Poslednji veliki meč u sezoni 2023/24. preostaje nam u subotu od 21 čas, kada nas sa Vemblija očekuje veliko finale Lige Šampiona u kome će se sastati Dortmund i Real Madrid.
Pomalo i poetično, dolazimo do samog kraja, gde u poslednjem izdanju elitnog evropskog takmičenja u ovakvom formatu, nakon trinaest godina, ponovo u Londonu gledamo Borusiju iz Dortmunda, sa kojom će na oproštaju Marko Rojs pokušati da podigne trofej namenjen šampionu Evrope, a Edin Terzić dokazati da od privremene zamene, Borusija ima novog Jirgena Klopa.
Kada je reč o Realu iz Madrida, rekorderu ovog takmičenja, godinu dana nakon napuštanja trona, Ančeloti i tim mogli bi da se vrate i okončaju ovakav format Lige Šampiona kao zaista, najuspešnija ekipa.
Sve je već gotovo, kada sagledamo nacionalne šampionate, pa i evropska finala, nakon kojih posle Lige Evrope i Lige Konferencija, a pre početka Evropskog prvenstva koje željno iščekujemo, preostaje još samo ovaj duel.
Nakon što prethodne sezone nije uspeo da osvoji „salataru“, u nestvarnom kiksu tokom poslednjeg kola, svoj karakter uprkos osvajanju tek petog mesta u ovogodišnjem izdanju Bundeslige, Dortmund je dokazao upravo partijama u Ligi Šampiona, gde je preko „grupe smrti“, a potom i odličnih partija u nokaut fazi, tim iz Nemačke došao potpuno zasluženo do finala.
Vraćali smo se unazad iznova nekoliko puta pokušavši da objasnimo fenomenalne partije nemačkog predstavnika, koji je u grupnoj fazi završio ispred imena poput PSŽ-a, Milana i Njukasla. Nastavak sezone, doneo je put u Ajndhoven, nakon kojeg je pred „žutim zidom“ PSV popustio i bio primoran da se zaustavi u osmini finala.
Posle posete Madridu, ali na onoj drugoj strani, gde su ih „Jorgandžije“ naučili pameti, ponovo je Dortmund svoju sreću morao da traži na Vestfalenu, gde posle velikog preokreta uspeva da slavi i napravi novi korak ka finalu, plasmanom u polufinale, gde ih je ponovo čekao PSŽ.
Ovoga puta nije bilo drame, Dortmund je fantastičnom partijom slavio kod kuće minimalnim rezultatom, da bi pogotkom Humelsa na Parku Prinčeva, uprkos velikoj dominaciji Parižana, Dortmund još jednom uspeo da stigne do minimalne pobede, samim tim i velikog finala!
London i Vembli ostaju suđeni ekipi Borusije, koja će nakon trinaest godina, kada je zakazano novo finale u prestonici Engleske, ponovo biti njegov deo, dok umesto Bajerna, ovoga puta sa druge strane ostaje rekorder takmičenja, madridski Real.
Impresivan učinak Reala u ovoj sezoni, krunisan je 36. titulom šampiona Španije, gde je bez premca „kraljevski klub“ od početka čuvao lidersku poziciju, odolevavši ispred senzacionalne Đirone i Barselone.
Još bolje izdanje, viđeno je u Ligi Šampiona, gde Real sa svih 18 bodova uspeva da završi grupnu fazu i ispred Napolija, Brage i Union Berlina, pronađe svoje mesto u osmini finala. Jedan od najtežih dvomeča, sačekao je Real već na startu, gde je posle minimalne pobede na Red Bul Areni, Madrid strepeo pod naletima Lajpciga u revanšu, ali je uz dosta sreće, možda potpomognut i sudijskim greškama, Real remizirao 1:1, što je bilo dovoljno da ih svrstamo među osam najboljih.
Već očekivano, u završnici Lige Šampiona snage moraju odmeriti Mančester Siti i Real, a tako je bilo i treću godinu zaredom, gde je posle uspeha iz prošle sezone, Mančester Siti šampionsku titulu branio upravo protiv Reala.
Ponovo je, nakon godinu dana pauze, uspešniji bio Karlo Ančeloti i Real, koji je uspeo da nadmudri „Građane“ i da nakon dva remija u Madridu i Mančesteru, nakon penal serije na Etihadu upiše prvi trijumf dovoljan za plasman u finale, gde je Madriđane čekao dvoboj sa Bajernom.
Iako Bajern ne pamti lošiju sezonu u poslednjoj deceniji, ponovo je bio dostojan protivnik i prikazao odlično izdanje, ne toliko u Minhenu gde je meč završen 2:2, uz mnogobrojne greške odbrane na obe strane, već u Madridu, gde je ostao nadomak plasmana u veliko finale.
Veoma malo vremena ostalo je da se na već spremne novinske članke nalepi naslov: „novi Der Klasiker na Vembliju“, ali je ponovo Karlo Ančeloti izveo svoj „trik“ podizanjem obrve, a Real je kao „mačka sa devet života“ ponovo uspeo da se vrati iz nimalo lake pozicije, te uspe da se plasira u veliko finale.
Poveo je Bajern preko Alfonsa Dejvisa u 68. minutu meča, a ovaj rezultat ostao je aktivan sve do 88. minuta, kada se pravo niotkuda pojavio još jedan diskretni heroj Ančelotijevog tima i dokazao da se istorija ponavlja, baš kao i pre dve godine, kada je na Santijago Bernabeu, u ovakvom scenariju stradao Siti.
Sada je stradao i Bajern, kada je Hoselu, pozajmljeni igrač Espanjola, uspeo da pogodi mrežu Nojera dva minuta pre isteka regularnog vremena, a potom još jednom u prvom minutu sudijske nadoknade, što je bilo dovoljno za veliki preokret i put u London, na kome će sada još jednom protiv nemačke ekipe, Real igrati za trofej. Posle Union Berlina, Lajpciga i Bajerna, kruna sezone po Real ovoga puta dolazi u meču protiv Dortmunda, u kome će ostati favorit za trofej.
Osamnaesti put u finalu, Real će pokušati da učvrsti mesto na večnoj listi vladara Evrope i dođe do svoje petnaeste titule, dok kroz sve te nastupe, Real pamti svega tri poraza u finalnim duelima i to 1962, 1964. i poslednji, 1981. godine. Preko četrdeset godina, ostaje da živi pravilo u kome kada ode do finala – Real Madrid na kraju osvoji trofej.
Tako je bilo preostalih osam puta, sve do 2022. godine, kada je u velikom finalu Lige Šampiona, Real savladao Liverpul nakon magičnih odbrana Tiba Kurtoe.
Kada je reč o Dortmundu, daleko manje iskustva ostaje na njihovim plećima, gde posle jedine titule osvojene 1997. godine, Borusija dolazi do finala jedino još 2013. kada je baš na Vembliju, usledio poraz od Bajerna čime su došli do polovičnog učinka u finalima.
Nekako baš razlog više, zbog koga ljubitelji sporta u ovom finalu navijaju za Dortmund, ostaje u tom finalnom okršaju, koga je sa navijačkim obeležjima Dortmunda, tada sa tribina bodrio sadašnji trener, Edin Terzić, a na terenu je i pre jedanaest godina stajao legendarni Marko Rojs, kome će ovo finale biti i poslednji meč u dresu voljenog kluba.
Iako u svojoj fudbalskoj karijeri osim DFB Pokala nije osvojio ništa, Marko Rojs će sada kao kapiten imati priliku da se od kluba oprosti osvajanjem navećeg trofeja, trofeja Lige Šampiona!
Ipak, koliko god verovali u fudbalske bajke, ne smemo otpisati ni Real, koji ne samo da po igračkom kadru ostaje daleko ispred Dortmunda, već i po igračkom iskustvu koje je gradio osvajanjem svega, kroz godine iza nas.
Ne preostaje ništa nego da sve svoje obaveze odložimo i prepustimo se fudbalskoj magiji, koja nas očekuje u subotnjoj večeri! Kroz istoriju, bilo je i dosta susreta ovih dveju ekipa, gde na četrnaest međusobnih u Ligi Šampiona, Real ostaje uspešniji uz šest pobeda, dok je pored pet remija, Dortmund uspeo da slavi tri puta!
Belingem će sada igrati za „ušati“ ali sa druge strane, protiv Dortmunda i njegovog komandanta, Marka Rojsa, kome nakon ovog meča sledi častan oproštaj!
Pored „Beligola“, Vinisijus, Kros i ostatak tima, u kome veoma lako možemo iznova pronaći nekog novog heroja, poželeće da petnaesti put stacioniraju Real na krov Evrope. Ipak, Rojsa će na putu ka večnosti, pokušati da isprate Sančo, Sabicer, ali i Brant, Aler i njegov saputnik, Mats Humels, koji je dokazao da je u odličnoj formi!
Dok Real cilja svoj petnaesti trofej i povratak na tron posle godinu dana pauze, Dortmund će treći put zaigrati na sve ili ništa u borbi za drugi trofej!
Da li će posle 43 godine Real konačno popustiti u finalu evropskog takmičenja i tako Rojsu dozvoliti zaključenje fudbalske bajke ili obrva Ančelotija ostaje visoko gore, baš kao i Real kao najveći klub u Evropi?
Noć u Londonu ostaje za pamćenje, a ko će kao pobednik pisati neke nove stranice fudbalske istorije?
