Stigli smo do same završnice 35. takmičenja Afričkog kupa nacija, koje ne samo da nije razočaralo nego postaje jedno od najboljih u istoriji kontinenta! Maroko se pokazao sjajnim domaćinom.
Moderna infrastruktura, poboljšanje kvaliteta fudbala i nemoć autsajdera da naude favoritima – doveli su do toga da u polufinalu imamo samo osvajače grupa!
Videli smo 87 golova na 36 susreta tokom grupne faze, odnosno, 2.41 po meču, uz svega 3 od 36 utakmice završene 0:0.
Nakon što je 16 timova nastavilo put kroz nokaut fazu, ponovo je samo jedan meč u regularnom delu okončan bez golova, a u četvrtfinale su uspeli da prođu svi osvajači svojih grupa, uz još dve drugoplasirane selekcije.
U četvrtfinalu smo imali vlasnike 19 od ukupno 34 trofeja, a ponovo dobili spektakl i uz 10 golova, sva pitanja rešili u regularnom delu mečeva!
Do samog kraja, uspeo je da ode šampion Afrike iz 2021. godine, selekcija Senegala, domaćin turnira, Maroko, najtrofejnija selekcija Afrike, Egipat i selekcija Nigerije koja je do sada, na vrhu kontinenta ostajala tri puta.
Viđeni favoriti pre početka, uspeli su da dođu do samog kraja, pa će tokom srede, 14. januara biti sjajno ispratiti finalne borbe na afričkom tlu, odakle se sve seli u Rabat, gde na princ Mulaj Abdala stadionu, u nedelju 18. januara pratimo veliko finale!
Među preostalim ekipama, smenivši aktuelnog šampiona Afrike, Obalu Slonovače, ostao je Egipat, vlasnik sedam kontinentalnih trofeja, koji na poslednju titulu čeka od 2010. godine.
Kada je o čekanju reč, tu je i fantastični domaćin turnira, prvi favorit takmičenja, selekcija Maroka koja pod Validom Regrarijem stiže do najvećeg afričkog uspeha na Mundijalu, niza od 31 utakmice bez poraza, zbog čega sve deluje da nakon 1976. godine i premijerne titule, ovaj trenutak može biti iskorišćen u njihovu korist posle 50 godina.
Tri puta je pehar podizala i Nigerija, koja jedina od preostalih učesnica nije uspela da se plasira na Mundijal ali bi dobranu utešnu nagradu pronašla u tome, ukoliko posle 2013. godine ponovo osvoji trofej i uspe da se iskupi za poraz u finalu 2023. godine.
Najsvežiji šampion, takođe sa jednom krunom, postao je Senegal koji je fantastičnim nastupom 2021. godine uspeo da slavi upravo protiv Egipta i tako napravi revanš za poraz od Alžira u finalnom susretu 2019. godine.
Sve je spremno za spektakl, u kome među onim najupornijim selekcijama – tražimo učesnike finala!
Drama na tlu Afrike počinje u sredu 14. januara od 18 časova, kada se u reprizi finala iz 2021. godine sastaju Egipat i Senegal na stadionu Ibn Batuta u Tangeru.
Kada je začetnik fudbala u Africi, osvajanjem prvih titula 1957. i 1959. godine Egipat najavio ono što ćemo danas pratiti, punih 27 godina čekalo se na novi uspeh, kada se “Faraoni” opet na tron penju 1986. godine.
Moralo je proći još 12 godina, kako bi se Egipat izjednačio sa Ganom i pobedom protiv Južne Afrike 2:0, osvojio svoju 4. titulu šampiona Afrike. Od tada se čekalo na prvu zlatnu generciju, najuspešniju ikada koja je prva i jedina uspela da osvoji tri vezane titule afričkog šampiona.
Uspešniji 2006. godine, Egipat je bio upravo protiv Senegala, da bi u finalnom susretu posle penala slavio protiv Obale Slonovače.
Potom 2008. godine pada i Kamerun, a 2010. konačno i Gana, kada “Faraoni” zatvaraju priče o najboljoj selekciji kontinenta.
Ipak, šesnaest godina kasnije, nove titule nema, a najbolje prilike, propuštene su 2017. godine u Librevilu u Gabonu, kada Kamerun velikim preokretom osvaja titulu sa 2:1, a onda i 2021. godine, kada osvetom za 2006. godinu, posle poraza u finalu 2019. godine, Senegal po prvi put postaje afrički šampion pobedivši Egipat nakon penala 4:2.
Ujedno to je bio i prvi i poslednji pravi okršaj ovih dveju selekcija na AFKON-u posle pomenutog polufinalu iz 2006. godine, a potom sledi i novi šamar, kada u baražu kvalifikacija za Mundijal već 2022. godine, Senegal opet posle penala ostavlja Egipat praznih ruku.
Tako samo nešto više od mesec dana posle Jaundea, Mane opet ostaje uspešniji pred Salahom, sada i u Dakaru čime počinje ogromno rivalstvo dotadašnjih fudbalera Liverpula.
Četiri godine kasnije, isti vinovnici, sastaće se u novom polufinalu, sada i u Tangeru odakle će samo jedan dobiti priliku za konačnu pobedu!
Jako motivisani Egipat je posle furioznog plasmana na Mundijal, stigao u Maroko sa namerom da potvrdi ulogu favorita.
To je i uspeo u grupi B, u kojoj je ispred Zimbabvea, Angole i Južne Afrike završio sa 7 bodova. U nastavku takmičenja, Egipat je morao da se pomuči za mesto u četvrtfinalu, kada ih je neugodni Benin odveo u produžetku.
Snage za nešto više, svakako nije bilo, a Egipćani golovima Ibrahima i Salaha u dodatnih pola sata igre, stižu do konačnih 3:1 i dvoboja sa aktuelnim šampionom. Lakoću igre videli smo u četvrtfinalnom duelu, koji je svojim pogotkom već u 4. minutu otvorio Marmuš, a prednost je u 32. minutu duplirao Rabia, nakon čega Fatu autogolom, na trenutak Obalu Slonovače vraća u meč.
Do konačne odluke čekali smo još svega sedam minuta u nastavku, kada svojim novim pogotkom Mohamed Salah stavlja tačku na ovaj meč, u kome samo golom Duea, “Slonovi” uspevaju da smanje do konačnih 3:2.
Izbegavši poraz u dosadašnjem toku prvenstva, Egipat odlazi u Tanger gde spremno dočekuje Senegal, sa željom za osvetom!
Ništa manje uspešan nije bio ni Senegal, koji je takmičenje u grupi D, zatvorio osvajanjem 7 bodova, ispred DR Konga, Benina i Bocvane.
Uprkos uvodnom šoku i primljenom golu od Sudana u 6. minutu osmine finala, Senegal je uz dva gola Pape Gejea i golom Embajea, uspeo da uz dve asistencije Manea slavi sa 3:1.
U četvrtfinalu, u kome smo očekivali više, Senegal je protiv Malija rutinski odradio posao, a “lepotica” Ilimana Endiajea, bila je dovoljna za konačnih 1:0 u 27. minutu, naročito nakon što su “Lavovi Terange” ostali sa igračem više kroz celo, drugo poluvreme.
U nastavku, promene nije bilo, a nakon što je i Egipat uspešno odradio posao, nalik polufinalu iz 2006. i finalnom dvoboju 2021. godine, ponovo, sada i u polufinalu turnira u Maroku imamo spektakl u okršaju dvojice nekadašnjih saigrača – Manea i Salaha.
Odstranjen iz Liverpula, možda i zbog njega, Sadio Mane je protiv Salaha uspeo da osvoji svoje najbitnijeg trofeje!
Hoće li i treći put zaredom sadašnji član Al Nasra povesti svoju zemlju do pobede protiv Egipta ili je vreme za konačnu osvetu Salaha i “Faraona”?
Ko stiže do finalnog duela?
Iako možda to nije moguće, potencijalno još veći spektakl ispratićemo iz Rabata, gde se takođe u sredu, samo od 21 čas na stadionu princ Mulaj Abdala sastaju Nigerija i domaći Maroko.
Šampion Afrike ekipa Maroka postala je samo jednom, kada je u finalnoj grupi 1976. godine, tada bez nokaut sistema, ostala ispred Gvineje, Nigerije i Egipta.
Drugu veliku priliku, Marokanci ispuštaju u Tunisu, kada od domaće selekcije u velikom finalu 2004. godine gube sa 2:1.
To je ujedno bio i poslednji proboj Maroka do polufinala kontinetalnog takmičenja dok veliki uspeh ove selekcije počinje dolaskom Valida Regrarija, koji počev od Mundijala, pa najvećeg uspeha jedne afričke selekcije, niže nepobedivi niz koji traje punu 31 utakmicu!
Tako je Maroko protrčao kroz ovaj turnir, plasiravši se u nokaut fazu bez ijednog poraza, osvojivši prvo mesto u grupi A sa 7 bodova, ispred Malija, Zambije i Komora.
U svim utakmicama od početka, pominje se i Brahim Dijaz, momak koji je postigao po gol u svih pet utakmica, postavši tako najbolji strelac dosadašnjeg dela turnira.
Upravo je pogodak Dijaza u 64. minutu meča protiv Tanzanije bio dovoljan za plasman u četvrtfinale, u kome rutinski, uz novi gol zvezde Real Madrida u 26. minutu i onaj Saibarija iz 74. minuta, Kamerun pada sa 2:0.
Sada kada 21 godinu kasnije granice reprezentativnog fudbala pomeraju pred svojom publikom, Marokanci se nadaju da će doći do novog finala, u kome će napasti prvi trofej posle tačno pola veka!
Sa druge strane naći će se daleko iskusnija Nigerija, jedina od preostalih selekcija koja nije obezbedila plasman na Mundijal!
Trudivši se da utoli tugu nakon što je “vudu magijom” eliminisana od DR Konga u finalu baraža.
Nigerija je predvođena Čeleom sa klupe, a Osimenom i Lukmanom na terenu, ostala jedina selekcija koja je slavila u svakom dosadašnjem duelu!
Padali su Tanzanija, Tunis i Uganda, za osvajanje prvog mesta u grupi C uz 8 postignutih golova i 9 bodova, što Nigeriju ostavlja kao najefikasniju pred nokaut fazu!
Ništa se nije promenilo ni u nastavku, a u osmini finala Mozambik jednostavno nije mogao do novog čuda, kada uz dva gola Osimena, dve asistencije i gol Adamsa i gol Lukmana, Nigerija slavi sa 4:0.
Veliki derbi čekao nas je u četvrtfinalu, gde je Nigerija igrala protiv Alžira, a umesto toga dobijamo rutinske “Super orlove”, koji golovima Osimena i Adamsa slave sa 2:0 i stižu do 17. nastupa u polufinalu! Svaki put kada je došla do kraja, Nigerija je osvajala medalju.
Osam puta, pohod na titulu završavala je na trećem mestu, pet puta pri tom, gubila je i u finalu, a veliki trofej uspevala je da osvoji 1980, 1994. i poslednji put, 2013. godine.
Najsvežiju i najveću priliku, deset godina kasnije u poslednjem odigranom finalu Nigerija je sa 2:1 savladana od domaće, Obale Slonovače, pa će i ovogodišnji domaćin pokušati da ih sputa.
Velikih tenzija bilo je u taborima ovih selekcija, pa dok su Nigerijci pretili da će odustati od takmičenja zbog neisplaćenih bonusa, nakon što je Ndidi ponudio svoj novac, zaigrali i prošli dalje, Marokanci su se žalili na suđenje, pa je svih 8 sudija promenjeno pred četvrtfinale.
Zvižduci, protesti, pa i odnos prema fudbalu možda i ne dozvoljavaju Marokancima da prikažu maksimum dok domaća publika iako ne zaslužuje titulu, svakako zaslužuje da aplauzom pozdravi najbolje momke ikada koji se bore u dresu “Lavova Atlasa”.
Sa druge strane, uzdrmani odnosom prema dresu od strane saveza, “Super orlovi” su ti koji igraju iz inata, pa je u ovakvom dvoboju i sve moguće!
Upravo do titule 1980. godine, Nigerija je stigla preskočivši Maroko i Alžir, ovoga puta, suprotnim redosledom, pobeda protiv Maroka vodila bi do finala, nakon što je Alžir ostao arhiviran!
Da li će Nigerija ponoviti uspeh ili će ponovo kao i 2023. godine u samoj završnici ostati eliminisana od domaćina?
Šta nas čeka u polufinalnim susretima 35. izdanja Afričkog kupa nacija?
Ko će se plasirati u veliko finale? Ponovo Mane i njegov Senegal ili osveta Salaha i pobeda Egipta?
Uspeh “Super orlova” i šesta pobeda ili prvi poraz i prilazak “Lavova Atlasa” na korak od trona nakon 50 godina?
Šta nas čeka u Tangeru i Rabatu dok tražimo novog afričkog šampiona?
