“Prazan džep, crveno srce”, reči su romanopisca Marija Soldatija koji je u svom delu “Priča o dva grada”, 1964. godine opisao fudbalsku situaciju u Torinu, najvećem gradu Pijemonta.
Priča se svodi na dva kluba iz Torina, daleko uspešniji Juventus i istoimeni Torino, ekipu koja cele istorije živi u senci najtrofejnijeg kluba Italije.
Gradski derbi ovih timova je najstariji u Italiji, datira još od 1907. godine, a Italijani ga nazivaju “Derbi della Mole”, po najznačajnijoj građevini u Torinu, Mole Antonelijani, prvobitno izgrađenoj kao sinagoga, da bi od 2000. godine Mole postao državni muzej kinematografije.
Kada pričamo o fudbalu, Mario Soldati je odlično dočarao situaciju o ovom gradu i njegovoj fudbalskoj istoriji. Juventus je oduvek privlačio imućnije i obrazovane građane, dok je za Torino oduvek navijala radnička klasa, stanovnici okolnih sela i siromasi.
Širenje “kulta” Juventusa, nastavilo se i preko Fiata, kada su doseljenici sa juga masovno počinjali sa radom u pogonu fabrike, a samim tim su i počeli da navijaju za Juventus, znajući da je njihov šef, ujedno i predsednik Juventusa.
Dok su jedni sakupljali pristalice iz svih delova Italije, drugi su nastavili da čuvaju duh grada, pa se napravila i glavna podela koja traje i do danas – Torinezi su čuvali grad.
Dok sa jedne strane “pljušte” uvrede da su “drugorazredni i slabići”, navijači Torina “časte” bjankonere pogrdama da su prevaranti (Kalčopoli 2006.), ali i rečenicom “U Italiji vas je najviše, a u Torinu ste tri seljačine”, aludirajući na svega tri navijačke grupe Juventusa iz rodnog grada.
Juventus je daleko uspešnija ekipa, ali se ni Bikovi nemaju čega stideti.
Torino je u svojoj istoriji sedam puta postajao šampion Italije, a poslednji put 1976. godine, da bi sa svojim poslednjim izuzetno jakim sastavom 1992/93. uspeli da osvoje i poslednji, peti kup Italije, ali i zaigraju u finalu, tadašnjeg, Kupa UEFA.
Budući da je kroz čitavu istoriju slabija finansijska strana, Torino je uprkos tome veliki klub, koji nedostatke “znanja” oduvek zna da nadomesti srčanošću koja odiše terenom.
Ovo rivalstvo je trpelo veliku “sušu”.
U periodu 1996-2007. je prošlo tačno osam godina bez ijednog derbija, a uzrok tome je boravak Torina u Seriji B, da bi po prvi put u istoriji, u sezoni 2006/07. Torino nastupao u najelitnijem rangu, dok je Juventus zbog nameštanja utakmica bio zbačen u Seriju B.
Do derbija se čekalo do sezone 2007/08. kada je se igrao pune dve sezone, da bi na novi, ponovo morali da pričekamo četiri godine zbog ponovnog ispadanja Torina, da bi nakon svog povratka od 2012/2013. postao standardan učesnik Serije A.
Zvanično je odigrano 208 derbija, a Juventus je uspešniji sa 94 pobede, uz 58 remija i 56 pobeda Torina, a da na poslednjih osamnaest mečeva Torino ne zna za pobedu!
Od 2015. i trijumfa Torina od 2:1, Juventus je slavio na petnaest od osamnaest mečeva sa svojim gradskim rivalom, uz svega tri remija.
Delovalo je da ćemo imati daleko uzbudljiviju sezonu, naročito kada je reč o šampionskoj trci, u kojoj je sve do starta drugog dela sezone, sa odličnim nizom Juventus stajao na korak od Intera, a sada, kada bacimo pogled ka tabeli, Juventusu preostaje da se do kraja sezone izbori za nastup u Ligi Šampiona, a da uz to pokuša da osvoji kup Italije, gde pre revanša sa Lacijom ima prednost od 2:0.
Loša serija Juventusa počinje remijem protiv Empolija od 1:1, još krajem januara, odakle sledi poraz od Intera u meču na Đuzepe Meaci od 1:0, odakle Juventus sve do danas beleži samo jednu pobedu – nad Frosinoneom u poslednjih deset ligaških duela!
Mogao je i Torino dosta bolje, naročito nakon ne tako lošeg starta, ali su “Bikovi” zastali do devetog mesta, na kome sa 44 boda ne mogu ništa više, no da ovu sezonu mirno privedu kraju i u njoj pokušaju da “pomrse konce”, upravo najvećem rivalu.
Nakon poraza od obe rimske ekipe, Torino je posle remija sa Fjorentinom i Napolijem nagovestio borbu za Evropu pobedama nad Udinezeom od 0:2, te Moncom od 1:0, ali svi snovi padaju u vodu kada je od Empolija, Torino poražen na gostovanju 3:2, čime kvari utisak o sebi pred veliki derbi!
Preiskusni Duvan Zapata, sa svojih 12 golova dokazao je zašto je doveden, ali pored Sanabrije, koji je dodao 5 golova nema pravu pomoć, zbog čega tim Igora Jurića ne uspeva da se izdvoji sa sredine tabele.
Kada je reč o Juventusu i saradnji sa Masimilijanom Alegrijem – nekako već po starom, godine prolaze, a trofeji izmiču, gde uprkos svim “prozivkama”, najbolji igrač “stare dame” ostaje naš Dušan Vlahović, koji je u dosadašnjem delu sezone ostao na 15 postignutih golova i 4 asistencije, a uz koga jedino vredi pomenuti još i učinak Federika Kjeze, koji je ostao na 7 golova i 2 asistencije.
Priliku da se prikaže u najboljem svetlu, Juventus bi konačno mogao da iskoristi na poznatom terenu, protiv najvećeg rivala sa kojim do sada nije imao puno muka, ali bi nakon loše forme, upravo ovaj meč mogao da postane prevaga do kraja sezone, a da Torino uspe da prekine tradiciju i da nakon devet godina, konačno upiše pobedu u derbiju grada!
Uprkos lošoj formi, sa tradicijom daleko na svojoj strani – Juventus ostaje favorit, a da li će Torino uspeti da rasprši snove Juventusa o Ligi Šampiona ili i devetnaesti put u nizu ostaju bez trijumfa?
U jednom od najdugovečnijih derbija na svetu, šta ostaje ključno? Ko izlazi kao pobednik u borbi za grad, prevlast i čast?
Ponovo, kao i mnogo puta do sada Juventus ili konačno Torino nakon devet godina posta?
