Sve je spremno za veliki spektakl kojim ćemo u nedelju, sa početkom od 21 čas, na Olimpijskom stadionu u Berlinu spustiti zavesu na sedamnaesto takmičenje Evropskog prvenstva i krunisati novog šampiona! Do kraja puta, uspeli su da odu Španci i Englezi, koji su takmičenjima u grupama B i C, a potom i u čitavoj nokaut fazi dokazali istrajnost, karakter i želju za osvajanjem trofeja.
U senci velikih favorita, smeštena u „grupi smrti“, Španija je kao jedina selekcija sa maksimalnim učinkom napustila grupnu fazu, čime je skrenula pažnju na sebe, da bi nakon rutinske partije protiv Gruzije, a potom i eliminacije domaćina turnira sa ovog takmičenja, preuzela ulogu prvog favorita, upravo od Engleske.
Odličnu igru, Španija je potvrdila i u polufinalnom duelu protiv Francuske, u kome je uspela da se veoma brzo vrati, nakon što je prvi put gubila na ovom turniru! Kolo Muani doveo je „Petlove“ u prednost, ali je Lamin Jamal odličnim pogotkom uspeo da pogodi rašlje gola Manjana i osim što je postao najmlađi strelac u istoriji Evropskog prvenstva, ubrzo je vratio Španiju u život.
U svega četiri minuta, Olmo je svojim veštinama sa loptom ostavio svoje čuvare daleko od sebe, a potom loptu poslao pored Kundea i nemoćnog Manjana za potpuni preokret. Delovalo je da nas tek tada očekuje prava drama, ali su Španci još jednom pokazali kvalitet i potpuno „zaključali“ meč u kome tokom narednih 65 minuta igre nije bilo promena! Pobedom od 2:1, Španija je tako uspela da ode korak dalje u odnosu na Evropsko prvenstvo 2020. godine i da sada obezbedi peto učešće u velikom finalu! Svojim prvim učešćem, 1964. godine, kada je na turniru nastupalo svega četiri selekcije, Španija je osvojila prvu titulu, odakle pamti samo još finale iz 1984. godine, u kome je poražena od Francuske 2:0.
Čekalo se na neku novu „Crvenu furiju“, sve do početka druge decenije novog milenijuma, odakle stasava jedna nepobediva selekcija, sa kojom padaju svi živi rekordi, osvajanjem Mundijala i vezivanjem dva uzastopna Evropska prvenstva 2008. i 2012. godine, što do danas nikome nije pošlo za rukom. Te 2008. godine, stradala je Nemačka porazom od 1:0, da bi rutinskim i ubedljivim izdanjem, Španija sa 4:0 savladala Italiju u velikom finalu 2012. godine, pa sa tri osvojene titule šampiona Evrope stala rame uz rame upravo sa selekcijom Nemačke. Možda je moglo bolje na prethodnom prvenstvu, kada je u polufinalnom okršaju u Londonu, nakon penala Španija poklekla protiv Italije, ali sve ono što nisu uspeli da dokažu pod Luisom Enrikeom, reprezentativci Španije pokušaće da dokažu sada sa De la Fuenteom! Selektor „Crvene furije“, produkt je fantastičnog rada čitavog fudbalskog saveza, pa je posle godina provedenih u svim mlađim selekcijama, dobio poverenje javnosti da A tim povede ka istoriji.
Na tom putu, mladi tim Španije, ojačan nekim proverenim fudbalerima, skupljao je iskustva gradeći se kroz velike mečeve protiv Hrvatske, Italije, a potom i pomenute Nemačke i Francuske, a da pritom još uvek nije osetio poraz! Zbog svega navedenog, Španija ostaje blagi favorit za osvajanje Evropskog prvenstva, protiv selekcije koja poseduje ogroman kvalitet! Nisu se Englezi proslavili tokom grupne faze ovog takmičenja, gde su jedinu pobedu uspeli da upišu protiv naše selekcije i to minimalnim rezultatom, nakon čega vezuju remije sa Danskom i Slovenijom, a pritisak oko Gareta Sautgejta, postaje sve veći.
Trpeli su Englezi kritike domaćih i svetskih medija, dok je Slovačka imala priliku života da ostvari veliku senzaciju, ali je „Gordi Albion“ i to uspeo da preživi uz preveliku dozu sreće. Kada je reč o sreći, imalo ju je i u meču protiv Švajcarske, u kome su Englezi uspeli da se još jednom vrate u meč, a da potom besprekornim izvođenjem jedanaesteraca osvare plasman u polufinale. Na svom tom putu, Engleska zaista nije pokazala raskoš svog fudbalskog talenta, pa kada je delovalo da će protiv Holandije zablistati, Ćavi Simons je „raketom“ po golu Pikforda doveo „Lale“ u prednost, nateravši Engleze da treći put zaredom jure rezultat. Srećom po njih, brzo je usledio povratak, nakon što je Hari Kejn fauliran u šesnaestercu, a potom iskoristio prilike da poravna rezultat sa bele tačke.
Usledila je još jedna uspavanka, onakva, na kakvu smo i navikli tokom ovog Evropskog prvenstva, a onda sve ono što nije uspeo na prethodnom Euru, Sautgejt uspeva sada, kada pogađa sa izmenama, a Oli Votkins opravdava poverenje u sebe, fantastičnim pogotkom u prvom minutu nadoknade, za pobedu od 2:1 i plasman u drugo vezano finale! Od kada je bila najbliža tome, 1996. godine, kada je upravo Garet Sautgejt promašio odlučujući penal tokom polufinala protiv Nemačke, Engleska se nije nalazila ni blizu priče o eventualnom osvajanju trofeja, sve do kada Garet Sautgejt ne postaje selektor ove zemlje! Ubrzo je, uprkos svim kritikama, uspeo da poveže dva polufinala Mundijala, a potom i pobedom protiv Holandije, dva vezana finala Evropskog prvenstva, što ga čini najuspešnijim selektorom ove zemlje, a da ništa nije osvojio.
Bio je Sautgejt jako blizu da „fudbal donese kući“ upravo u Londonu, kada je ponovo bio svedok promašenih penala, upravo od onih momaka koje je za tu priliku uveo u igru, a Italijani su pobedom u „kolevci fudbala“ dobili povoda da likuju! Sada, kada su na terenu delovali daleko lošije, ali uspeli da prežive sve, sa sakupljenim iskustvom u svojim nogama, ovakvi Englezi ostaju kadri za napad na evropski tron! Međusobnih susreta ovih selekcija, kroz istoriju bilo je mnogo, a odakle kada izuzmemo sve prijateljske susrete, ostaje osam duela u kojima je Španija zabeležila dve pobede, jedan remi i pet poraza! Na Evropskim prvenstvima, Španija nikada nije trijumfovala protiv Engleske, koja je pored dve pobede 1968. godine, slavila i na takmičenju 1980. godine sa 2:1 u grupnoj fazi, da bi od Španije bila bolja i u četvrtfinalnom duelu 1996. godine, kada je posle 0:0 u regularnom delu, Engleska sa 4:2 slavila na penalima! Španija je redom na ovom turniru pobeđivala najveće selekcije, pa bi dokaz kvaliteta, uz titulu šampiona, mogao da dođe na najfiniji mogući način. Isto je i sa Englezima, koji bi onako, malo i poetično, mogli da dođu do titule šampiona po prvi put, u zemlji najvećeg rivala, nakon što su najbolje prilike propuštali upravo pred svojom publikom!
De la Fuente je stvorio proces, stvorio kohereziju u igri selekcije Španije i od starta igrao na gol više.
Sautgejt je, sa druge strane, ostao jedini selektor koji je pre početka rekao da ukoliko Engleska ne osvoji prvenstvo, odlazi sa klupe – što dovoljno svedoči o ambicijama, a samo će jedan uspeti da opravda očekivanja i slavi u velikom finalu! Lamin Jamal, Niko Vilijams i Alvaro Morata, sa jedne uz Džuda Belingema, Harija Kejna, Fodena i Sake sa druge strane – garantuje sudar titana, a ko će iz ovakvog duela uspeti da odnese sve? Može li Španija postati najtrofejnija selekcija i nakon sjajne igre osvojiti četvrto Evropsko prvenstvo?
Da li je nakon svih provlačenja i bolnih poraza konačno došao red na Engleze i prvu titulu šampiona Evrope? Pobednik velikog finala može biti samo jedan! Španija ili Engleska?
