Još od polovine januara pratimo najbolji fudbal afričkog kontinenta, gde smo imali prilike da uživamo u ne tako atraktivnom, ali svakako zanimljivom fudbalu uz veliku seču favorita i neke od izuzetno uzbudljivih trenutaka kroz čitav tok takmičenja.
Startovali smo sa 24 ekipe, a ostalo ih je svega 4 koje ćemo pratiti kroz polufinalne borbe koje su zakazane za sredu, dok u nedelju predstoji veliko finale u kome ćemo proglasiti novog šampiona.
Sve je se izdešavalo veoma brzo, već tokom grupne faze ostali smo bez Alžira, Gane, Tunisa, da bi u nastavku kroz nokaut fazu takmičenja ispadali redom: najveći favorit pre starta turnira – Maroko, finalista pre dve godine – Egipat i konačno, takođe u osmini finala i ekipa Senegala, koja je branila titulu osvojenu pre dve godine, pa od polufinalista od pre dve godine, nemamo nijednu identičnu selekciju, već potpuno četiri nova imena pratimo u borbi za titulu!
Do samog kraja uspele su da odu dve ekipe, koje su se takmičile u grupi A, dok je do polufinala uspeo da stigne i drugoplasirani tim grupe E i F, što samo govori o tome koliko je splet događaja bio nepredvidiv. Sve četiri selekcije koje su se zadržale na turniru, u svojim vitrinama poseduju titulu šampiona Afrike.
DR Kongo je pod imenima Kongo-Kinšasa i Zair, uspevao da osvoji titule 1968. i 1974. godine.
Južna Afrika je šampion jedini put postala 1996. godine, dok je domaćin ovog turnira, Obala Slonovače, nakon 1992. godine, uspela da osvoji trofej i 2015. godine.
Od preostalih selekcija, najtrofejnija je Nigerija, koja je u tri navrata postajala šampion afričkog kontinenta, a to joj je za rukom polazilo 1980, 1994. i 2013. godine.
Upravo najvećeg favorita u samoj završnici, čini selekcija Nigerije, koja je jedina sa prvog mesta u grupnoj fazi uspela da dođe do završnice takmičenja. Sledi domaća selekcija, Obale Slonovače, koja posle rolerkostera pretrpljenog u grupnoj fazi, bruke na završnici, smene trenera i strepnje u poziciji za najbolje treće mesto – uspeva da se magijom zadrži do kraja, dok će DR Kongo i Južna Afrika, uprkos dobrim partijama biti autsajderi u mečevima polufinala, te i ako uspeju da naprave senzaciju, takođe neće biti favoriti ni u nedeljnom finalu.
Polufinalne parove pratićemo tokom srede iz Buakea i glavnog grada Abidžana, a sve startuje od 18 časova, kada će se u Buakeu sastati Nigerija i Južna Afrika. “Super orlovi” uprkos “seči” favorita ostaju da odolevaju na ovom takmičenju, gde će i u polufinalnom duelu sloviti za favorite.
Nakon uvodnog kiksa i remija protiv Ekvatorijalne Gvineje, odmah nakon primljenog gola, Nigerija je odgovorila preko Osimena, koji je jedinim svojim pogotkom na ovom turniru postavio konačnih 1:1. Usledio je meč protiv domaćina turnira, u kome je uprkos inicijativi u prvom delu, Nigerija delovala daleko stabilnije, pa zasluženo slavila 1:0, da bi na završnom meču grupe A, bila sigurna i protiv Gvineje Bisau, te ponovo minimalnim rezultatom, ostvarila plasman u osminu finala.
Derbi sa Kamerunom ostavio je jednu ekipu na terenu, a sigurnom partijom, Nigerijci su golovima Lukmana slavili sa 2:0 i tako ostvarili prolaz sve do četvrtfinala, gde ih je čekalo jedno od najvećih iznenađenja turnira – Angola. Ponovo je Nigerija delovala rutinski, te ponovo nije ostavila previše prostora svojim protivnicima za napad na gol, pa je još jednom minimalnim rezultatom i pogotkom Lukmana uspela da dođe do sigurne pobede i plasmana u ovo polufinale!
Na pet odigranih susreta “Super orlovi” su primili samo jedan gol i to u prvom meču, nakon čega njihova mreža ostaje začarana, a pored činjenice da je Osimen samo na startu došao do gola, uz još mnoštvo poništenih, u prvi plan izašao je Ademola Lukman, koji je sa svoja 3 gola na turniru rešio oba eliminaciona meča i tako ostao u trci za najboljeg strelca turnira.
Jasno je da Nigerija posle 414 minuta bez primljenog gola ostaje favorit u meču protiv Južne Afrike, ali ni njihovog protivnika nikako ne smemo otpisati bez žustre borbe.
Iako je promašenim penalom i porazom od Malija 2:0, selekcija “Bofana Bofane” otvorila ovaj turnir, pobeda nad Namibijom od 4:0, potpuno je okrenula tok takmičenja i donela Južnoj Africi povratak u igru. Upravo Tau, kao tragičar prvog meča postiže svoj gol, da bi posle dva pogotka Cvanea i Maseko dodao jedan za konačan rezultat. Posle remija bez golova sa Tunisom, sve je bilo jasno – Južna Afrika je pošla u nokaut, a jedan od favorita je otišao kući!
Nije trebalo dugo Južnoj Africi da nam priredi još jedno iznenađenje, pa je hrabrom partijom u osmini finala, pobedom od 0:2 uspela da eliminiše i prvog favorita ovog turnira, selekciju Maroka. Preko Magkope je “Bofana” povela na startu drugog dela, da bi posle promašenog penala Hakimija u samoj završnici i crvenog Amrabata, u petom minutu nadoknade, Mokoena doneo konačnih 0:2.
Tako je Južna Afrika nastavila i preko Zelenortskih Ostrva, gde nakon 0:0 posle regularnih 90 i produžetaka, na penal seriji iskače Ronven Vilijams, a ovaj sjajni 32-godišnji golman skida 4/5 penala i rezultatom 1:2, šalje Južnu Afriku u polufinale! Nakon što je potpuno nestala sa fudbalske mape, nakon 28 godina čekanja, Južna Afrika ima prilike da napadne trofej, dok će posle decenije provedene u senci ostalih, priliku da se učvrsti iza Egipta i Kameruna na večnoj listi, imati i Nigerija, koja je po svemu prikazala najstabilniji fudbal.
Protiv Južne Afrike, Nigerija je 2019. godine slavila u četvrtfinalu sa 2:1, što je ujedno bio prvi i jedini trijumf u poslednjih šest duela ovih selekcija i jedini odigran na velikom takmičenju.
Ako ćemo po iskustvu, Nigerija ga ima daleko više, ali je srce fudbalera Južne Afrike ogromno, naročito kada su nadomak velike senzacije, a šta u ovom meču ostaje presudno?
Znanje ili hrabrost? Lukman i Osimen nose “Super orlove” u finale ili ples “Bofana Bofane” gledamo do samog kraja?
U drugom polufinalnom susretu koji u sredu od 21 čas pratimo iz glavnog grada, Abidžana, sastaće se domaća Obala Slonovače i DR Kongo.
Čak 20 nastupa i 2 titule ostvario je DR Kongo na završnom turniru Afrike, ali bi posle tačno pola veka, ovaj turnir mogao biti krunisan na najbolji mogući način, za šta izabranici selektora Sebastijena Desabrea imaju savršenu priliku. Nije bilo lepo, ali je učinkovito, pa je selekcija DR Konga serijom remija krčila put ka samoj završnici turnira. Nakon remija sa Zambijom, a potom i Marokom od 1:1, Kongo je bez golova protiv Tanzanije uspeo da dođe do 3. boda u grupi F i drugog mesta za plasman u nokaut fazu.
U njoj ih je dočekao finalista prošlog turnira, selekcija Egipta, koja je u jednoj ujednačenoj partiji ubrzo uspela da se vrati nakon Elijinog pogotka za DR Kongo, a nakon 1:1 i posle produžetaka, sve je stalo u penal seriji, gde je uz mnoštvo uzbuđenja, DR Kongo slavio sa 8:7 za plasman u četvrtfinale.
Upravo je tamo Kongo odigrao svoj najbolji meč, a nakon što je Bajo sa bele tačke doveo Gvineju u prednost, DR Kongo je preko Mbembe, Vise i Masuakua, preokrenuo do konačnih 3:1 i plasirao se u borbu za trofej, gde će sa velikim pritiskom biti dočekani od strane domaće Obale Slonovače.
Na najvećem stadionu u Abidžanu, nakon potpune “ludnice”, domaća selekcija pokušaće da od gotovo ispadanja, dođe do finala i borbe za tron! Od starta smo govorili o samom domaćem terenu, gde Obala Slonovače od očaja, dolazi do pomalo nezasluženog sjaja i prilike da sada ode u veliko finale.
Krenulo je silovitom pobedom protiv Gvineje Bisau od 2:0, da bi posle poraza od Nigerije 1:0, Obala Slonovače bila deklasirana od Ekvatorijalne Gvineje sa 4:0, gde je delovalo da će već nakon grupne faze napustiti takmičenje. Usledila je smena trenera, a strepeli su “Slonovi” sve do poslednjeg duela, kada su kao 4. od 4 najbolje trećeplasirane selekcije sa skorom 2:5, uspeli da prođu u osminu finala, gde su voljom žreba otišli na “klanicu” protiv selekcije Senegala.
Delovalo je da je Senegal veliki favorit za prolaz dalje i bilo je tako prema odnosu snaga na terenu, dok je Emers Fej kao novi trener selekcije – ubedljivo najsrećniji čovek na planeti. Poveo je Senegal rano, već u 4. minutu protiv Dijaloa, a kada je domaća publika već gubila nadu, setivši se debakla od Ekvatorijalaca, glupost odbrane Senegala dozvolila je Kesiju da sa bele tačke u 86. minutu pogodi za 1:1 i produžetke, nakon kojih su usledili i penali, a u njima, Obala Slonovače bez greške i promašaja slavi sa 5:4 i šalje šampiona nazad kući! Tek u četvrtfinalu viđeno je još veće čudo.
Obala Slonovače bila je razbijena od Malija. Mali je promašio penal, da bi Kosunu “Slonove” i pored 0:0 na poluvremenu, ostavio sa desetoricom na terenu. Iskoristio je Mali inicijativu i poveo u 71. minutu meča, nakon čega uz mnogo sreće Simon Adingra u 90. minutu postiže gol za erupciju oduševljenja i 1:1, čime “Slonovi” odlaze u produžetke, gde ponovo uz previše sreće u 122. minutu preko Dijakitea dolaze do konačnih 1:2, koji prilikom slavlja dobija novi crveni karton, ali ipak Slonovaču šalje u polufinale!
Ponovo će Obala Slonovače biti favorit, te će pokušati da se priseti upravo 2015. godine, kada je protiv DR Konga bila bolja sa 3:1 u polufinalu, a kasnije u finalu protiv Gane došla do druge titule u svojoj istoriji!
Epska priča bi bila da se nakon gotovo ispadanja, sa novim trenerom Obala Slonovače izdigne do finala, dok bi svakako i nastup DR Konga u finalu i titula posle 50 godina bila pravi hit!
Mogu li “Slonovi” jednom i rutinski ili će “Leopardi” ostati sigurniji i plasirati se u veliko finale?
Šta nas sve očekuje tokom izuzetno zanimljive srede?
“Super orlovi” ili “Bofana Bofana”?
“Slonovi” ili “Leopardi”?
Koga ćemo pratiti u nedeljnom finalu Afričkog kupa nacija?
