da se nađemo na finalnom turniru koji se ovog leta odigrao u Nemačkoj.
Remizirali smo sa Švajcarskom u gostima 1:1, a onda kada je opet odluka pala na naša leđa i kada je opet Danska bila protivnik, sada u našem domu, opet je izostao ofanzivni pristup i uopšte ideja da se napadne, zbog čega Švajcarce šaljemo u Ligu B, a mi ostajemo iza Španije i Danske, na trećem mestu i mestu u baražu za opstanak u Ligi A.
Uvod u kvalifikacione mečeve za plasman na Svetsko prvenstvo, doneli su mečevi protiv Austrije u baražu Lige Nacija.
Iako nas je ofanzivno i taktički ubila u Beču, Austrija je odigrala svega 1:1, nakon čega smo uspeli da iskoristimo prednost domaćeg terena i da jednom od retkih, staloženih partija u prethodnom periodu, slavimo sa 2:0, te ostanemo u društvu najboljih pred mečeve u grupi K.
Dolazimo do juna meseca, od koga se do sada, mnogo toga promenilo, kako na fudbalskom planu, tako i zbog same situacije u državi, koja dodaje dodatni pritisak na nacionalni tim.
Mi ćemo se profesionalno zadržati strikno na situaciji na terenu, na kome smo na startu ovih kvalifikacija, u Tirani ostali još jednom, potpuno bledi.
Na kraju samo i isključivo zbog odličnog Đorđa Petrovića, rezultat prvog meča protiv Albanije ostaje jednak početnom, te bez golova sa bodom, odlazimo u Leskovac, gde trijumfalno protiv Andore sa 3:0, završavamo prvi ovogodišnji ciklus.
Septembar je u jeku Evropskog prvenstva u košarci, spojio fudbalski i košarkaški tim u Rigi, a dok smo oplakivali propuštenu priliku za zlatom u košarci, još jednom bleda Srbija, ponovo uz dozu sreće, uspeva da golom Vlahovića slavi protiv Letonije sa 1:0, iako su nas stativa i Đorđe Petrović, sačuvali u poslednjim trenucima ovog meča.
Šansu za direktan plasman na Mundijal, imali smo u Beogradu, gde je po povratku na najveći stadion u zemlji, Srbija dočekala favorizovanu Englesku.
Znali smo da je teško doći do pobede protiv „Gordog albiona“ ali je veru u tako nešto davala šansa da ih napadnemo kada igraju bez sedam, standardnih prvotimaca.
Umesto pobede, uz nemile scene na tribinama koje ne želimo da komentarišemo, mi kao gledaoci, a i sama selekcija, pretučena ostaje i na terenu!
Ne samo da nas je pobedila, nego nas je Engleska i ponizila, kada Kejn, Madueke, Konsa, Guej i Rašford „petardiraju“ naše „Orlove“ i sa 5:0 gotovo pa sigurno otvaraju put ka Mundijalu dok naš ostaje sve neizvesniji i sve uži!
Ponovo je ne samo izostao moralni čin, nego je Piksi, izjavama koje nismo očekivali, dodatno srozao moral i veru u tim, pred ono odlučujuće što sledi.
Čekali smo na kaznu FIFA-e zbog scena na tribinama i dobili novčanu kaznu i smanjenje kapaciteta stadiona za 20%, što je bilo i očekivano.
Odatle, potez za potezom koji vuče FSS, ostaju sve neshvatljiviji.
Prvo, za razliku od susreta sa Engleskom, meč protiv Albanije iako bitniji, neće biti odigran u Beogradu, već u Leskovcu, koji i samim Albancima ostaje bliži, a onda, preostalih oko 6.500 karata od punog kapaciteta, neće biti puštene u slobodnu prodaju, zbog, kako kažu, „bezbednosti događaja“, tako da sam meč neće moći da pogleda onaj ko želi, već onaj ko kartu dobije, pa se barem nadamo da će to biti deca iz omladinskih fudbalskih škola koje krase našu državu.
Iako kada se pogledamo u ogledalo moramo priznati da smo prkosan narod, koji ne trpi svakakve stvari, još jednom ćemo progutati knedlu, pa ponovo, možda i poslednji put, poverovati da Piksi zna, kuda plovi ovaj brod.
Ponovo ćemo se sa velikom dozom optimizma uputiti prema Leskovcu, gde nam u subotu, 11. oktobra, sa početkom od 20:45, sledi iskonski važan meč u kome protivnik ostaje večni neprijatelj, selekcija Albanije.
Nakratko pomenuvši protivnika, govorićemo o selekciji koja je, baš kao i naša, pobedu našla protiv Andore i Letonije, dok je u međuvremenu posle poraza od Engleske, posle remija sa našom selekcijom, prvi meč Albanije protiv Letonije ostao okončan 1:1, zbog čega veća šansa ostaje na našoj strani zbog utakmice manje.
Pored dva učešća na Evropskim prvenstvima, 2016. i 2024. godine, Albanija nikada nije uspela da se plasira na Mundijal, zbog čega će svoju istorijsku priliku, takođe potražiti na stadionu Dubočica u Leskovcu.
To prvenstvo Evrope iz 2016. godine, preteča je svega onog, što su susreti protiv Albanije obeležili za nas. Tada smeštena u grupi I, sa Portugalom, Danskom, Jermenijom i Albanijom, Srbija je svoj meč 14. oktobra 2014. godine, protiv Albanije trebalo da odigra u Beogradu i ostvari pobedu koja bi ostavila šanse za plasman na Euro.
Najavljeni spektakl, nije ni završen. Na centru stadiona, pred kraj prvog poluvremena, pojavljuje se dron sa nacionalističkim i ekstremističkim motivima upućenim od strane Albanaca, a nakon opšteg haosa i tuče koja je nastala na terenu, u korist Albanije, urpkos izazivanju nereda, ovaj meč biva dodeljen rezultatom 3:0.
Kada je već sve bilo rešeno, a Srbija izgubila sve svoje šanse, malu osvetu ipak uspevamo da serviramo u Elbasanu, kada u samom finišu susreta Kolarov i Ljajić donose pobedu od 2:0 i čine nas makar na trenutak, najponosnijima, uprkos svemu.
Odatle, nakon deset godina pauze, stižemo do starta ovogodišnjeg kvalifikacionog ciklusa i meča u Tirani u kome su ponovo nastupile Albanija i Srbija.
Zbog ogromnog interesovanja za meč, nacionalna lutrija odredila je dobitnike 20.500 karata za meč, koji je uz velike naboje i konstantne pogrde sa tribina i gađanja naših fudbalera, na terenu protekao bez velike prilike, u velikom grču, viđenom na obe strane.
Ipak, uz nešto bolju igru u završnici prvog dela, posle nespretne reakcije Samardžića, Albanija dobija najveću priliku za gol, onu kada Đorđe Petrović iskače kao heroj koji sjajno čita šut Manaja sa bele tačke i koji Srbiji donosi bod u remiju bez golova.
Sada se posle deklasiranja od Engleske, ponovo okrećemo Albaniji, kojoj umesto da istom merom poželimo toplu dobrodošlicu u Beogradu, ipak sa hlebom i pogačom dočekujemo u Leskovcu, a umesto onih koji žele, sa tribina očekujemo decu, koja makar, neće napraviti problem.
Ne bi ga sigurno napravili ni navijači, željni fudbala i istorijske prilike, uprkos nemogućnosti da se meč održi u našem glavnom gradu ali je situacija takva kakva je, zbog čega su nas zbog postupaka FSS-a, albanski navijači već „pecnuli“ osvrtom na njima obližnje gostovanje!
Dok troši svoje poslednje kredite od naroda, Dragan Stojković Piksi odredio je spisak, koji je uprkos primarnom – morao da menja.
Pa je tako, čudesno vraćeni Vanja Milinković-Savić, osetio bolove u leđima, kao i Gudelj, koji izvesno neće nastupiti.
Ranije je povredu doživeo Katai, a posle njega i Lukić, a onda i Ivan Ilić i kada tome dodamo karton Milenkovića, jasno je da je situacija napetija nego pre.
“Sve je u našim rukama. Znamo krucijalnu važnost meča protiv Albanije. To je borba za drugu poziciju i otvara se put ka baražu. Verujem da imamo dovoljno snage i kvaliteta da dođemo do tog cilja”, naveo je Dragan Stojković na konferenciji za novinare.
“Albanija je odličan tim, izuzetno snažan tim, veliki je rival na fudbalskom polju za nas. Za mene je to najvažniji meč i protivnik u ovom momentu. Želimo sebe da predstavimo u najboljem svetlu. Tražim utakmicu sa visokim intenzitetom, da pokušamo da kroz igru, zalaganje, požrtvovanost i pamet dođemo u situaciju da ostvarimo cilj”, dodao je Stojković.
Kada je već sve izrečeno, sve unapred odlučeno, ostaje da nakon istorijskog podsećanja kako na naše (ne)uspehe, tako i na susrete protiv Albanije, okrenemo novi i najvažniji list u ovim fudbalskim kvalifikacijama!
Umesto u Beogradu, okrećemo se ka Leskovcu gde nas u subotu očekuje sudbonosni meč!
Samo će pobeda selekcije Srbije gotovo sigurno staviti tačku na rasplet u grupi K, dok bi svaki drugi ishod bio okarakterisan kao neuspeh i stvorio nove tenzije pred poslednje mečeve!
Moramo napasti pobedu, beskopromisno, od prve sekude, a u suprotnom, konačno neko mora preuzeti odgovornost!
Moramo i da verujemo da zbog kvaliteta samih pojedinaca imamo čemu da se nadamo u susretu protiv Albanaca, koji i jednima i drugima – ostaje istorijski!
Nikada važnije i nikada dalje od kuće, Srbija nije čekala ovako jedan bitan duel, a da li u njemu može doći do pobede te ostati najbliža plasmanu u baraž ili će Albanija “ugasiti svetla” Draganu Stojkoviću Piksiju?
“Orlovima” je potrebna samo pobeda, a mogu li je protiv Albanije upisati u Leskovcu?
