Vreme je za novi početak srpske nacionalne fudbalske selekcije, vreme je za poslednji ciklus evropskih kvalifikacionih mečeva koji će nama pokazati od čega smo, a samim tim odgovoriti na pitanje da li Srbija može i zaslužuje priliku da se nađe na predstojećem Mundijalu!
Loša partija u Tirani, debakl u Beogradu, a onda i kobni meč koji je zbog svega fudbalskog i nefudbalskog pomeren u Leskovac – doveo je do toga da posle poraza od Albanije, Dragan Stojković Piksi podnese ostavku na mesto selektora nacionalnog tima.
Posle mnogobrojnih spekulacija “kockice su se poklopile”, a nakon što je u Asturiji koju je nakon 24 godine podigao na noge dobio nezaslužen otkaz, na mesto selektora stiže miljenik nacije – Veljko Paunović!
Ko je Veljko, po čemu je on bitan i čime je zadužio fudbalsku javnost u Srbiji?
Veljko Paunović rođen je 21. avgusta 1977. godine u Strumici, Republici Makedoniji, tadašnjoj članici SFRJ-a.
Kao mladić prošao je sve mlađe kategorije Partizana, u čijem je prvom timu i debitovao u sezoni 1994/95. gde se razvija na poziciji ofanzivnog veznog igrača.
Sakupio je 13 nastupa u dresu “crno-belih”, a u svom poslednjem uspeo da upiše prvi i jedini pogodak protiv ekipe Radničkog sa Novog Beograda.
Put ga vodi ka Španiji i Iberijskom poluostrvu, na kome je naredni mandat gradio u ekipi Marbelje, pre nego što je prešao u B tim Atletiko Madrida, u kome kasnije uspeva da sakupu 52 nastupa za seniorski tim u periodu 1996-2002. godine gde postiže 9 golova!
Nakon pozajmice u Majorci, a posle epizode u Ovijedu, ponovo se vraća u Majorku iz koje prelazi u Tenerife u kome je pružao najbolje partije 2002. i 2003. godine kada je na 38 nastupa sakupio 18 pogodaka i ponovo zavrednio priliku u Atletiko Madridu.
Među “Jorgandžijama” je proveo još dve sezone, sve do 2005. godine, kada se na kratko seli u Nemačku, gde u dresu Hanovera upisuje svega šest partija, a nakon još 44 nastupa u dresu Hetafea od 2005/2007. godine, prelazi u redove Rubina iz Kazanja.
Ni Rusija nije mogla zameniti Španiju, u koju se na kratko vraća u dresu Almerije, koju posle 7 nastupa i 2 gola, menja dresom voljenog Partizana u kome zbog silnih povreda i nemogućnosti da ozbiljnije pomogne klubu, karijeru završava posle samo 9 odigranih susreta.
Tri godine fudbalske penzije, nateralo je Paunovića da još jednom pokuša, odakle posle probe uspeva da se izbori za dres Filadelfije sa kojom je 2011. godine odigrao još 17 utakmica i postigao 3 pogotka, pre nego što je i definitivno “okačio kopačke o klin”.
Nije se dugo čekalo na trenerski posao, odakle mu se poverenje ukazuje u mlađim selekcijama našeg nacionalnog tima, u kome od 2012. godine, vodeći tim do 18, a zatim i do 19 godina, stiže do selekcije do 20 godina, koja je 2015. godine nastupila na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu!
U grupi smešten sa Urugvajem, Malijem i Meksikom, Veljko Paunović je sa Srbijom zauzeo prvo mesto u grupi D, odakle je u osmini finala posle velikog preokreta u poslednjem minutu i nakon produžetaka, slavio protiv Mađara 2:1.
Nova drama viđena je u četvrtfinalu, u kome smo posle 120 minuta bez golova i 9 penal serija, slavili protiv SAD-a sa 6:5, te ponovo nakon produžetaka u polufinalu, ponovo savladali Mali, sada sa 2:1!
Kada su svi već naveliko navijali svoje alarme kako bi se prilagodili vremenskoj zoni, Veljko Paunović je izveo najveće sportsko čudo u kome je, ponovo nakon produžetaka, sada na kolena bacio i Brazil koga tuče sa 2:1 i osvaja zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu!
Kada su svi čuli za njega, a on se sa Srbijom proslavio na trenerskom planu, usledio je prvi samostalni klupski angažman, sa kojim je u naredne 4 sezone, sve do 2019. godine, fantastično vodio Čikago Fajer, a potom do 2022. godine i Reding, pre nego što se nakratko seli iz Evrope, pa kupi simpatije ljubitelja fudbala u Meksiku, fantastično vodivši Gvadalaharu, a potom i Tigres.
Poziv koji nije mogao da odbije, bio je onaj iz Asturije u kome mu je ponuđena klupa Ovijeda sa jasnim ciljem da stabilizuje tim i uvede ga u “Primeru”.
Paunović je uspeo da se dokopa plej-ofa, u kome je posle fantastičnih partija ispunio misiju i nakon 24 godine pauze, od kada je kao igrač nosio njihov dres, vratio Ovijedo u društvo najboljih u Španiji.
Gazde su mu se za ovakav uspeh zahvalile nezasluženim otkazom jer kako oni vide, Ovijedo ima tim za borbu za Evropu, a ne puki opstanak, što njegov naslednik ne uspeva da dokaže, a Veljko Paunović tako ostaje slobodan da prihvati sudbonosni poziv i posle svega učinjenog u mlađim selekcijama, sada postane selektor A tima Srbije!
Pred njim je težak zadatak, pa prvi i ključni mečevi protiv Engleske 13. novembra i Letonije, 16. novembra, kada će biti poznat status naše selekcije na kraju kvalifikacija!
Kada je Dragan Stojković Piksi postao bivši, a njegovo mesto zauzeo Veljko Paunović, na redu je bilo da se predstavi novi stručni štab, koji će osim Aleksandra Rogića, biti sastavljen isključivo od stranih imena.
Trener golmana je Hesus Salvador Garido, a fitnes trener Alberto Fernandez, odakle će pored Rogića, pomoćnike Paunovića predstavljati Klaudio David Pesuto, kao i njegovi dugogodišnji saradnici, Nuno Gomeš i Kvinton Forčun, nekadašnji fudbaler Mančester Junajteda!
Posle predstavljanja stručnog štaba, Paunović je predstavio i svoj prvi spisak igrača za predstojeće mečeve protiv Engleske i Letonije, na kome će se naći: golmani – Predrag Rajković, Veljko Ilić i Đorđe Petrović; odbrana – Nikola Milenković, Strahinja Pavlović, Miloš Veljković, Veljko Milosavljević, Ognjen Mimović, Strahinja Eraković, Mihajlo Ristić i Andrija Terzić; sredina – Saša Lukić, Marko Grujić, Nemanja Gudelj, Aleksandar Stanković, Vanja Dragojević, Andrija Živković, Lazar Ranđelović, Lazar Samardžić, Filip Kostić i Luka Ilić; napad – Dušan Vlahović, Petar Ratkov, Nemanja Radonjić i Aleksandar Katai!
Neki su se nadali ekspresnom povratku braće Milinković – Savić, neki povratku nekadašnjeg kapitena, Dušana Tadića, a neki povratku Dejana Joveljića, dok neki, pre samog starta imaju šta da zamere, kako spisak liči na prethodne.
Iako narodu nikada ne valja ugoditi, pred našom selekcijom ostaje novi početak i nova lica koja će pokušati da iz „fudbalskog blata“ izvade Srbiju i pokušaju da joj barem za sada, sačuvaju čast!
Vreme je za reprezentativnu pauzu i prvo predstavljanje “Pauna” domaćoj fudbalskoj javnosti nakon 10 godina pauze!
Želimo mu bar polovinu uspeha od mlađe selekcije i da konačno stabilizuje nacionalni tim, a samim tim će rezultati doći!
